Ovaj period u godini idealan je da mnogi ljudi požele drugima ono što misle da tim ljudima fali za sreću. Tako ja danima najčešće slušam želju da se udam. I još intimnije: “Da te udamo”, “Da igramo na tvom veselju”…
Razumem sve koji mi ih upućuju da to rade iz najbolje namere. Na drugačiju opciju neću ni da pomišljam.
Ili se tako nešto želi po difoltu? Opšte, konvencionalne stvari, posao i brak. Neće valjda da mi poželi neko da trčim kroz pustinju ili da tihujem na Lovćenu.
A ko će udaju da želi jače i iskrenije nego roditelj. I pošto se i brak posmatra kao posao, kažu najvažniji i najozbiljniji, onda je normalno da se to tada posmatra kao nešto što od osobe zavisi, oko čega mora da se potrudi.
I u davanju saveta i opomena učestvuju gotovo svi upoznati sa “problematikom”.
“Nema idealnog.”
“Mora nešto da se istrpi.”
I slično…
Alil jedino roditelj ima pravo na prekor, na kritikovanje, kako veruje, sa svrhom da motiviše i ubrza. Pa majka pobeđuje.
Ti previše živiš u svetu književnosti.
Kada misliš da se udaš.
Da li misliš.
Kako to nema nikog za tebe.
Kako za ostale ima.
Imaš kompleks više vrednosti.
Zašto misliš da si ti nešto posebno.
Ne mislim, ali… Krećem da objasnim i odmah shvatim da će biti bez efekta svako pravdanje. Ne mogu da odolim, a da ne bačim koju filozofiju: Mama, vidi kako je to u životinjskom svetu, svako živo biće traži da se upari u okviru svoje vrste, tako i ljudi… Gde si ti videla da se svinja spaja sa tigrom?
Životinje nisam promišljeno pomenula, ali kad već jesam, dođe mi da se našalim a propo više vrednosti, pa ozbiljnim i nadmenim tonom nastavim:
Naravno da kada to kažem, mislim da sam ja tigar, a drugi da su svinje.
Piše: Milica Vučković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
