Sa pisanjem poezije sam počela kada sam rodila Luku. On je bio ta inicijalna kapisla jer sam imala potrebu da zabeležim svaki trenutak njegovog odrastanja – kada je prohodao, kada je pojeo prvu kašicu… Krenula sam nevešto. Imala sam nekog dara ali nikada pre to nije izbijalo iz mene. U jednom trenutku sam počela da zapsujem misli i dobila pozitivne kritike. Prijatelji su mi pomogli da izdam prvu knjigu „Dnevnik malog Luke“ koja se štampala 2011. godine. Posle toga više nisam mogla da se zaustavim. Kada se otvore srce i duša, ne postoji kočnica.
Ovako počinje svoju priču Mirjana Baltezarević, sada već proslavljena pesnikinja za decu. Rođena Fočanka, koja već 25 godina živi u Nišu, vedrog je duha i radoznale naravi. Svojom poezijom slavi svog desetogodišnjeg sina Luku, a zasmeva i uči sve ostale mališane.
Pet godina posle prve knjige konkurisala je za učešće na festivalu „Bulka“ u Crvenki. Osvojila je prvo mesto, a nagrada je bila – objavljivanje knjige. Njena druga knjiga „Šojla Mojla“ je, u stvari, nagrada za njena prethodna dela. Knjiga je originalnog naslova zahvaljujući njenom sinu Luki.
„Jednog dana je, kako on kaže „imao pundravce“ i blesavio se po kući. Na pitanje šta mu je, odgovrio je „Ja se šojlim mojlim“. Objasnio mi je da je to izraz za nekog ko se blesavi i nestašan je. To mi je zvučalo zanimljivo, pa je nastala pesma a onda je i knjiga dobila naslov po tom izrazu. Deca su ga već uveliko prihvatila“, objašnjava Mirjana.
Ona piše životno, iz ličnog iskustva. Drugačije, kaže, ne bi umela.
„Poezija je mogućnost da se ostane u datom trenutnku koji nas je obuzeo. Mogućnost da neki događaj zapišemo i pretvorimo ga u pesmu. Ja pišem životno i zaista ne znam da pišem o stvarima koje ne poznajem, niti volim da čitam autore koji pišu o nečemu što nisu doživeli. Zato se ljudi i pronalaze u mojoj poeziji i kažu da sam rekla baš ono što su osetili. Svi mi prolazimo kroz iste talase i frekvencije u životu, samo svako to drugačije doživljava“.
Iako je dobijala nagrade i za ljubavnu poeziju, pronašla se u dečjoj i trenutno radi na još jednoj knjizi. Ovog puta biće to štivo za stariji uzrast, jer njen Luka raste. Za sebe kaže da je apolitičan tip i da je ne zanimaju tvrd život i opstanak da bi o tome pisala. 
Odgajana je u veselom okruženju i humor joj je vrlo važan. U njenom rodnom kraju je, kaže, sve igra, šala i raja.
„Posmatram klince i sve što sam do sada napisala je ogledalo njihovog života. Da li je to Luka, njegovo okruženje, drugari. Ima tu i ljubavnih jada ali i šaljivih stvari. Deca znaju da odreaguju, da prepoznaju humor, što mi je jako važno. “Ko ne ume da se šali ne razume ni ozbiljnost. Nauči još dok si mali da prepoznaš duhovitost“, dodaje i stih svoje pesme.
Osim pisanja zanima je i slikarstvo, a u poslednje vreme se bavi dekupažom. Iako je upisala Visoku fizioterapeutsku školu u Sarajevu, oduvek je želela da studira umetnost. Ipak je tada poslušala savet starijih koji su govorili da joj je korisnije „konkretno“ zanimanje, ali joj je umetnost zauvek ostala u duši. Svog sina vaspitava kao što su i nju – uz mnogo poštovanja i ljubavi.
„Na početku knjige sam napisala da je sećati se detinjstva i pisati o njemu najveće nasleđe koje čovek sa sobom ponese kroz život. Moj Luka često nesvesno kaže nešto lepo i mudro, ali nema naviku da to zapisuje, pa onda ja to pretočim u pesmu. Možda će i on imati neku životnu kapislu koja će da ga odvede u svet poezije. Sada ga sve zanima, pomalo svira, igra fudbal… Ja bih volela da bude svoj, da se u nečemu pronađe, pa bio pesnik ili ne bio, on je za mene poezija“, ističe Lukina mama.
Pre nekoliko dana promovisala je „Šojlu mojlu“ na Dečjem odeljenju Narodne biblioteke. Već se učlanila u klub priznatih srpskih stvaralaca, a o njenim pesmama su govorila „velika pera“. Svoje prve redove ispisala je kao „obična“ mama, ali se konsultovala sa drugim pesnicima.
„Kad sam počinjala mnogo sam razgovarala sa Verom Cvetanović. Pesme sam poslala prvo Violeti Jović koja je bila recenzent. Ona ih je oberučke prihvatila jer je bilo neobično da jedna mama iznenada piše o odrastanju svog deteta. Druga knjiga je već ozbiljnija, iza nje stoje i reči Ršuma i drugih značajnih književnika“
Priznaje da joj priznanja znače, naročito ako dolaze od kolega. Od poezije, za sada, ne može da živi iako je dobijala i novčane nagrade. Već se proslavila i kao tekstopisac za dečje pesme koje su komponovali Lado Leš i Jovan Adamov.
Sve dok nešto živi oko nje, utiče na njenu psihu i dušu, a roditeljstvo je njena inspiracija. „Čovek je zdrav samo kad je srećan“ još jedna je od mudrosti malog Luke, zahvaljujući kome će generacije mališana uživati u poeziji njegove mame Mirjane.
Mali Luka sa novom frizurom
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
