Već dvadest dve godine poznat kao direktor „Nišville“ džez festivala, malo ko zna da je Ivan Blagojević po struci ekonomista i da se bavio pozorišnom režijom. Osnovao je KPGT u Nišu i tokom 1995. godine grad je imao četiri dobra festivala. O „Nišvilu“, problemima i životu festivala, razgovarali smo sa Blagojevićem u njihovim prostorijama u Dušanovoj ulici koju krasi oldtajmer, legendarna „nišvil buba“.
Ekonomista i pozorišni reditelj
Ivan Blagojević je deset godina radio kao pozorišni reditelj , iako je diplomirani ekonomista. Kaže uz osmeh da je uvek voleo kulturu i da se „igrao njome“.
Na Ekonomskom fakultetu je takođe, imao pozorišne trupe, zatim u SKC-u. Kasnije je osnovao KPGT u Nišu i četiri godine uspešno organizovao pozorišne festivale. Zatim je organizovao i festival kamerne muzike, rok end rola i džeza.
„Te 1995. godine Niš je imao 4 festivala, a ja sam procenio da jedinu perspektivu da preživi ima džez festival i to zbog specifičnosti umetnika, „ seća se Blagojević.
Kaže da nije proseudilo njegovo veliko poznavanje džez muzike, presudni su bili sami džezeri.
Džezeri su normalni ljudi
„Džezeri su najnormalniji od čitave umetničke svite. Postoji gomila arogancije i sujete kod većine umetnika, a kod džezera je to na donjoj granici. Spremni su da sviraju ceo koncert i da nakog toga odu u klub i opet sviraju do jutra. Nemaju posebne rituale, posvećeni su umetnosti više od ostalih umetnika, bar sam ja tako zaključio, „ kaže direktor Nišvila.
Džezeri ne insistiraju na „Pol Njumen sendvičima“, na „Evian“ kiseloj vodi, na školjkama u bek stejdžu, hotelu sa pet zvezdica koji ne postoji i dodaje uz osmeh:
„Naravno ima izuzetaka i to je znak da su ti umetnici duboko zagazili u estradne vode. Ove godine imamo jednog velikog Al Di Meolu, koji insistira da ga iz Beograda doveze mercedes „S klase“, neće audi. Još nismo našli takav mercedes, na kraju ćemo morati papreno da platimo. Trenutno zovemo prijatelje, snalazimo se“ (smeh).
Niš i francusko „ville“
Blagojević je i kumovao imenu najvećeg džez festivala u Srbiji. Spojio je „Niš“ i francusku reč „ville“ što znači grad, a zvučalo je slično kao legendarni, američki „Nešvil“.
„I profesor Bobi Stojanović je imao jednu verziju imena, Predrag Ćirić takođe, a Magični Ćira (Zoran Ćirić) je neke priče objedinio u knjigu koju sam izdao i zvala se „Nišvil“. Kovanica sa dva slova „l“ i jednim „e“ na kraju je, ipak, moja kovanica,“ otkrio je.
Ministarstvo Srbije osporava festival, Englezi misle da je u TOP 10
Ove godine u aprilu, Nišvil džez festival dospeo je na listu TOP 10 evropskih festivala londonskog „Gardiana“.
„To se desilo istog dana kada je iz Ministarstva kulture i informisanja Srbije došlo pismo da „ne insistiramo na umetničkom kvalitetu festivala“, jer njihove komisije potvrđuju da nismo toliko vredni u smislu kvaliteta i da nam zbog toga ne daju podršku. To ja vidim kao šamar establišmentu koji uzaludno pokušava da nas unizi. U prethodne četiri godine oštetio nas je finansijski za 13, 8 miliona. Toliko nas košta nerazumevanje našeg Ministrastva, kazao je Ivan Blagojević.
Blagojević kaže da, kao direktor Nišvila, 22 godine komunicira sa Ministrastvom kulture, a da je dolaskom Ivana Tasovca na čelo ove institucije, kultura Srbije mnogo izgubila.
„Ivana Tasovca smatram najgorim ministrom kulture u istoriji svih ministara. Došlo je do nekog beogradskog, ljubomornog otklona prema našem festivalu. Kao da su hteli da nam stave do znanja da smo mi, tamo negde u provinciji, sitni i da u Beogradu postoje mnogo bitnije manifestacije,“ tvrdi Blagojević.
On kao primer navodi Beogradsku filharmoniju koja ima godišnji programski budžet od 91 milion dinara , a godišnje izvode 30 koncerata. U tu sumu nisu uključene plate muzičara i ostali materijalni troškovi.
„Oni imaju više od tri milona po koncertu! A njihov budžet ošteti nas 350 , jer mi onda, po projektima, faktički delimo trećinu budžeta Beogradske filharmonije, što smatram sramotnim. Dakle, oni dobijaju 91 milion, a nas 350 delimo 33 miliona“, zaključuje prvi čovek Nišvila.
Promocije u gradovima Evrope su šansa za razvoj festivala
Nišvil je prošlog vikenda imao, po prvi put, uspešnu promociju Festivala u Sofiji, kako kaže, da će se ova praksa nastaviti i u buduće.
„Tog dana sam gostovao u najgledanijoj emisiji iz kulture. Za razliku od nas, Bugari dan počinju temama iz kulture. Ambasada Srbije u Sofiji je takođe otvorila vrata, mogu reći da sam zadovoljan „dodaje.
Ideja je da „Nišvil“ nastavi promociju festivala u svim gradovima prema kojima Niš ima direktne letove preko kompanija „Wizz Air“ i „Ryanair“.
„Dovesti turiste iz tih zemalja koji mogu da slete na aerodrom, da se za 100 dinara koliko plate taksi nađu na Festivalu, jeste od krucijalnog značaja za razvoj Nišvila, ali i grada u celini.“ kazao je Niškim Vestima.
Svetski, a naš
U Nišvilu radi tek šestoro ljudi tokom 365 dana u godini. Pred sam Festival uključuje se još dvadesetk honorarnih saradnika, zatim oko 200 tehničara i 300 volontera.
„ Nedelju dana pred početak Nišvila može se reći da radimo na nivou velikih svetskih festivala, organizacijski i brojčano, ali smo mi DALEKO od svih koji su u Gardijanovih TOP 10. Finansijski je ta razlika deset puta, pa i više. Ako se situacija ne promeni, bojim se da nećemo opstati u tom elitnom društvu“, rekao je Ivan Blagojević.
„Treba nam pomoć države Srbije, da nas i naše Ministarstvo prepozna kao manifestaciju od nacionalnog značaja, a potreban je i generalni sponzor. Uz Grad koji bi izdvojio sredstva za prateće programe, imamo šansu da opstanemo,“ zaključio je Ivan Blagojević, direktor Nišvil džez festivala.
Nišvil zvanično počinje 11. a završava se 14. avgusta. Srećno!
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
