Šesnaest godina karijere stalo je u odlazak na Olimpijske igre u Brazilu, uveliko se priprema za najduže odsustvo, nada se zlatu naših košarkaša i naravno pobedi Novaka Đokovića. Ipak nešto setnije govori o svom mezimcu koji će ostati sa mamom u Nišu, ali jedno je sigurno jedva čeka avgust i Rio de Ženeiro. Dušan Jocić, novinar koji će u Brazilu predstavljati Niš.
Nišlija Dušan Jocić, urednik sportske rubrike Narodnih novina i predsednik Sekcije sportskih novinara Niša, pratiće letnje Olimpijske igre koje se u brazilskom Rio de Žaneiru održavaju od 5. do 21. avgusta ove godine. Srbija već treći put nastupa kao samostalna zemlja na LOI i za sada ima 91 učesnika u 14 sportova. U toku je kvalifikacioni turnir u košarci, pa će se ova brojka možda i povećati.
Šta znači biti novinar na Olimpijadi?
“Odlazak na Olimpijske igre, kao izveštača, za mene predstavlja ostvarenje najvećeg profesionalnog sna, kruna dosadašnjih 16 godina rada u ovom poslu. Ako tako mogu da kažem, a da ne zvuči pretenciozno, imajući u vidu moju strast prema sportu i novinarstvu, to je nešto zbog čega je vredelo roditi se. Jedno od većih životnih razočaranja doživeo sam pre četiri godine, kada Narodne novine nisu dobile akreditaciju za izveštavanje sa Igara u Londonu. Bio sam ubeđen da je to Olimpijada mog života i da će taj san ostati nedosanjan, ali, u najvećoj meri, zahvaljujući zalaganju Vitka Radomirovića, direktora kompanije „Belami-Narodne“ , sada me samo nekoliko nedelja deli od odlaska na najveće svetsko sportsko takmičenje. Takođe, veoma sam zahvalan Gradu na određenoj pomoći i činjenica da u Brazil ne idem tek tako, već kao legitimni predstavnik mog Niša, intimno mi jako puno znači”, kaže za Niške Vesti Dušan Jocić.
Da li je ovo prvi put da novinar niških “Narodnih novina” prati Olimpijadu?
“Zaista ne mogu sa sigurnošću da tvrdim kako je bilo nekada ranije, ali pouzdano znam da je, od kako postoji ovakav sistem akreditovanja, ovo prvi put da neko iz Niša dobije akreditaciju. A sistem je specifičan u odnosu na sva ostala sportska takmičenja, jer o akreditacijama ne odlučuje direktno organizator,već on samo dodeljuje određenu kvotu nacionalnim olimpijskim komitetima, a onda oni odlučuju o njihovoj raspodeli na teritoriji svoje zemlje. Poslednji ko je iz Niša izveštavao sa Olimpijskih igara bio je kolega Zoran Petković, 2004. godine iz Atine, kao novinar jedne lokalne televizije, ali ne sa klasičnom akreditacijom, jer na to imaju pravo samo nacionalneTV kuće, što Zorana, naravno, nije sprečilo da u Atini napravi fantastičan posao”, ističe Jocić.
Da li je poznato gde će srpski novinari biti smešteni?
“Za smeštaj smo bili prepušteni sami sebi, pa sam se organizovao sa nekolicinom kolega iz Beograda i, na svu sreću, uspeli smo da na vreme rezervišemo stan, koji bi trebalo da je na odličnoj lokaciji, u neposrednoj blizini pres centra, olimpijskog parka i jednog od četiri borilišta, po imenu Bara, gde će se održati dobar deo nama najzanimljivijih takmičenja – u muškoj košarci, tenisu, vaterpolu.”
Brojna je delegacija iz Srbije, bez RTS-a 15 novinara je na spisku ali je pitanje koliko njih će se zaita pojaviti tamo.
“Kvota za novinare iz Srbije je 15, ali nisam siguran da će svi oni uspeti da otputuju. Ovo je, zasigurno, najskuplja Olimpijada u istoriji, u smislu organizacije odlaska tamo, a tu su i drugi problematični segmenti, poput veoma osetljivog bezbednosnog aspekta, pa ovog Zika virusa… Ali, sve to, sa druge strane, izazov samo čini još većim. Tu, naravno nisu uračunate kolege sa Radio televizije Srbije, kao nacionalnog brodkastera, koji će tamo, verujem, imati brojnu ekipu”, tvrdi Jocić.
U Brazil stiže 1. avgusta i siguran je biće na visini zadatka.
“To koliko ću događaja uspeti fizički da postignem da ispratim i dalje je prilično apstraktno polje za mene i zato je dobro što u Brazil stižem pet dana pre početka Olimpijskih igara, kako bih imao dovoljno vremena da se adaptiram i pripremim. Prilično sam opterećen željom da budem na visini zadatka, da ostavim značajan profesionalni trag iza boravka u Riju i da bude još više razloga da ovakav razgovor vodimo nakon mog povratka, nego sada, pred odlazak”, kroz smeh govori ovaj uspešan sporski novinar.
Kojim mečevima se najviše raduje i kom zlatu se nada?
“Kao neko ko je odrastao na zlatnim medaljama košarkaša, zbog čega i dan danas sa najvećim uzbuđenjem pratim upravo njihove utakmice, najviše me uzbuđuje pomisao da bih ih mogao uživo pratiti na jednom velikom takmičenju i jako bih voleo da uspeju da se kvalifikuju. Takođe, posebnu emociju budi pomisao da ću upoznati Novaka Đokovića i uživo gledati negove mečeve. Smatram da je naša privilegija da smo savremenici najvećeg srpskog sportiste, a sigurno i jednog od najvećih Srba uopšte svih vremena, njegovi uspesi su satisfakcija za sve nedaće koje su nas, kao narod, zadesile prethodnih decenija i moguće je da je upravo on taj čijoj bih se zlatnoj medalji najviše obradovao. A ne bih licitirao brojem medalja, ali iskreno očekujem ono što i dobar deo javnosti-da ih bude najviše od raspada bivše Jugoslavije”, kaže on.
Tih mesec dana, biće najduže odsustvo Jocića, zbog jednog Đorđa koji tatu plačom budi svake noći. Da li će nedostajati porodica, suvišno je pitanje…
“Pa dobro, to je, nekako, suviše lično pitanje. Naravno da će mi nenormalno nedostajati, naročito u mojoj situaciji, u kojoj je ta porodica pre mesec i po dana dobila novog člana. To će verovatno biti ona čaša žuči, koja, po pravilu, mora da se popije uz svaku čašu meda. Ipak, podrška porodice je ono što me je i dovelo do ove tačke u karijeri. A kao nekome kome je nostalgija srednje ime, pred odlazak na najdalji put i najduže odsustvo od kuće do sada u životu, sigruno je da će mi mnogo toga nedostajati”, završava Jocić.
Srećan put i puno uspeha Jociću u Brazilu, želi redakcija Niških Vesti!
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
