* Ukazom kneza Milana Obrenovića, odlukom Vlade Srbije i naredbom Ministarstva prosvete i crkvenih dela 1878. godine počela je da radi prva niška gimnazija …
Pod Turcima učmali Niš, po oslobođenju 1878. godine počeo je brzo da se menja.
“Takvog pokreta, takvog preobražaja i živost ne vide Niš ni za sto godina Turske vladavine kao za ovo nekoliko meseci od kako naša vojska posede Niš”, zapisao je Sreten Popović.
Potiskuju se stare navike, a prodire srpski duh. Knez oslobodilac i Narodna skupština predodredili su da Niš bude “veliko i snažno središte srpsko” odakle će se u novooslobođene krajeve “uvoditi građanska kultura, državni red i narodna prosveta”.
Počinju da rade prve državne institucije i nadleštva, osnivaju se banke, živnulo je zanatstvo i radionice, moderna trgovina. A za sve to, potrebni su školovani ljudi. Razumljivo je, zato, što su sve te brze promene koje su zahvatile grad i potrebe vremena bile značajne za odluku da se u Nišu otvori gimnazija.
Svesna značaja obrazovanja, Narodna skupština je rešila, a knez Milan odobrio “240.000 groša poreskih radi otvaranja i izdržavanja nižih i viših škola u oslobođenim predela Srbije”.
A 27. septembra 1878. godine, pod brojem 4548 kako je zavedeno u Kancelariji Ministarstva prosvete i crkvenih dela, obznanjeno je:
“Vlada njegovog veličanstva, odlučila je da se u varoši Niš otvori jedna velika gimnazija. Prvi razred otpočeće raditi još ove školske godine, počinjući od 1. oktobra. Ovo se obznanjuje narodu oslobođenih predela radi znanja i upravljanja”.
Početak u privatnoj kući
U Nišu su odmah počele pripreme za otvaranje prve škole. Pronađena je i “… određena jedna mala privatna zgrada nekog bega Đokovlije za početak rada Gimnazije (tzv Žuta Gimnazija u Milentijevoj ulici).
Bolja zgrada, izgleda, u to vreme i nije mogla da se nađe, a nije bilo ni opreme ni učila. Roditelji budućih đaka i građani, davali su svoje skromne priloge, po neku stoličicu, klupu, peć i slično, da nekako počne rad i da se prva zima prebrodi – zapisao je hroničar ove škole i dugogodišnji direktor Radivoje Petković.
“Počeli su i da pristižu i prvi profesori – beleži hroničar Radivoje Petković. Prvo je došao Svetozar Atanacković, predavač, zatim Dimitrije Aleksijević, suplent i zastupnik direktora, i Milan Jevtić, predavač. “
Dopunska nastava za srpski jezik
Od 1. oktobra do 13. novembra upisano je 48 učenika u dva odeljenja prvog razreda. Prvi učenici Velike gimnazije učili su, zapisano je: crkvenu istoriju, srpski jezik, geografiju, aritmetiku, minerologiju, crtanje i krasnopis.
Ministarstvo prosvete je za prvu školsku godinu odobrilo i raspored predmeta “s’ tim da se uzme koji čas više iz srpskog jezika, jer u Nišu se mnogo odstupalo u govoru od čistog srpskog književnog jezika da bi se poboljšalo pismeno i usmeno izražavanje učenika.
Ministarstvo prosvete je tom prilikom ukazalo i na veliki značaj srpskog jezika i književnosti:
“Poznata je stvar u pedagoškom svetu da nastavi maternjeg jezika pripada prvo mesto među svim nastavnim predmetima. To ugledno mesto maternji jezik ne zauzima samo po svojoj naučnoj vrednosti nego isto tako i po svojoj naučnoj vrednosti nego isto tako i po svojem velikom značaju u narodnom životu …. da maternjim jezikom neguje belege … narodne celine i jedinstva …”
Priredio na stranici:
Novaković Milan
Izvor:
Niški Vesnik
Enciklopedija Niša
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
