SKONUS: Studenti trpe jer fakulteti nisu uradili „domaći zadatak“

SKONUS: Studenti trpe jer fakulteti nisu uradili „domaći zadatak“

15:18
1074
0
Niške Vesti
PODELI

Nišlija Milan Petković, predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS), kaže da studenti trpe posledice delimične primene Bolonjske deklaracije u visokom obrazovanju, jer nastava nije osavremenjena a na fakultetima nema dovoljno prakse. Takođe, mladi po završetku studija ne mogu da nađu posao za koji su se školovali pa napuštaju Srbiju.

 Reforma visokoškolskog sistema u Srbiji trpi velike posledice zbog neprimene ili samo delimične primene Bolonjske deklaracije, kaže predsedni SKONUS-a.

“Na žalost, fakulteti u Srbiji su prihvatili “reformu” samo u onom delu koji se tiče povećanja obaveza studenata i samo načelno ispoštovali formu Bolonjske deklaracije u smislu uvođenja ESP bodova, a kada govorimo o suštinskim problemima reforme kao što su prilagođavanje i osavremenjivanje gradiva i udžbenika, metodologija izvođenja nastave, uvođenje prakse, itd., fakulteti u tom delu nisu umnogome odmakli i nisu odradili svoj deo “domaćeg zadatka”. Upravo ovakvo stanje dovodi do naše stalne borbe za održavanje praga od 48 ESPB za upis naredne godine o trošku budžeta, što upravo predstavlja posledicu nereforme sistema i preopterećenosti studenata”, ističe Petković.Milan Petkovic

Uz to je, dodaje, veliki broj studijskih programa zastareo, ulaganje države u visoko obrazovanje je i dalje na jako niskom nivou, bez čega, smatra, nema ni napretka. Nedostatak prakse tokom studiranja je izuzetno veliki problem, čije posledice vidimo kada studenti posle završetka fakulteta nisu osposobljeni da svoja teoretska znanja primene u praksi baveći se strukom za koju su se školovali.

“Dolazimo do problema koji muči najveći broj mladih ljudi, pa tako i studente – neizvesnost posle školovanja i pronalaženje zaposlenja. To je problem na kome svi zajedno treba i moramo da radimo, jer ćemo u suprotnom biti suočeni sa još većim odlaskom mladih i školovanih ljudi u inostranstvo. Nažalost, danas veliki broj mladih ljudi, koji bi trebalo da budu u svakom smislu nosioci razvoja naše zemlje, odlučuju da napuste Srbiju u potrazi za boljim životom, što će na duži rok predstavljati ozbiljan problem za našu zemlju i naš narod”, dodaje.

Mladi ljudi nemaju dovoljno ili uopšte uticaja na odlučivanje u svim sferama, pa tako i u visokom obrazovanju. Ipak je, dodaje, institucionalno uređenje studentskog organizovanja kroz Studentske parlamente po fakultetima i univerzitetima i na kraju kroz SKONUS na državnom nivou pomoglo u jačanju uticaja studenata na Uprave fakulteta i Univerziteta i na samo Ministarstvo.

“Svakako da to nije dovoljno i svakako je to nešto za šta se svi zalažemo, a naročito ja, da mladi moraju da uzmu stvar u svoje ruke i da ne smeju biti letargični i nezainteresovani, već se moraju boriti, a pre svega za sebe”.

Stava je da upisna politika na srpskim fakultetima nije dobra. Međutim, dodaje da ovo pitanje zahteva pažnju i uključivanje svih relevantnih činioca, uključujući i studente, ali i privredu i državu. Taj problem se mora rešavati sistemski uz uključivanje svih subjekata. Na taj način fakulteti će, smatra, školovati kadar koji je zaista potreban Srbiji u 21. veku.

“I pored svih najava uvođenja linearnog modela finansiranja od naredne školske godine, ponosan sam što smo i u ovakvim uslovima i prošle godine, a i ove godine uspeli da rešimo gorući problem granice od 48 ESPB za upis na budžet i produžetak tzv. “apsolventskog staža” i to već u junu mesecu i time ukinuli praksu da studenti ne znaju po kojim pravilima upisuju narednu školsku godinu sve do pred sam upis”, dodaje.

 

ZAŠTITA STUDENATA PO STAROM PROGRAMU

Problem koji je pred njima je zaštita prava studenata koji studiraju po starom programu, a kojima ove godine po Zakonu ističe rok za završetak studija.

“Naš zadatak je da probamo da pronađemo model kojim bi se premostio ovaj period i kojim bi se omogućilo studentima da dovrše studije po pravilima po kojima su i do sada studirali, iako je stav Ministarstva u ovom slučaju izričit. Prioritet je svakako da u saradnji sa Ministarstvom radimo na reformi visokog obrazovanja i potpunoj primeni Bolonjske deklaracije, jer je tu preduslov za bilo kakav napredak u bilo kojoj oblasti. Takođe, povećali smo svoje aktivnosti u Evropskoj studentskoj uniji (ESU) gde radimo na regionalnom povezivanju krovnih studentskih organizacija i razmeni iskustava sa njima, na jesen ćemo predstaviti Vodič kroz studentsko organizovanje, kao i brošuru u kojoj ćemo predstaviti analizu trenutnog stanja u visokom obrazovanju sa konkretnim predlozima poboljšanja. Insistiraćemo i na usvajanju Zakona o studentskom organizovanju, kako bi se reformisala i ova oblast i naravno u potpunosti uredila i ojačala autonomija studentskih predstavnika”, ističe.

 

ČUJE SE GLAS NIŠKIH STUDENATA

SKONUSZa predsednika Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS), najvišeg predstavničkog tela studenata u Republici Srbiji, izabran je decembra 2014. godine, na period od dve godine.

“Bila mi je velika čast da dobijem jednoglasnu podršku predstavnika svih univerziteta, članova Skupštine SKONUS-a, a što je predstavljalo i potvrdu odličnog rada Studentskog parlamenta Univerziteta u Nišu, čiji sam predsednik bio u trenutku izbora na ovu funkciju”.

Trenutno je student doktorskih akademskih studija na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Pre nego što je stupio na dužnost predsednika SKONUS-a bio je predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Nišu. Aktivno angažovanje u studentskom organizovanju započeo je osnivanjem Studentske Unije Medicinskog fakulteta u Nišu (SUMF), organizacije koja je, kako smatra, postavila nove standarde u studentskom organizovanju, a koja se i danas vrlo uspešno brine o pravima i interesima studenata niškog Medicinskog fakulteta.

To što je na mestu predsednika SKONUS-a omogućava da se više čuje glas niških studenata.

“Često imam mogućnost da razgovaram sa predstavnicima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i uvek iskoristim priliku da napomenem i neke probleme koje muče niške studente ili koji se tiču našeg Univerziteta, ali naravno i sve ostale studente u Republici Srbiji. To što dolazim iz Niša, odnosno što ne dolazim sa Univerziteta iz Beograda, daje mi takođe mogućnost da puno bolje razumem probleme studenata iz ostalih, da kažem “manjih” univerzitetskih gradova u Republici Srbiji”, dodaje za kraj. 


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *