Dragan Spasić, devet puta šampion Srbije u džudou, danas profesor fizičke kulture po vokaciji, kaže po osećanju pesnik i pisac. Za Niške Vesti otkriva, kakva je to tanka linija koja deli ali i spaja džudo i književnost.
“U meni spava genije ali je budala uvek budna – niko ne zna šta spava u njemu. Ja sam svoje dve knjige napisao za svega nekoliko meseci. Možda kada sad razmislim jeste bilo sve prebrzo, ali bih danas puno toga dopunio, izmenio…tako sam uradio i ponosan sam na to”, kaže za Niške Vesti Dragan Spasić, niški pisac i džudista.
Lako miri sport sa pisanjem, mada danas radije seda za svoj kompjuter i pretapa svoje misli u reči.
“Sam sebi sam u ovom svetu čudan. Jedino mi sad smeta što mi sport i reprezentacija oduzima vreme koje bih ja iskoristio za pisanje”, kaže Spasić.
Najbitnije je da knjiga pliva, kaže ovaj uspešni Nišlija.
“Ja sam od malena negovao ljubav prema pisanju ali je tek sada sve to izašlo iz mene. Pisce sam zamišljao kao neke zapuštene ljude, zanešene koji su u nekom svom svetu…Jedan moj drug džudista mi je rekao da je moja prva knjiga – kao prvak Evrope koji nikad nije bio u ringu, kaže kao da nešto fali. Da, fali da ja budem “išlifovan” u tome ali je priča neke oduševila, neke rasplakala i to ono što je dobro kod knjige da izaziva emociju – znači pliva”, kaže ovaj pisac – džudista.
Za sada ovaj Nišlija ima dve knjige ali ispravlja nas – romane, jer se drugačije računaju one stručne.
“Prva knjiga “Jahači zapada” govori o situaciji u Srbiji koju sam ja hteo da pretočim u priču. Sve se dešava u Nišu i na kraju čovek odlazi iz zemlje da nađe bolji život, posle godina robije. Ovom knjigom hteo sam da pošaljem poruku, uspelo mi je mada mi neki ljudi kažu da druga knjiga nosi brojnije poruke, jer linija između dobra i zla je vrlo tanka”, kaže Spasić.
Šezdesete godine odlično su vreme za pisanje, uveren je Spasić.
“Kada je bio concert Roling Stonsa u Mađarskoj, gledam ja Mik Džeger drži koncert u 60-toj godini…i skače i ne staje. Jedan čovek koga sam nedavno upoznao počeo je da piše u šezdesetoj godini i već je napisao 40 knjiga, danas ima 85. Ta vitalnost je zadržana možda baš zbog te obaveze prema nečemu, nije se prepustio vremenu – taj me je čovek oduševio. Znači nije kasno nikada ”, kaže kroz osmeh Spasić za Niške Vesti.
Poznanici su bili iznenađeni, mada puni podrške za pisanu reč koju neguje ovaj džudista.
“Podelio sam preko 1000 knjiga svojim poznanicima i prijateljima, svi su te knjige čitali iz poštovanja prema meni a onda se i oduševili, jer nisu očekivali od mene tako nešto jer sam ja temperamentan, sportista… Mogu da napišem pesme narodne barem 50 dnevno, toliko mi to lako ide, ali mi to nije toliko privlačno. Romani mi leže i ja u pisanju uživam. Iznenađujem ljudi, verovatno i stvaram neprijatelje ali za njih me baš briga”, tvrdi Spasić.
Treća knjiga je već u rukopisu, potpuno je drugačijeg žanra nego prve dve. Radnja je vezana za jedan bračni par još iz studentskih dana, Spasić kaže ženski lik je taj kroz koga se vidi jasna poruka.
“Knjiga o sportu i roditeljima u sportu, gde je jedna strašna priča koja govori o bolesnim ambicijama roditelja. Upisuju roditelji decu još sa 4 godine na fudbal, tenis na sve živo…U toj knjizi piše da deca moraju da odrastaju zdravo, da sutra ne bi bilo – šta mu bi odjedanput. Deca moraju da malo budu i na ulici i da zdravo odrastaju, e to je četvrta knjiga koju uporedo pišem dok se izdaje treća”, tvrdi Spasić.
Puno priče i saveta, batine nisu rešenje.
“Roditelji su produkt svega ovoga što se dešava oko nas, borba preživljavanja…nije stigla plata, nema šta da se spremi za ručk, nervozni ste – Vi konkretno niste krivi ali ste vi prenosnik svega toga”, završava ovaj proslavljeni džudista i dodaje da je zadovoljan putem kojim su krenuli njegovi sinovi, jer kaže nikada nije bio strog.
“Čak šta više nikada svoju decu nisam udario ali sam puno pričao i savetovao, što preporučujem”, završava Spasić za Niške Vesti.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
