Kultura u Nišu nije potopljena, nije propala. Nemojmo da mislimo da je Niš inferioran u odnosu na Beograd ili na još neke veće evropske gradove. Gledajte nišku kulturnu scenu pravim očima i sušajte je pravim ušima. Intezitet kulturnih događanja ovih dana je toliko veliki, da ne možete da postignete da prisustvujete svim događajima.
Ovako neko govori o Nišu ko mnogo voli svoj rodni grad, a uz to i neumorno piše ili priređuje o svima onima koji su dali ogroman doprinos u istorijskom, političkom, kulturnom i obrazovnom pogledu Niša. Upoznajte Vidosava Petrovića, književnika i pisca iz Niša, žiteljima svog rodnog grada poznatijeg kao druga Branka Miljkovića.
Vice Petrović je pravi vremešni Nišlija, posvećen kulturi u svom rodnom gradu, već punih 80 godina. Još se u gimnazijskim danima pridružio grupi poslenika u kulturnom životu Niša čije je jezgro bilo formirano oko Branka Miljkovića, u književnoj družini „Njegoš“.
– Samo sam studirao u Beogradu. Posle studija i odsluženog vojnog roka sam odmah sam se vratio u Niš – kada je i počelo njegovo niško putovanje. Prvo sam počeo da radim kao lektor – korektor u Narodnim novinama i kao honorarni dopisnik „Večernjih novosti“. Kasnije sam uređivao „Glas omladine“, pisao za „Tanjug“ i bio član prve redakcije časopisa „Gradina“ – priseća se naš Nišlija.
I ne samo to, osnovao je Izdavačku kuću „Gradina“ i bio upravnik Univerzitetske biblioteke „Nikola Tesla“ koja je tada, tih 70tih prošlog veka, dobila svoju pravu ulogu i današnji izgled.
– Gde god sam radio, moj uspeh je bio u tome da angažujem adekvatne i ljude koji će dati doprinos gradu, onoliko koliko su mogli. Kad sam bio direktor „Gradine“, uspeli smo da izvučemo od svakog pisca, savrmenika iz Niša, barem po jedno delo. Dali smo im mogućnost da se afirmišu u svom gradu. Nisu obijali beogradske pragove, već su svoja dela mogli da objavljuju u Nišu – priča nam Vice.
Kako kaže, nije razmišljao da piše o svom životu, ali voli da piše i priređuje o znamenitim, istorijskim ličnostima grada Niša. Trenutno promoviše svoje delo „Kralj Milan i Niš“ kojim želi da podseti Nišlije na Milana Obrenovića na njihovog „oslobodioca i vladara čiju uspomenu čuvaju samo spomenikom u Tvrđavi i u nazivu jednog trga“ – objašnjava naš Vice, dobitnik najvišeg gradskog priznanja, nagrade „11. januar“.
– Sada priređujem knjigu o tvorcima Niša, onih značajnih koji su došli u Niš, mojih savremenika, onih koji su ostavili trag u ovom gradu. Eto, pišem o Čangaloviću, Dimitriju Kuliću koji je izgradio Letnju pozornicu, zatim o Bati Živojinoviću, đaku niške glumačke škole. On je ovde, u Nišu, učio scenski pad….
O uspomeni na pesnika, Branka Miljkovića, koji je živeo u Nišu, Vice priča sa posebnim žarom. Kako kaže, jedna kuća ih je odvajala. Čak je i pokrenuo inicijativu da njegova kuća u Ulici. Ljube Didića bude pod zaštitom grada, ali do danas nije postavljeno nikakvo obeležje da je „tu u Nišu, u toj kući, živeo princ srpskih pesama“, Branko Miljković.
– Nema odnosa grada prema svemu tome. Evropski svetski pesnik, počeo u Nišu, imao književne večeri, ostavio nam je značajan trag. Ipak, oživeo sam ga u knjizi „Pesnikov uzlet – sećanje na Branka Miljkovića“ – objašnjava Vice.
Za ovu knjigu, koja je svojevremeno bila jugoslovenski bestseler i u anketi „Narodnih novina“ i proglašena kulturnim događajem u Nišu u 1988. godini, Vidosavu Petroviću je dodeljena i Oktobarska nagrada grada Niša za književnost.
– Nemojmo da mislimo da je Niš inferioran u odnosu na Beograd ili na neke još veće evropske gradove. Gledajte nišku kulturnu scenu pravim očima i sušajte je pravim ušima. Intezitet kulturnih događanja ovih dana je toliko veliki da ne možete da postignete da prisustvujete svim događajima – priča Vice, nekadašnji direktor Niškog simfonijskog orkestra.
Vice, kako kaže, ne spada u one koji smatraju da je kultura u Nišu propala. Naprotiv, „ona je neuzorena ledina“.
– Ja ne spadam u te koji smatraju da je sve mnogo toga potpoljeno, ja smatram da ima dobrih stvaralaca, postoje dobre institucije koje intenzivno rade i koji doprinose razvoju kulturne scene u gradu…onoliko koliko mogu. Ja samo u Nici slušao Betovenovu 9. Simfoniju, a isto takvu pre nekoliko godina, naša Suzana Kostić je Nišlijama priredila isti takav koncert. Tu je i Miodrag Anđelković, njegova nedavna izložba, pa to je dragoceno… ako jedna univerziteksa biblioteka ima onakav izbor knjiga i promoviše nove stvaraoce…pa, to su dragoceni dometi. Setite se samo Horskih svečanosti u našem gradu…. Neka pričaju oni koji to posećuju, a ne oni koji sve te kulturne događaje ne posećuju, i pričaju da je sve propalo. Filmski susreti sada imaju bogatiji program… pomislite samo na džez festival Nišvil – pa to je imidž grada – oduševljeno prenosi utiske naš sagovornik.
Na naše pitanje koja je njegova vizija grada Niša i kako vidi budućnost Vice kaže:
– Niš ima obilje sadržaja koji su značajni. Ipak, danas treba uzeti u obzir modernu tehnologiju. Pre 20 godina to nismo imali. Sada mladi imaju priliku da preko interneta istražuju svet. Kada smo radili u srpskoj biblioteciji i uvodili kompjuterizaciju, vrlo brzo smo uočili da naša biblioteka nije samo naša, nego svetska. Sada ljudi iz raznih delova sveta mogu da zavire u našu kulturu i mi u njihovu. To je ogromna prednost, zamislite, mladi talaškaju po svetu. Često im prigovaraju mladima što su se zalepili za mobilne uređaje, kompjuter, pa zalepili su se za svet. Digitalni svet je naša šansa da pokažemo gradu koliko je Niš bogat …
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
