Svakog 6. januara se meštani Gornjeg Matejevca upute ka obroncima obližnjih planina, kako bi pronašli badnjak i doneli ga u svoj dom. Ovu tradiciju su još od davnina stvorili njehovi dedovi, a običaje za Badnji dan sa zadovoljstvom poštuju i stariji i mlađi i do dana današnjeg.
Brda u okolini Niša ovog jutra su oživela. Čuo se razgovor, smeh, a neretko i po koja pesma. Praznična atmosfera širila se uzanim stazama, kao i svakog Badnjeg jutra.
Po badnjak, kažu meštani, idu gotovo svi. I stariji i oni mlađi. Ovaj običaj je postao i više od tradicije, postao je simbol njihovih porodica, kuća i samog sela.
„Ova potraga za badnjakom je možda i jedan od najlepših običaja koje je naše selo sačuvalo. To su radili naši dedovi, očevi, a sada i mi… Dobar je osećaj kada pre svitanja zajedno krenemo u brda“, kaže Žarko Jovanović, koji je kao i svake godine u „pohod na badnjak“ krenuo sa svojim prijateljima.
Ni samo sečenje badnjaka nije lak posao kao što izgleda. Postoje i pravila.
„Kada nađemo odgovarajući badnjak prvo ga pozdravimo rečima „Dobro jutro badnjače“, i treba ga iseći iz tri puta. Onda ga zalijemo vinom ili rakijom“, kaže Mladen Igić, koji takođe ovu staru tradiciju čuva od zaborava.
Kada svako pronađe svoj badnjak, onda se, kažu, valja i malo odmoriti i osvežiti „kojom ljutom“, uz tradicionalni kiseo kupus i turšiju. Matejevčani nisu propustili priliku i da nas podsete kako u ovim krajevima ima najboljeg vina i rakije. One koji sumnjaju pozivaju da iduće godine po badnjak krenu sa njima, i uvere se „da se Matejevačko vino pravi od grožđa“.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Ima li šanse da jedan poso završite bez rakiju? Nekad?