Za istoriju Niša u vreme Prvog srpskog ustanka znamentit je bio broj na Gramadi, s jeseni 1811, kada je Huršid paša pokušao da preko Gurgusovca (Knjaževac), Timokom otvori vezu Niša sa Vidinom i turskom Dunavskom armijom.
Tada, udružena srpsko ruska vojska pod komandom Karađorđa i kozačkog pukovnika Konstantina Poltureckog u jednodnevnoj bici potukla je Huršid pašu i njegovih 8000 Turaka.
Srpska vojska je tom prilikom imala 4000 ratnika i 8 topova, a Rusi 1500 pešaka, 4 topa i jedan eskadron kozaka. Značaj ove bitke bio je u tome što su ne suzbijena turska nastojanja da se Niš oslobodi bliskog prisustva Srba, već što se i smatralo da je grad na Nišavi u neku ruku bio u vrsti polublokade i izložen mogućim iznenadnim srpskim napadima.
Drugi boj za Niš odigrao se takođe s jeseni 1811. godine kada je lično Karađorđe predvodio jednu oružanu demonstraciju prema Nišu. Tada je u predhodnici ove vojske bio vojvoda Zdravko koji je, došavši do Toplice, načinio šanac sa te strane prema Nišu. Preko ovog šanca Karađorđe je dolazio do Medoševačke kule, pa čak, kako je bio zabeležio jedan savremeni podatak, “i do samoga grada Niša do Kamenite ćuprije”.
U Toponici Karađorđe je, po jednom zapisu, tu i prenoćio, pre nego što će se vratiti u Tešicu. Po nekim vestima Karađorđe je, dolazeći do Niša, vodio sobom 3000 vojnika i nekoliko topova, pa je to primoralo Turke da se čvrsto drže tvrđave. Tom prilikom “hristijani u Nišu predali su se Karađorđu, no Turci zatvorili se u grad i počeli se topovima braniti. Kad je Karađorđe uvideo da uspeti ništa ne može, počem je on nekoliko topova na Niš opalio, vrati se u otečestvo”.
Izvesno je da je tom prilikom jedan manji broj Nišlija pošao sa srpskom vojskom i iselio se u severne krajeve Srbije. Navodilo se među savremenicima da je srpski vožd prelazeći Toponicu izrekao želju da se Niš ipak mora osloboditi i da se na to neće dugo čekati.
Turskim porazima na Gramadi i Medoševcu Srbi su opet pokazali svoju nadmoć u otvorenoj borbi na bojnom polju, ali Niška tvrđava bila je suviše jak i tvrd odbrambeni objekat da bi se lako mogla savladati.
Godine 1812, iako nije dolazilo do nekih većih srpsko turskih sudara oko Niša, svuda u okolini se osećalo prisustvo vojske slobodne Srbije i dobrovoljačkih odeljenja izbeglog naroda iz leskovačkog i drugih krajeva …..
U vreme Bukureštanskog ugovora 1812, kada je Rusija zaključila mirovni ugovor sa Turskom, koji srpske starešine nisu praktično, prihvatile zbog rđavih uslova za regulisanje sultanovog suvereniteta u Srbiji, južna srpska granica (njene stalne utvrđene s
traze) nalazila se na reci Toponici i na brdima iznad same Kamenice i Matejevca, i od Malče pravcem na Nišavu, gde se Turci i nisu pojavljivali sve do sredine 1813. kada je počela velika Turska ofanziva, koja će dovesti do sloma Prvog srpskog ustanka u jesen 1813.godine …..
izvor
Istorije Niša I, izdanje 1983. godine
Uredio:
Milan Novaković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
