Nevreme i grad koji su zadesili Niš i okolna sela, uništili su sve poljoprivredne kulture u pojedinim atarima. Meštani Bubanj Sela imali su najmanje sreće kada je gradonosni oblak prošao tuda. Sve što su zasadili je uništeno, a štetu će sledeće nedelje proceniti predstavnici Republičkog hidrometeorološkog zavoda i Sektora za vanredne situacije, kažu u Upravi za poljoprivredu. Protivgradne rakete bile su ispaljene iz samo 2 stanice, koliko trenutno fukcioniše u Nišu jer strelci ne žele da rade za „mizernu“ sumu.
„Najjači intenzitet grada je bio u ataru Bubanj Sela, gde je i pričinjena najveća šteta, gde su sve kulture pretrpele velika oštećenja. Šteta po kulturama je različita. Najviše je stradalo voće, vinova loza i povrće koje je pred berbu. Slobodnom procenom šteta se kreće i do 100 %. Na drugim kulturama šteta je manja ali slobodnom procenom ne ispod 50 %. Tačne površine zahvaćene gradom nismo bili u mogućnosti da utvrdimo”, navodi se u preliminarnom izveštaju komisije Uprave za poljoprivredu.
Ono što su uspeli da utvrde je da su gradom zahvaćeni delovi katastarskih opština koje se nalaze prema Južnoj Moravi.
“Išavši u različite delove katastarskih opština intenzitet oštećenja znatno varira, zavisno od biljne vrste i stadijuma u kom se biljna vrsta nalazi i kreću se od malih 10% pa do totalnih šteta”, navode.
Tog dana je, kažu u Upravi, ispaljeno 10 protivgradnih raketa iz 2 stanice. Ipak, ovo nije bilo dovoljno da spreči gradonosni oblak. Problem nije bio u nedostatku protivgradnih raketa, već strelaca koji dežuraju u stanicama. Od ukupno 13 stanica, samo 2 rade, a u njima dežuraju po 2 strelca. Oni nisu zadovoljni cifrom od 4000 dinara koje mesečno dobijaju za ovaj posao, zbog čega većina nije pristala da radi, rekao je gradski većnik Žarko Ranković.
Kako objašnjava, lokalna samouprava nije imala ovlašćenja Ministarstva finansija, Ministarstva poljoprivrede i Državne revizorske institucije da ih isplati dodatno.
„Grad im je ranije dotirao sredstva ali poslednjih godina nisu postojale zakonske mogućnosti da to uradimo. Ja sam tek juče dobio obaveštenje iz Ministarstva finansija da možemo da im isplaćujemo 5000 dinara mesečno i naložio sam Upravi za finansije da pronađe model isplate“, kaže Ranković.
Protivgradna služba postoji od 70ih godina, od kada je bila u sklopu Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Međutim, 2011. godine ona je pripojena Ministarstvu unitrašnjih poslova, da bi ove godine ponovo postala deo RHMZ-a.
„Zavod samo isplaćuje sredstva koja dobija iz Republike. Ali ove godine cifre koje su oni dobijali su smešne, ispod 3000 dinara. To je rizičan i opasan posao. Ljudi rade sa eksplozivnim materijalom, a izloženi su i grmljavini. Nekada provode i po ceo dan u zabačenim stanicama“, kažu u RHMZ.
Niškim strelcima nisu isplaćene ni dotacije od grada za 2014. i 2015. godinu, a neizvesno je hoće li uopšte dobiti taj novac.
„Što se tiče prethodne dve sezone, videćemo da li i to može da se reši. Siguran će biti model isplate za 2016. godinu“, rekao je gradonačelnik Niša Zoran Perišić.
Većina lokalnih samouprava je rešila problem dotiranja novca za „raketaše“ kako bi usevi bili zaštićeni. Niš je jedan od desetak gradova kojima tek predstoji izrada modela za plaćanje strelaca.
Gradu bi bilo dovoljno i 10 opremljenih protivgradnih stanica, u kojima bi radilo 20 strelaca, kaže većnik Ranković. Uz naknadu od 5000 dinara mesečno za svakog, za šestomesečna dežurstva bi trebalo da budu izdvojena ukupna sredstva od 600.000 dinara.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
