Zdravlje

STRES! Kako on nastaje i šta sve on u organizmu „pokvari“

Stres, redovna pojava u našem narodu na svakom koraku, nema onih koji su imuni na njega. O stresu u nekoliko nastavaka za Niške Vesti govori psihijatar i psihoterapeut Ivajlo Ilijev iz Centra Anima plus.

Aktuelni trenutak u društvu, iscrpljenost potencijala psihičkih odbrana, usled dugogodišnje nepovoljne atmosfere življenja, život bukvalno od danas do sutra, potpuno neizvestan ulazak u novi milenijum, neizrečivo drugačiji modaliteti, ali i radikalno drugačija pravila poslovnog života, koja sa sobom nose i potpuno drugačiju dinamiku interpersonalnih odnosa diktiraju postojanje ambijenta idealnog za perzistiranje jednog specifičnog stanja organizma, koje se u psihijatriji naziva STRESOM (engl.stress-pritisak, naprezanje, veliki napor).

Pod stresom podrazumevamo proces koji se odigrava u organizmu, kada je on izložen bilo kakvoj agresiji (traumatskoj, infektivnoj, toksičnoj, psihološkoj) koja u takvoj meri ugrožava i remeti njegovo dotadašnje stanje, da odbrana korišćenjem samo pojedinačnih odbrambenih mehanizama nije moguća. Screenshot 13

Svako živo biće, uključujući i čoveka vremenom razvija i poseduje ove adaptivne mehanizme, kojima se najlakše prilagodjava zahtevima spoljne, ali i unutrašnje sredine. Oni štite ravnotežu organizma, tkz. homeostazu, tj. fini balans koji neprekidno ugrožavaju brojni činioci iz spoljašnje, ali i unutrašnje sredine. Tek kada se dođe u situaciju ugrožavanja homeostaze, organizam počinje da koristi sve svoje adaptivne, odbrambene mehanizme i tada se govori o stresu.

Faktore koji izazivaju stres nazivamo stresorima,a oni mogu biti biološkog, mehaničkog, psihološkog i socijalnog porekla. U zavisnosti od toga oni remete nekad telesne, nekad psihičke a često socijalne funkcije čoveka. Pošto smo pristalice holističkog ili integrativnog pristupa, ideje o neodvojivosti tela i duše, evidentno je da somatska bolest izazvana biološkim stresorom povlači neizbežno i promene u psiho-socijalnoj sferi. Slično je i obrnuto. Poznato je iz kliničke prakse da depresivni pacijenti češće oboljevaju čak i od banalnih infekcija.

Po Siliju (1945.) OPŠTI ADAPTACIONI SINDROM ima tri stadijuma:
I Stadijum alarma,
II Stadijum otpora-kada se telo adaptira na nove uslove i
III Stadijum iscrpljenja,tj.sloma odbrambenih resursa organizma-tu dolazi do razvoja bolesti,pa čak i do smrti u radikalnim okolnostima.

Dve su bitne dimenzije stresogenih događaja. Prva je ugroženost ili pretnja telesnom, psihičkom ili socijalnom integritetu, pa i samom životu. Druga je pretnja određenim gubitkom(draga osoba, imovina, posao, ugled, ideali…). Najčešće su kombinacije ovih događaja.

POSLEDICE STRESA

Reakcije na težak stres i poremećaji prilagođavanja obuhvataju poremećaje
koje je (za razliku od ostalih uvrštenih u klasifikaciju) moguće identifikovati ne samo po simptomatologiji, već i po tome što im prethodi preživljeni stres. Ovde svrstani poremećaji javljaju se uvek kao posledica teškog akutnog ili hroničnog stresa, za koji se smatra da je primaran i glavni uzročni faktor, bez čijeg se postojanja odgovarajući poremećaji ne bi javili. Po tome se poremećaji iz ove kategorije razlikuju od poremećaja iz nekih drugih, kojima takođe može prethoditi stres, ali za koji se smatra da nije jedini i osnovni uzročnik.

U kategoriju reakcija na težak stres i poremećaja prilagođavanja spadaju, dakle, poremećaji koji se mogu shvatiti kao odgovori na težak stres. To su: akutna reakcija na stres, posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) i poremećaji prilagođavanja u svim starosnim grupama, uključujući decu i adolescente. Prema ICD 10 klasifikaciji izuzetan fizički i/ili mentalni stres prethodi akutnoj stresnoj reakciji; a životni događaji i značajne životne promene i stres povezan sa njima prethode poremećajima prilagođavanja. Stresori koji spadaju u grupu traumatskih provociraju pojavu traumatskog stresa i PTSP-a.

Akutna reakcija na stres podrazumeva različite simptome, od početnog stanja“zgranutosti”, praćenog izvesnim stepenom suženja svesti i dezorjentacijom, preko agitacije i preterane aktivnosti, do anksioznosti, depresije i povlačenja. Navedeni simptomi se smenjuju i ni jedan tip ne dominira dugo. Simptomi se javljaju kratkovreme nakon doživljenog stresa (od nekoliko minuta do nekoliko sati) i nestaju takođe nakon kratkog vremena (nekoliko dana).

Manifestacije poremećaja prilagođavanja variraju i uključuju depresivno raspoloženje, anksioznost, zabrinutost, obeshrabrenost, bespomoćnost i pad efikasnosti u svakodnevnim aktivnostima. Kod adolescenata mogu se javiti i poremećaji ponašanja, kao što su agresivno i antisocijalno ponašanje, a kod dece regresivni fenomeni (mokrenje u krevet, govor kao kod beba, sisanje palca i sl.).

Poremećaji fizičkog zdravlja

Bolesti, funkcionalni i strukturni poremećaji pojedinih telesnih organa i sistema u čijoj etiologiji, pored niza drugih činilaca, presudnu ulogu imaju činioci psihičke prirode, nazivaju se psihosomatskim poremećajima i bolestima. O psihosomatskim poremećajima je reč kada postoje funkcionalne izmene nekog organaili sistema, dok se o bolestima govori kada postoje i poremećaji strukturalne prirode. Na toj listi mogu se naći: gojaznost, različite glavobolje, angina pektoris, bolna menstruacija, neurodermatitis, akne, reumatoidni artritis, astma, tahikardija, aritmija, različiti ulkusi, povraćanje, učestalo mokrenje…Tu je i širok spektar poremećaja i bolesti, od akutnih respiratornih infekcija, genitalnog herpesa, preko mononukleoze, hipertireoze, pojedinih vrsta anemija, psorijaze, pa sve do kancera.

Porodični poremećaji, poremećaji organizacije, posao, profesionalne reakcije i ekonomske posledice

Ljutnja i frustracija koje se ispoljavaju na porodicu i prijatelje, nemogućnost da se podele problematična iskustva, dovodi do otuđenja od članova porodice i prijatelja, koji postaju još jedan izvor zahteva. Posledice delovanja stresa na rad, profesionalne reakcije, kao i ekonomske posledice ogledaju se u oblasti obavljanja posla u vidu smanjenja radne efikasnosti, angažovanja, neodlučnosti, izbegavanje novih zadataka i ljudi. Utiče na smanjenje radnog morala sa negativizmom, smanjenjem interesovanja i motivacije, doživljajem neadekvatnosti, kao i na bezličan međuljudski odnos, otuđenje, sukobe, nesposobnost prihvatanja kritike.

Nastavak sledi…

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button