Karavansaraj pored mosta
Karavansaraji su često bili identifikovani sa hanovima i imali su u suštini istu namenu, da pruže usluge putnicima i trgovačkim karavanima na dugim putovanjima.
O ovim građevinama najviše sazanajemo iz putopisa XVI I XVII veka u kojima su opisani razni tipovi hanskih zgrada.
Najprostija od njih bila je nalik običnoj staji. Prizemna zgrada pravougaone osnove sa sa zidovima visokim 2-2.5 m. izgrađena od drveta, kamena, ili ćerpiča sa krovom na četiri vode, prekrivenog šimlom. Vrata su obično bila na dužoj strani smeštena na sredini, toliko velika da je kroz njih komotno mogao proći konj sa kompletnom opremom. Na zidovima je bilo više otvora koji su predstavljali prozore, a na krovu jedna ili više badža. U unutrašnjosti nije bilo plafona a prostorija je bila zagrevana pomoću jednog ili više ognjišta. Oko njih su bile poređane klupe na kojima su putnici sedeli ili spavali. U ovakvim hanovima putnici su bili smešteni zajedno sa konjima. U XIX i XX veku još uvek je postojala ovakva vrsta hanova o čemu svedoči u dnevničkim zapisima i Ruđer Bošković 1762 godine.
Hanovi se mogu podeliti na nekoliko vrsta:
1.Hanovi uz puteve-služili su putnicima za kraći odmor ili konak. Putnici se u njima nisu zadržavali više od jedne noći, osim u slučajevima zimskih meseci kada je to moglo da potraje I nekoliko dana sve dok put ne bi postao prohodan ili vreme dozvolilo dalje putovanje.
2.Trgovački hanovi-nalazili su se u većim trgovačkim centrima. U njima su se trgovci zadržavali I po nekoliko dana, nedelja ili meseci sve dok ne bi završili svoje poslove.
3.Sezonski hanovi- bile su to ustanove, obično smeštene uz puteve u kojima je putnik namernik mogao potpuno besplatno da dobije konak za hranu i sebe. U njih možemo svrstati zavije I tekije.
Karavansaraj u Nišu koji se nalazio pored mosta na levoj obali Nišave, na mestu gde se nalazio gradski parking nasuprot gradske kuće, najviše je pominjan u izvorima putopisaca. Najbolje ga je opisao putopisac Hans Dernšvam 1553 godine:
Građevina je četvorostrana sa prizemljem i spratom, s kapijom na čeonoj strani i s prostranim dvorištem u sredini zgrade. Na dvema naspramnim stranama nalazilo se “po šest zasvedenih ćelija” a u svakoj po jedno ognjište i po jedan mali prozor. Svaka ćelija je dugačka i široka po dva hvata (3.78 m.) a visoka koliko čovek može rukom dosegnuti. Ostali delovi nisu zasvedeni. Nad prizemnim delom stajao je sprat sa sličnim rasporedom. Svi delovi karavansaraja mogli su se jednim hodnikom obilaziti. Prizemni deo zgrade bio je izgrađen od kamena sakupljenog sa starih građevina pa i od onih iz vremena antike. U karavansaraj se ulazilo velikom kapijom ispod koje se moglo sedeti kao ispd crkvenog trema.
Ovaj se karavansaraj pominje sve do XVIII veka.
PROČITAJTE JOŠ…
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
