“Mama, ovu marku psa hoću da mi kupiš!” sav ozaren uzvikuje dečkić dok se saginje da pomazi psa moje prijateljice.
Mama se kiselo osmehuje i objašnjava mu da psi nemaju marke nego rase i da ta kuca nije rasna.
“Kupićemo ti rasnog psa sa pedigreom” kaže ona i prosto ga odvlači dalje.
Dečaku baš nije bilo jasno zašto pas treba da bude rasan, kad se njemu ovaj, koji mu je veselo mahao repom i lizao ruku, baš dopada a pogotovo mu nije bilo jasno šta je to pedigre.
Ipak, zadovoljio se obećanjem da će mu kupiti psa.
Prijateljica i ja pogledasmo njenog Mukija koji stvarno nije rasan pas i nema pedigre i nije kupljen. Ali on zbog toga nema nikakve komplekse i NEMA CENU.
On je veseo i voljen pas koji je sasvim zadovoljan svojim životom i statusom u porodici.
Znate, kada sam ja bila dete, psi nisu bili roba i nisu se kupovali i prodavali. Psi su se poklanjali i voleli.
Danas su postali modni detalj. Takozvani ljubitelji pasa kupuju pse one rase koja je trenutno u modi.
Da, sada je izgleda najmodernija rasa MALTEZER. I ako slučajno ponosnom vlasniku kažete da ima pudlu, on vas odmah ispravi i kaže da to nije pudlica nego Maltezer.
Nekada davno u Beogradu su u modi bile doge, dobermani, kokeri, dalmatinci, rotvajleri, haski, retriveri.
Sada su glavni hit mali psi koji se nose u specijalnim brendiranim torbama ili u rukama. Obučeni su manje-više kao i njihove vlasnice.
Znam jednu pudlu koja ima istu marku farmerki kao i vlasnica a ima i lakirane nokte !!!
Ti psi ne smeju da jedu ono što su psi uvek najviše voleli – KOSKE!
Oni jedu specijalnu hranu, nose specijalne
cipelice, čizmice, padžemperiće,
haljinice, mašnice, šnalice, gaćice i pelene.
Stručnjaci za psekažu:
Mali psi ne vole da se prema njima odnosi kao prema igračkama. Ne vole da ih se stalno nosi i odijeva kao lutkice i slično.
Pas nije igračka niti modni detalj za subotnju špicu. Ne odnosite se prema njemu kao prema maloj bebi, već kao psu. I male pse treba voditi u šetnju. I oni se vole igrati s drugim psima.
Ali imućni vlasnici pasa sa pedigreom ne čitaju tu vrstu literature. Oni žive na visokoj nozi
kao i njihov pas, a pas koji živi na visokoj nozi , ispod mantilića može imati i druge odevne predmete kao što su kašmirski džemper, rolka od merino vune. . . .
Za šetnju po kišnom danu njihovi psi imaju samo kabanicu ili jaknicu . I kada svojim ljubimcima odaberu odeću i detalje(naočare za sunce npr. )onda kreću zajedno na opuštanje od stresa .
Da ne bi i meni trebalo opuštanje od stresa, neću da pišem više o tim jadnim psima-igrakama.
Neću da pišem ni o napuštenim psima jer o njima pišu mnogi koji ih udomljvaju.
Htela bih da kažem nešto o normalnoj(po meni) ljubavi izmedju psa i njegovog vlasnika.
Pretpostavljate naravno, da mislim na odnos izmedju mene i moga psa.
Ono istina , ima nekih kojima ni taj odnos nije baš normalan jer moj pas živi u kući(a psu je mesto u dvorištu), ima svoju korpu za spavanje ali više voli da se uvali u fotelju , vuče me za nogavicu kada zvoni telefon ili neko zvoni na vratima (da me požuri) a ja se saplićem o nju i svadjamo se dok ne stignem do telefona ili vrata.
Mi smo se iz grada preselili na periferiju izmedju ostalog i da bi mogli da imamo životinje koje bi imale dvorište a moj pas u dvorište izlazi samo kada mi izadjemo.
Mnogi misle da nije lepo vaspitana jer kad joj bace lopticu ona je uhvati(u letu)ali je nikako ne vraća nego je sistematski izgrize, ne pruža šapu kad joj to zatraže, neće da sedne kad joj se to kaže a njoj je lepše da legne ili da stoji.
Ali ja nju volim baš takvu, pomalo blesavu. U stanju je da juri svoj rep i po 2 minuta i taman kad pomislim da će joj se zavrteti u glavi, ona ga čvrsto uhvati zubima, sklupča se i gleda u mene.
Ne smetaju mi ni njene dlake a strašno se linja.
Taj problem smo rešili tako što na podu nema nikakvih prostirki što i nije loše. Lakše se održava pod 🙂
Volim da je gledam leti kada besomučno i bezuspešno juri muve po terasi i kada se isprlja. . . . .
Ali, udaljih se ja od teme.
Hoću samo da stavim ovde još jednu sliku, mada sm možda preterala sa slikama. To je slika keruše Roki koja sa svojim vlasnikom radi u gradskoj čistoći. Na članak o njima sam naletela negde na internetu. Mislim da je o njima pisalo u listu Telegraf ali sam izgubila tekst. Ostala mi je samo ovaslika a njihova priča je jako lepa.
Ako neko nadje članak o njima bilo bi lepo da ga podeli na blogu ili na FB ili da mi javi pa ću ja to da uradim.
Izvor: STARI ZANATI >>>
Živim u kući sa dvorištem na periferiji Beograda sa mužem koji me podržava sa beskrajnim strpljenjem u mojoj ljubavi prema tkanju i starim zanatima. Sa nama živi i jedan razmažen i posesivan pas (ženka Džek Rasel terijera).
Imam razuman broj rodjaka, komšija i prijatelja sa kojima se družim i kada za vidjanje nema neposrednog razloga, nego onako iz zadovoljstva.
Volim svoje dvorište, cveće, vrapce, miris lipe, jasmina, pokošene trave.
Volim da kuvam i mesim (ali ne baš svaki dan)
Volim slatkiše , naročito čokoladne.
Volim da šijem, pletem, vezem, crtam, čitam knjige, da cunjam po internetu, da se družim na FB sa ljudima koje sigurno ne bih upoznala da nije interneta.
Volela bih da sam tehnički pismenija i da mogu bolje da baratam blogom i sajtom koji postavljam.
Ne podnosim aparate kao što su pegla i usisivač, klizave ulice i arogantne ljude.
Želela bih da uvek imam spreman odgovor i na neumesna pitanja i da ne osećam grižu savesti kad ne radim.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
