Zgrade u Srbiji dobile su licencirane upravnike ali sa njima je krenulo i “uvođenje u red” vlasnika stanova. Tako je nedavno stanare na nekima od zgrada sačekao natpis da se neuknjiženi stanovi moraju što pre uknjižiti u katastar nepokretnosti.
Mnogo je vlasnika nepokretnosti u Srbiji koji su prethodnih godina pokušavali da “utaje porez” tako što nisu prijavljivali kupljenu nekretninu, ali i onih koji su imovinu nasledili pa je nisu preneli na svoje ime pa i porez još uvek plaćaju u ime pokojnika. Izgleda da je došlo vreme da se zaustave takvi propusti pa je država kroz uvođenje licenciranih upravnika krenula u prvu fazu rešavanja ovog problema.
Naime, obaveza upravnika je po Zakonu o stanovanju da uspostavlja i vodi evidenciju o vlasnicima posebnih delova, vlasnicima samostalnih delova i licima kojima su zajednički ili posebni delovi zgrade izdati u zakup, odnosno na korišćenje po drugom osnovu.
Upis nekretnine u katastar nepokretnosti je zaista jedini način da budete stvarni vlasnik nad nekretninom koju ste kupili i čiju ste cenu platili kupoprodajnim ugovorom, ili nasledili, dobili na poklon, ali ovaj korak je veliki broj građana “preskakao” kako bi izbegao plaćanje poreza.
Nije redak slučaj ni da su naslednici nastavili da plaćaju porez na ime pokojnika, iz razloga što nisu bili u finansijskoj mogućnosti da pokrenu ostavinski postupak.
Takođe, naši poreski zakoni daju olakšice samo vlasnicima koji žive na istoj adresi na kojoj je nekretnina. Svaka dodatna nepokretna imovina smatra se luksuzom, pa je mnogo onih kojima nasledstvo predstavlja ustvari dodatni namet na male kućne budžete koje imaju.
– Utvrđeni porez na zgradi ili stanu u kojem stanuje obveznik umanjuje se za 50%, a najviše 20.000 dinara
– Utvrđeni porez na prava na zgrade i stanove površine do 60 m², koji nisu na gradskom građevinskom zemljištu, odnosno na zemljištu u građevinskom području i ne daju se u zakup, a u kojima stanuju samo lica starija od 65 godina, umanjuje se za 75%.
• Zakon o porezima na imovinu (Član 13.)
Ovakavo izbegavanje poreza na imovinu je prekršaj zbog koga poreska uprava podnosi prijave sudu i pokreće prekršajni postupak, pa vam pored troškova sudskog postupka, neminovno sledi i kazna i naplata poreza. Poreska uprava može i na osnovu svojih saznanja da donese rešenje za nastanak poreske obaveze, a rok zastarevanja za naplatu poreza poreske uprave je pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče u slučaju da niste sami izvršili prijavu.
Kako je u najavi nacrt novog Zakona po kome će notari sami unositi podatke u geodetske knjige na osnovu kupoprodajnih ugovora koje budu overavali, a koji bi omogućio upis nekretnine u katastar u roku od tri dana, evidentno je da će i problemi u komunikaciji ove službe sa Poreskom upravom biti rešeni.
Zato advokati upućuju građane da se što pre pokrene postupak za upis imovine u katastar i da se izvrši poreska prijava, kako bi unapred umanjili troškove.
Izvor: Justicija
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
