Zoran Pešić Sigma: Pisanje je moja misija od koje ne odustajem

Zoran Pešić Sigma: Pisanje je moja misija od koje ne odustajem

20:00
1027
0
Niške Vesti
PODELI
Zoran Pešić Sigma Foto: Dušan Mitić Car

Jedan od ovogodišnjih dobitnika prestižne gradske nagrade 11. januar je književnik i urednik u Niškom kulturnom centru Zoran Pešić Sigma. Rođen je 1960. godine u Beloj Crkvi, u Banatu, a Nišlija je već četrdeset godina. Kako kaže, u našem gradu pronašao je ljubav, oženio se, dobio decu, stekao veliki broj iskrenih prijatelja i započeo i ostvario književnu karijeru. Nagradu je priželjkivao, ali se nije nadao da će je dobiti.

Zoran Pešić Sigma je znao da ga je Društvo književnika Niša predložilo za Nagradu. Iskreno kaže da je priželjkivao, ali Niš je veliki grad i ima veliki broj stvaralaca u svim oblastima koji tu Nagradu zaslužuju, tako da se nije mnogo nadao.

„Tim pre radost je bila veća kada me je pozvao predsednik Skupštine Grada Rade Rajković i čestitao mi je. Četrdeset godina živim u Nišu i u njemu sam upoznao svoju ljubav, u njemu su mi se rodila deca, u njemu sam stekao veliki broj iskrenih prijatelja i započeo i ostvario književnu karijeru. Ovo lepo priznanje je svakako inspiracija za dalji rad“, kazao je je za Niške Vesti.

Pisanjem je počeo da se bavi kada mu je bilo petnaest godina, a početkom osamdesetih počeo je i da objavljuje napisano.

Prvu knjigu pesama pod nazivom Promaja objavio je 1983. godine u tada prestižnoj ediciji Pegaz. U Niškom kulturnom centru radi od njegovog osnivanja,1999. godine i urednik  je  časopisa Gradina. Uređuje i knjige Gradininih biblioteka, a učestvuje i u organizaciji velikih gradskih manifestacija, poput Književne kolonije i Filmskih susreta.

Do sada je objavio osam knjiga poezije, četiri knjige proze (od toga dve kao koautor), dve drame i tri prevedene knjige (na grčki, bugarski i makedonski jezik). Objavio je i veliki broj tekstova po časopisima, priredio i uredio nekoliko zanimljivih knjiga.

O žanrovima koji su zastupljeni i njegovim delima, Sigma kaže:

„To je više pitanje za kritičare. Ono što mislim da je važno za moje pisanje je neprestana potraga za novim izrazom, za duhovnim eksperimentom“. Život je čudo i izvor beskonačne inspiracije. Samo je pitanje trenutka da li sam više koncentrisan na spoljnje događaje ili na ono što mi se odigrava u unutrašnjim svetovima. Znam da je pisanje moja misija od koje ne mogu da odustanem“.

Laureat prestižne gradske nagrade otkrio je da je kao mlad uglavnom pisao noću, dok mu poslednjih nekoliko godina jutro prija za stvaranje.

„Ideje za najbolje pesme mi padaju dok hodam, ili u snu. Za prozu je potrebno više slobodnog vremena, istrajnost i upornost“, objašnjava.

Na pitanje kojim svojim delom je najzadovoljniji, gde baš ništa ne bi promenio, odgovorio je:

„To je teško pitanje na koje nemam precizan odgovor. Svaka knjiga nosi sa sobom specifičnu energiju i atmosferu, i kao takva ima emotivnu i intelektualnu svrhu. Knjige su na neki način konzerve vremena, a prošlost ne može da se menja. S obzirom da nema idealne, savršene knjige, pišem novu“.

Za 2018. godinu Sigma ima mnogo planova, kaže da mu se knjiga „nametne, dođe nepozvana“. Otkrio je da je već započeo jedan roman i jednu dramu.

Na pitanje Niških Vesti šta bi poželeo mladim piscima i da li ima neki savet za njih, odgovorio je ovako:

„U Nišu postoje mladi autori koji svoja dela drže po fiokama. Važno je da prevaziđu svoje nedoumice i svoje radove pošalju književnim časopisima, pošalju na razne konkurse, uključe se u književni život. Časopis Gradina je otvoren i za mlade, neafirmisane autore. Često je značajan i razgovor s urednicima, pa bio on i na suprotnim stanovištima. Na taj način se moja generacija izborila za svoje mesto u književnom svetu. Vreme je da mladi autori uđu u književnu maticu i izbore se za svoju misiju“.

Zoran Pešić Sigma
Foto: Dušan Mitić Car

Bogata radna biografija

Zoran Pešić Sigma radio je u Studentskom kulturnom centru kao urednik, glavni urednik i v. d. direktora od 1985‒1991.

Od 1991. do 1999. godine radio je u Domu kulture u Nišu kao urednik filmskog programa, pokretač i urednik Niškog analitičara (letopis kulture grada Niša, časopis za umetničku kritiku) i kao glavni urednik programa.

Od 1999. radi u Niškom kulturnom centru. Urednik je časopisa za književnost, umetnost i kulturu Gradina.

Član je Srpskog književnog društva i Društva književnika i književnih prevodilaca Niša.
Uredio je veći broj knjiga za Studentski kulturni centar i Niški kulturni centar.

Jedan je od trojice autora Fizističkog manifesta (1982) ( jedinstvenog poetskog pokreta koji je nastao u Nišu), Epa o zagađenosti Gabrovačke reke, izložbe Novi mitski predeli (mape i kolaži).

Autor je eksperimentalnih televizijskih emisija i performansa. Jedan je od osnivača kluba naučne fantastike Lira.

Pesme su mu prevođene na bugarski, rumunski, mađarski, makedonski, poljski, španski i grčki jezik.

Knjige pesama:

Promaja, („Pegaz”, KOS, Beograd,1983),
Orgijanje praznine („Gradina”, Niš,1992),
Kaktusova senka – ep o strahu („Krovovi”, Sremski Karlovci, 1993),
Udobnost besmisla („Prosveta”, Niš, 2004),
Voz za jednog putnika (Matična biblioteka „Svetozar Marković”, Zaječar, 2008).
Varka – knjiga izgubljenih vizija (Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani”, Kraljevo, 2012)
Srodne duše, (Balkanski književni glasnik, Beograd, 2015)
Pasternakovo uže (Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani”, Kraljevo, 2017)

Knjige proze (koautor):

Hronike o Hloygeu (Samizdat, Niš 1991, koautor), Terra Marginalis („Stubovi kulture”, Beograd 1997, koautor), Strovalija − priče o mestu sa koga propada naša poslednja nada (Društvo književnika i književnih prevodilaca Niša, 2017) i Ulica usamljenih automobila − roman u krhotinama (Narodna biblioteka „Stevan Sremac”, Niš, 2017).

Objavljene drame:

Prodavnica smrti, („Gradina”, Niš, 2014), Ulica usamljenih automobila („Scena”, 2017).

Prevedene knjige:

Voz za jednog putnika i Neuhvatljivo vreme dvojezično u prevodu Momčila Radića na grčki jezik, u izdanju „Apopire”, Atina, 2012.
Voz za jednog putnika, u prevodu Dimitra Hristova na bugarski jezik, u izdanju IK „Bogianna”, Sofija, 2013.
Varka, u prevodu Ivana Antonovskog na makedonski jezik, u izdanju „Makedonija prezent”, Skoplje, 2013.

Nagrade: „Kajuhova nagrada” (1986), Nagrada Edicije „Istok-Zapad”(2008), Nagrada „Tudor Argezi” (2015), Nagrada Balkanskog književnog glasnika (2015), Nagrada „Sterijinog pozorja” za originalni domaći dramski tekst (2017), Nagrada „Slaviša Nikolin Živković” (2017).
Za urednički rad: Nagrada „Sergije Lajković” (2010), „Svetosavski pečat” (2012. i 2015)

kafana barka

Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *