Anamarija Milovanović, mlada književnica iz Niša, prošlog meseca izdala je zbirku priča pod nazivom „Univerzum sanja“, a uskoro je očekuje i promocija u rodnom gradu. Upoređujući je sa Vaskom Popom, kritičari su njene priče ocenili kao zapise koji se lako mogu pretočiti u pozorišne komade.
Za sebe kaže da je oduvek sanjala da se bavi književnošću i da joj je uvek bila utočište u najsrećnijim, ali i najtužnijim trenucima. Njeni tekstovi su puni simbola kojima se lako može ući u trag uz malo istraživanja, ali priče i same po sebi, bez odgonetanja dubljih značenja mogu biti zanimljivo štivo.
NV: Predstavite zbirku i objasnite kako je nastala?
Anamarija: Prva ideja nije bila da bude zbirka, cela zamisao sa objavljivanjem knjige nije bila moj osnovni cilj. Pisala sam oko dve godine i kada je došlo do spajanja mnoge priče sam izbacila jer sam se trudila da određeni temarski okvir ostane tu. To su, pre svega, simboli vezani za dubinsku psihologiju i književnost uopšte, pogotovu onu staru, izvornu. Univerzalni simboli zapravo, koji su i mač sa dve oštrice jer u određenim situacijama mogu da se promene i dobiju druga značenja.
NV: Odakle dolazi inspiracija?
Anamarija: Pored sveta književnosti inspiracija su mi bili i ljudi iz okruženja sa fokusom na razna sujeverja. I sama sam učila da gledam u šolju i dlan upravo da bih ispitala koliko su pojedinci skloni da poveruju da neko može da predvidi njihovu sudbinu. Zapravo je u jednom delu zbirke vračara i književnik ista osoba, jer je osnova i jednog i drugog zanimanje pričanje priča. Takođe, ljudi meni bliski ljudi ne znaju da su sve to već čitali jer su u zbirci kako moja lična iskustva, tako i njihova koja sam prepoznala kao univerzalna.
NV: Koliko su ljudima jasni simboli kojima se služite i da li shvataju poruke „između redova“?
Anamarija: Ja ne volim da potcenjujem čitaoca jer književno delo bez njega ne postoji. Ako je ono pisano za uzak sloj ljudi ono će tamo verovatno imati odjeka, ali to nije cilj. Ova knjiga mi je i neki vid eksperimenta kako ljudi shvataju simbole. Ljudima iz sveta knjiženosti je bila jasna poenta, dok mi je sa onima koji to nisu bilo zanimljivo da slušam kako su došli do nje i kako su je uglavom tumačili kroz lično iskustvo, što i jeste ono što sam htela da postignem. Ono što je meni značilo bio je komentar da je zbirka zanimljiva i bez traženja tih simbola, mada je svakako dubina u njima. Da bi se bolje shvatile moje priče, treba da se povezuju sa drugim tekstovima. Tu mislim na savremene muzičare poput Koena, Džonija Štulića, Bore Đorđevića… Kada neko pročita drugi tekst koji se pominje u priči, dešava se ono najinteresantnije, a to je stvaranje priče u čitaocu. Način na koji čitalac shvata jeste i ono što je autor hteo da kaže.
NV: Šta je poruka priča?
Anamarija: Svi moji likovi su u paru i ti parovi su muškarac i žena. Suštinski se bavim njihovim odnosom i na koje sve načine se on može doživeti. U građenju svakog lika sam se vodila time da mora da postoji njihov parnjak koji se u nečemu razlikuje, negde ga vodi, u nečemu dolaze do određenog kraja. Vodim se motivima kao što je smrt, igram se motivom rađanja i stvaranja i sve to kroz odnos muškarca i žene.
Promocija zbirke „Univerzum sanja“ zakazana je za petak, 18. novembar od 18 sati u Svetosavskom domu. Cena primerka je 400 dinara, dok će na niškom Sajmu knjiga i grafike biti 300, a može se kupiti na štandu Medivesta.
Na pitanje šta bi poručila mladim autorima koji ne uspevaju da objave delo, kaže da je osnovno da ne pišu da bi im knjiga bila objavljena, već iz unutrašnje potrebe. U trenutku kada knjiga treba da ugleda svetlost dana, to će se i desiti. Što se tiče planova za budućnost, ova Nišlijka je otkrila Niškim Vestima da već radi na novom romanu. Kaže da je srž romana da svako od nas samo traži svoju priču koja može biti svakodnevna, ali i potpuno neobična.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
