Tipizacija sudova za smeće po delovima grada, postavljanje kontejnera na seoskom području, kao i izrada podzemnih kontejnera u stambenim delovima grada, uticali bi na poboljšanje produktivnosti rada JKP Mediana. Ušteđeni novac bi mogao da se preusmeri na ostale komunalne probleme u Nišu i samim tim rešili dugogodišnji problemi divljih deponija, naročito onih sa kabastim smećem, kao i nedostaci odvoza smeća u niškim selima, kažu u nadležnom sektoru ovog preduzeća.
Iako poslednjih pet godina postoji organizovani odvoz smeća u 36 niška sela, u ostalim, zbog nedostatka para u budžetu, meštani se sami snalaze i lokalne deoponije se često pojavljuju. Ipak, pojedina sela su uspela da uvedu komunalni red, a u tome im pomaže dobra saradnja sa niškim opštinama.
“Opšte stanje javne komunalne higijene zavisi od godišnjeg plana i programa rada za koja su predviđena određena sredstva. Radimo u datim mogućnostima, ali kako već šest godina nema mogućnosti za čišćenje ulica trećeg stepena, gde spadaju sporedne ulice i u samom centru grada, javna komunalna higijena na tim lokacijama nije na zavidnom nivou. Ako se u obzir uzme i opšta nekultura građana, nismo zadovoljni stanjem niške komunalne higijene”, kaže Ljubodrag Stevanović iz JKP Mediana
JKP Mediana je ovih dana sanirala divlju deponiju u Lalincu, koja je samo jedna od osam predviđenih, prema odluci Gradskog Veća. U organizovanoj akciji čišćenja trenutno se sanira deponija u naselju „9. Maj“, a do kraja akcije sakupiće se oko 1.300m3 otpada. Ovakve akcije su itekako potrebne, ističe Ljuborad Stevanović.
“Redovnim planom i programom za učestale deponije u gradu, za oko 700m3 otpada izdvojeno je oko 20 miliona dinara, a građani prave duplo više otpada”, ističe Stevanović.
Prema mišljenju stručnjaka, za bolji javni komunali red potrebna je rigoroznija kaznena politika kao i tipizacija sudova za smeće po delovima grada, postavljanje kontejnera na seoskom području za organizovani odvoz smeća, kao i izrada podzemnih kontejnera u stambenim delovima grada.
“Naši građani umesto pravih kanti za smeće koriste šerpe, lonce, plastične sudove… Bilo bi dobro da se uvede tipizacija sudova za smeće, odnosno da svako ima adekvatnu kantu sa točkićima, koju bi se, na primer, otplaćivala u ratama preko računa za komunalni otpad. Naši radnici kada ne bi morali da ulaze u dvorišta po smeće i imali standrdizovane kante produktivnost rada bi bila mnogo veća. Takođe, u svim selima bi trebalo da postoji kontejneri, kako bi bio uveden organizovan odvoz smeća na celom niškom seoskom području. U Leskovcu su već uvedene promene na ovom planu i rezultati su više nego dobri”, ocenjuje Stevanović.
Najveći problem predstavlja i to što ne postoji reodvno postavljanje sanduka za kabasti otpad, koji se ranije postavljao, dva puta godišnje, na proleće i jesen, kako bi građani mogli da se reše stare bele tehnike, iscepanih dušeka i ostalog kabastog otpada. Za uklanjanje takvog otpada potrebno je najmanje tri miliona. Na sreću, Romi i dalje sakupljaju sekundarne sirovine, pa sa ugroženih lokacija uklanjanju belu tehniku, ali ne i ostali kabasti otpad, kaže Stevanović.
Kabasti otpad umesto na reciklaži u rekama i odvodnim kanalima
Prema procenama Privredne komore Srbije, godišnje na deponijama “sahranimo” 50 miliona evra materijala koji bi se mogli reciklirati. Nije problem samo što na taj način gubimo novac, već i što se zatrpavamo smećem. Jer, ono sa smetlišta neće ispariti, već će ga odneti voda ili će zagaditi zemlju.
Siniša Mitrović, savetnik u Centru za zaštitu životne sredine Privrednoj komori Srbije, napominje da Srbija ima sedam regionalnih sanitarnih deponija, dve opštinske, ali i više od 3.500 smetlišta koja su “dobro raspoređena” često u koritu reka.
„Problem komunalnog otpada rešavamo decenijama i ne uspevamo da recikliramo više od 5 do 7 odsto otpada. Potrebne su nam investicije, razvoj zelene industrije, održiva potrošnja i odgovornost građana. Možemo mi to, verujem da to i građani žele, a odgovornost je države, lokalnih samouprava da im naprave infrastrukturu za selekciju otpada“, napominje Mitrović
Mitrović ističe da kao odgovor na izazove klimatskih promena moramo menjati navike, potrebe i kulturu življenja.
„Zakoni se moraju poštovati, osiguranje mora biti ponuđeno građanima i privredi. Moramo više novca odvojiti u prevenciju, jačati kontrolu i nadzor, učiti od drugih koji su ovo savladali i naravno biti dobar prijatelj prirodi. U suprotnom nam predstoje velika davanja za budućnost radi opstanka“, objašnjava Mitrović.
Nova politika za razvijanje javne svesti o upravljanju otpadom na lokalnom nivou
Razvijanje javne svesti treba da predstavlja jedan od ključnih segmenata politike upravljanja otpadom i on ne može da se zasniva na rešavanju problema kroz donošenje pravnih akata. Neophodno je podstaknuti i promovisati različite opcije za uspostavljanje sistema za razvijanje javne svesti o upravljanju otpadom, pokazala su istraživanja nevladinih organizacija u Srbiji.
U pregovorima Srbije i EU, poglavlje 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene, u zakonodavnom i finansijskom smislu, obuhvata trećinu svih obaveza Srbije. Nacionalna strategija upravljanja otpadom, usvojena 2010. godine, važi do 2019. godine i predviđa samoodrživost deponija. Prema podacima agencije za zaštitu životne sredine Srbije u Srbiji je 2015. godine registrovano oko 3.500 divljih deponija otpada i da taj broj raste.
Društvo u Srbiji, ipak, shvata problem otpada, ali sve zainteresovane strane ne osećaju i ne doživljavaju problem upravljanja otpadom kao svoj nego kao tuđi, za čije rešavanje je uvek odgovoran neko drugi, država, lokalna samouprava, industrija, komšije. Vlast misli da ljudi ne razumeju, građani misle da država ne radi svoj posao, a svest o ovom procesu nije urođena i neće se aktivirati sama od sebe u pravi čas. Za razvijanje svesti o upravljanju otpadom potreban je strateški pristup i dobro planiranje, zaključuju predstavnici civilnih organizacija i lokalnih samouprava.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
