Nakon tragedije u Aleksandrovcu kada su nastradale dve devojčice od udara groma, povelo se pitanje bezbednosti kako mladih koji koriste mobilne telefone tokom grmljavine ali i bezbednosti niških zgrada.
„Teško je verovati da je udar groma povezan sa podatkom da su nastradale devojčice koristile mobilne telefone tokom povratka sa bazena. Signal koji emituje mobilni telefon nije toliko jak, a podatak da su one bile usred naseljenog mesta gde ima puno drugih instalacija, ukazuje na to da je teško povezati da tu ima bilo kakve veze“, rekao je za Niške Vesti docent Nenad Cvetković sa niškog Elektronskog fakulteta.
On se složio sa kolegama sa beogradskog Elektronskog fakulteta koji kažu da je potrebno puno truda da se izazove kontrolisano pražnjenje na jednom mestu. Mobilni telefon nema nikakve veze sa iniciranjem atmosferskog pražnjenja na jednom mestu. Sa naučne tačke gledišta bilo bi dobro da čovek može da izazove pražnjenje, ali to je, nažalost, teško izvodljivo, istakli su profesori sa Elektronskog fakulteta u Beogradu.
Gromovi su još uvek nedovojno ispitana prirodna pojava i poznato je tek nešto od osnovnih stvari ali preciznijih podataka kako se potpuno zaštititi i zašto grom udara baš “tu” nema, slažu se mnogi koji se bave ovom tematikom.
Građevinska inspekcija vrši nadzor ispravnosti gromobranske zaštite na privatnim objektima
Javne zgrade u Nišu su u dobrom stanju, što se tiče zaštite zgrada gromobranima, istakao je za Niške Vesti Srđan Mitrović, načelnik Uprave za vanredne situacije u Nišu..
“Uprava za vanredne situacije vrši nadzor kako prilikom izgradnje tako i kasnije nadzor javnih zgrada i ustanova, kao i objekata javne namene. Tu nema većih problema i sve zgrade što se tiče gromobranske zaštite su u dobrom stanju”, rekao je Mitrović.
Objekti koji imaju više od pet spratova, prilikom izgradnje moraju da dostave Upravi za vanredne situacije, dokumentaciju, saglasnosti, projekat i još puno toga što predstavlja tehnički prijem i tehničku ispravnost objekat u izgradnji. Kada zgrada bude sagrađenja dalje nadzor preuzima Građevinska inspekcija ako je u pitanju privatna svojina.
“Mi već više od dvadeset godina obavljamo taj posao i nikada nije bilo većih problema. Kontrolišu se javne zgrade u zavisnosti od klase na 2, 4 i 6 godina”, kaže Mitrović za naš portal.
Uprava za vanredne situacije izlazi na teren bez obzira na svojinu zgrade, samo po prijavi građana kada je u pitanju neka vanredna situacija a vezana je za gromobransku zaštitu, kada je to hitno, pojašnjavaju.
Zamenik načelnika Uprave za imovinu i inspekcijske poslove Srđan lakićević, kaže za Niške Vesti da oni u ovoj oblasti samo mogu da nalože Inspeciji za zaštitu životne sredine da ispita da li na nekoj zgradi postoji zračenje gromobrana.
“Najbitnija je preventiva, a tu preventivu predstavlja redovno kontrolisanje kućnih instalacija u koje spadaju i gromobrani, jer ima puno starih zgrada u kojima neadekvatna instalacija može da napravi problem. Ne postoji idealan sistem zaštite od gromova”, uverava nas Dimitrije Šaranović iz Dobrovojnog gradskog vatrogasnog društva, koji često održava edukacije stanovništa o zaštiti od požara.
Priča o tome da su Rusi poslednjih godina otkrili da “gromobranski hvatači” zapravao ne rade nikakav posao i zbog toga ih više ne ugrađuju, sve se glasnije čuje kod nas, mada takva ispitivanja u Srbiji još uvek nisu rađena.
Nakon jučerašnje tragedije Nišlije su se podsetile najveće tragedije na sportskim terenima kada je dvadesetogodišnji Ivan Krstić – Beli koji je igrao za niški Radnički, poginuo na terenu od udarca groma. Te 2000. godine na dan kada je Beli poginuo nedostajao je još samo dan da mali naslednik napuni svoj prvi mesec…danas na tom terenu igra njegov sin. Postoji i teorija o tome da je grom udario u teren zato što ograda igrališta nije bila uzemljena, da li je zaista to bio razlog, to je i dalje ostalo samo na nivou priče.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
