Danas i u danima koji dolaze, podsećamo se na verovanje (predanja) naših predaka o biljkama, da bismo sačuvali biljni svet, a i sami sebe, kada su sa svih strana ugroženi izvori života i lepota ovog sveta.
Religija drveća i biljaka kod starih Srba bila je veoma razvijena. Srbi nisu bili izuzetak u odnosu na druge narode, ali je od značaja to da se mnogo toga sačuvalo do današnjih dana kroz pravoslavno hrišćanstvo, pre svega Badnjak i Zapis.
Ovaj tekst je deo priče o narodnom verovanju i praksi kroz vekove.
Bagrem
Bagrem nije dobro drvo i zato ne treba da bude blizu kuće. Srbi su bagrem zvali nerod (bez roda). Kalemljenje bagrema je skrnavljenje.
Beli luk
U narodnoj medicini, i u verovanjima kod Srba, beli luk između ostalih biljaka ima počasno mesto. Na beli luk ne sme nikakva nečista sila, pa je korišćen u ishrani i nošen kao amajlija. Jedini uslov za beli luk je da se ne ljušti noktima. Od mirisa belog luka beže zmije.
Božikovina
Božikovina je zimzeleni lišćar i može se ponegde naći u bukovim šumama. Zbog dekorativnog izgleda se koristi po gradovima, ali je Srbi nisu sadili na okućnicama jer je otrovna biljka, a pogotovu plodovi – crvene bobice, koji mogu u proleće da prevare decu. Ovo drvo je u narodu poznato pod imenom „zelenika” i veoma je dugovečno. U Srbiji je najpoznatija zelenika na istočnom ulazu u manastir Studenicu.
Opširnije na www.SrbijaVesti.rs
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
