Toplički ustanak – Jedini ustanak u Prvom svetskom ratu na okupiranoj teritoriji

Toplički ustanak – Jedini ustanak u Prvom svetskom ratu na okupiranoj teritoriji

18:10
1179
1
Niške Vesti
PODELI
Prvi dani ustanka u Toplici (foto: RTS)

Trajao od 21.2.1917-25.3.1917. Predstavlja jedini ustanak u Prvom svetskom ratu na teritoriji pod okupacijom Centralnih sila.

kafana barka

Trajao je oko mesec dana a vođe ustanka su bile vojvode Kosta Vojnović Kosovac, Kosta Milovanović Pećanac kao predstavnik Vrhovne komande, Uroš Kostić-Rudinski, Vojin Marjanović, Milinko i Toško Vlahović, Jovan Radović, Đorđe Cekić-Lešnjak, pop Dimitrije Dimitrijević-Mita komita, Milan Dečanski i Ramadan Azirović. Obuhvatao je teritoriju Toplice, Jablanice, Jastrepca, Puste Reke, Rasine, kao i istočnih i srednjih delova Kopaonika.

foto: Milan Novaković

Vrhunac nezadovoljstva bio je pokušaj Bugara sa regrutacijom Srba u bugarsku vojsku, nasilna bugarizacija u svim segmentima (kultura, jezik, religija), potpuna zabrana isticanja svih srpskih nacionalnih elemenata, teror i masovna streljanja civilnog stanovništva, konfiskacija imovine i stoke što je dovelo do gladi a na kraju i do ustanka.

Srpska Vrhovna komanda je imala plan o pokretanju i pomaganju ovog ustanka i to je uradila tako što je poverila zadatak tada poručniku Kosti Milovanoviću Pećancu koji se 28.9.1916 dejstvom avijacije spustio u selu Mehane na obroncima planine Radan. Plan je bio da Pećanac započne ustanak tek kad bude naznaka da će se proboj Solunskog fronta desiti svakog trenutka i kada Bugari krenu u povlačenje. Međutim, Pećanac je tada naišao na problem jer se ustanak širio ogromnom brzinom za kratko vreme i on je tada verovatno vođen i ličnim ambicijama kao glavni i najugledniji vođa ustanka i računajući da će do proboja Solunskog fronta doći relativno brzo sa zadovoljstvom pozvao narod da se digne na opšti ustanak.

Četovođe se okupljaju selu Obiliću kod Leskovca 21.2.1917 i tu glasaju da Pećanac bude vođa ustanka i ako je on jedini glasao protiv ustanka ali ipak je prihvatio da bude vođa i oni se dogovaraju da ustanak počne početkom marta. Za rejon Toplice kao glavni biva određen Kosta Pećanac, za Kopaonik i dolinu Ibra Kosta Vojnović Kosovac, za Jablanicu i Vranje Milinko Vlahović, za Timok Toško Vlahović, za Leskovac Đorđe Cekić- Lešnjak, za Kruševac i okolinu Vojin Marjanović a za Pirot Jovan Radović. Vojvoda Milinko Vlahović se kod Bojnika sukobio sa Bugarima 24.2. i odneo pobedu, a dva dana kasnije su oslobođeni Tulare (bez borbe) i Lebane, u Mačkovcu kod Kuršumlije borbe su otpočele 26.2. a istog dana je Kuršumlija oslobođena.

Prokuplje je oslobođeno 1.3. a ustanici su vodili borbe i oko Žitnog Potoka i Zlate gde su Bugari imali najveće gubitke. Ustanak se preneo i preko Jastrepca pa su Ribare i Ribarska banja oslobođeni 3.3. a Veliki Šiljegovac 4.3. Ustanici su 7.3. oslobodili Blace i neprijatelja prebacili preko Rasine.

Ustanička oslobođena teritorija je obuhvatala teritoriju koja je na severu išla do Đunisa, na zapadu dolinom Rasine i preko Kopaonika ka Ibru, na jugu od Slatine na Ibru do Vranja, na istoku do Južne Morave sa Kuršumlijom i Prokupljem u sredini. Ustanici i komite su se pojavili i oko Vlasotinca, Soko-Banje, Svrljiga, Knjaževca i Zaječara. Okupatori su angažovali velike snage za slom ustanka pa je naspram 13.000 ustanika bilo oko 60.000 neprijateljskih vojnika.

Bugari kreću 8.3. iz pravca Niša, Leskovca i Prištine a AU vojska 12.3. iz okoline Brusa. Kosta Pećanac i braća Vlahović kreću u povlačenje pred nadmoćnijom silom i prelaze u gerilu, Kosta Vojnović odnosi najveću pobedu ustanika nad AU snagama 14.3. kod Jankove klisure a pobeđuje ih kod Blaca i Brusa. Međutim Bugari već 14.3. ulaze u Prokuplje a AU snage u Kuršumliju 16.3 čime je ustanak praktično ugušen i ako je potpuno gušenje ustanka trajalo još 10-ak dana. Bugarska proglašava kraj operacija 25.3.1916.

Došlo je do brutalne odmazde nad ustanicima i stanovništvom u kome je stradalo preko 20.000 ljudi i oko 50.000 kuća, ali komitske gerilske čete nisu bile potpuno uništene i nastavile su svoju sporadičnu aktivnost i borbu sve do proboja Solunskog fronta. Njihova gerilska aktivnost zajedno sa nekim preživelim četovođama će se protezati i u celoj 1917. i početkom 1918, Jablanički komitski odred posle propasti ustanka je 11.6.1917. reorganizovan i umesto Milinka Vlahovića na mesto komandanta je postavljen poručnik Dimitrije Begović koji je nastavio sa sporadičnim čarkama sa Bugarima a gerilski napadi pod okupacijom dešavali su se i u Crnoj Gori i Hercegovini.

Kosta Vojnović Kosovac je nastavio da se bori protiv AU i Bugarskih patrola koje su ga gonile ali su ga 23.12.1917. u vodenici kod sela Grgure opkolile, on nije želeo da se živ preda neprijatelju i izvršava samoubistvo a njegovo telo kasnije okupatori su izložili u centru Kuršumlije da zaplaše narod. Uroš Kostić Rudinski i Milan Dečanski su izdajom ubijeni, Toško Vlahović student filozofije u Nemačkoj i glavni intelektualac ustanka je poginuo u borbama kod sela Vlasova kod Prokuplja 2.11.1917, Jovan Radović je nastavio borbe u Toplici a kasnije 1918. tokom oslobađanja uspeo da opkoli i primora AU vojnike na predaju Nikšića u Crnoj Gori, kasnije preminuo misterioznom smrću u Sarajevu novembra 1918. u 27. godini života, Aleksandar Piper, Petar Grk i pop Dimitrije Dimitrijević- Mita komita su uhvaćeni i ubijeni na svom putu za Solun kako bi izvestili Vrhovnu komandu o ustanku. Kosta Pećanac po slomu ustanka sa svojim preživelim borcima beži prema Metohiji, Peći i Sandžaku.

Enciklopedija Niša I
Andrej Mitrović (1993) Toplički ustanak: Mesto u srpskoj istoriji
Niški vesnik
Wikipedia

Autor:
Novaković Č. Milan
Za Zvezdicu ….


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


1 KOMENTAR

  1. Uvek ti prokleti domaci izdajnici. Samo treba bolje posten covek da se okrene oko sebe, pa da vidi u svom okruzenju proklete uvlakace, tastere i svakakve bednike koji svoje sanse dobijaju u mutnim ratnim vremenima.Zbog takvih bednika Srbija je mnogo propatila u svojoj istoriji.

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *