Možda nisu česti slučajevi u sportu da dva člana jedne porodice krenu svako svojim putem, a opet da svako od njih bude jednako uspešan i zapažen. Iako su retki, istorija ih pamti, a njihova imena do dan danas ostala su simbol sportske borbe, fer pleja i posvećenosti.
Uglavnom su to slučajevi u kojima jedan od njih bude nešto uspešniji od drugog, ali postoje i oni gde se uspeh meri istim stepenom.
Ono što nas posebno raduje kao naciju je to da ovakvi primeri potiču baš iz naše zemlje. Kada su Srbi u pitanju, sport ume da bude „uspešan porodični biznis“, a najbolji dokaz su rođena braća koja su sa više ili manje uspeha ušla u istoriju. Za razliku od šampionskog tandema Bobi i Džeki Čarlton, ostali svetski primeri poput braće Silva, Nevil, Inzagi, Ferdinand ili Milito uvek su beležili veće uspehe na strani jednog od dvojice sportista.
Ipak, naši primeri odbojkaške braće Grbić, fudbalske Šekularac, bokserske Manojlović ili rukometne braće Peruničić, idu u prilog podatku da su sportisti rođeni na ovim prostorima znatno doprineli uspehu i reputaciji naše zemlje.
I Niš ima svoje porodične šampione. Prezime Dugalić je verovatno svim ljubiteljima sporta dobro poznato, a rezultati koje ova dva momka beleže jednako uspešno na travnatom terenu i u ringu, ne mogu da ostanu nezapaženi.
Mitar Dugalić rođen je 9. novembra 1995. godine a prethodnih sedam godina svoju uspešnu karijeru gradi u borilačkoj sali i ringu. Sa druge strane, stariji brat Rade Dugalić, rođen 5. novembra 1992. godine, svoj put je pronašao na fudbalskom terenu, a ovim sportom bavi se nešto duže od jedne decenije. Obojica pripadaju horoskopskom znaku škorpije, koju inače karakterišu liderstvo i posvećenost u svemu što rade, pa i ne čudi što su obojica jednako uspešni sportisti, ali pre svega lepo vaspitani momci dobrih navika.
Sa svojih 15 godina Mitar je počeo da se bavi kik boksom, veštinom koja mu je najbolje “legla” od svih sportova u kojima se oprobao. Želja se, kaže, javila još polaskom u 6. razred osnovne škole, ali u tom trenutku nije naišao na podršku roditelja, s obzirom da se u to vreme na ovaj sport gledalo nešto drugačije. Ipak, 2011. godina beleži njegove prve korake u borilačkoj sali i to je bio početak jednog uspešnog segmenta u životu ovog mladog sportiste. Poseban razlog nije postojao, a brat u šali dobacuje da je upravo on (Rade) razlog zbog kojeg je mlađi brat počeo da uči tehnike napada i samoodbrane.
2013. godine izlazi na svoje prvo takmičenje – Juniorsko evropsko prvenstvo, na kojem je kroz 8 mečeva opravdao poziv u reprezentaciju i osvojio srebrnu medalju. Već naredne godine upisao je velikih 25 amaterskih pobeda u disciplini K1 i ostvario jedan od najvećih uspeha u dotadašnjoj karijeri.
Državno prvenstvo osvojio je u svim svojim disciplinama, kao i Balkansko a iste godine osvaja i Svetsko prvenstvo za juniore. Kako je ta 2014. godina bila i više nego uspešna za njega, ušao je u najužu konkurenciju u tradicionalnom Izboru za najboljeg sportistu grada Niša.
Isti vremenski period bio je jednako uspešan i za starijeg brata koji krajem 2014. godine započinje svoju internacionalnu karijeru, odlaskom u jermenski Ulises. Nakon sezone provedene u Jermeniji, usledila je epizoda u ruskom prvenstvu. Danas je jedan od ključnih igrača fudbalskog kluba Tosno, čijom odbranom komanduje od prošle godine. Tosno je član Premijer lige – najelitnijeg ranga ruskog takmičenja.
Godinu dana kasnije Mitar osvaja bronzanu medalju na Svetskom šampionatu u kick light konkurenciji seniora kada je i debitovao u ovoj uzrasnoj kategoriji. Osim ove discipline takmiči se i u K1 i low kicku, a nedavno je počeo da radi na novoj disciplini Muay Thai za čije savladavanje mu je stariji brat pronašao stručnu pomoć u Rusiji. Za one neupućene, ova disciplina slična je klasičnom kik boksu uz više korišćenja kolena i laktova.
Dok mlađi predstavnik Dugalića osvaja odličja u beogradskoj Kombank Areni, stariji brat beleži svoj debi u ruskom prvenstvu, odigravši za svoj tadašnji klub Torpedo Armavir meč protiv Zenita iz Sankt Peterburga (12.07.2015.).
Naredna godina donela je Mitru prelazak u A klasu, u kojoj je osvojio sve što se osvojiti može na državnom nivou, a njegovom bratu prelazak u Tosno, u kojem je u dosadašnjih 18 nastupa isto toliko puta bio standardni prvotimac. Upisao je do sada 4 asistencije.
Tekuća godina obeležila je Mitrov nastup na Državnom nadmetanju u disciplinama K1 i low kick, koji je održan u niškoj hali Čair. Borba večeri koju je sa nestrpljenjem očekivala mnogobrojna niška publika završena je očekivanom pobedom. Trofej je otišao pravo u ruke niškog borca, koji je u finalu bio bolji od dosta iskusnijeg protivnika Bojana Džepine.
Nešto kasnije poražen je na takmičenju na nivou Sveta gde ga je samo jedan poen delio od medalje.
Za to vreme njegov stariji brat pruža sjajne partije u ruskom premijerligašu, u kojem je ostvario najbolji učinak u ovoj polusezoni u konkurenciji svih igrača iz ukupno 16 klubova Premijer lige, ispunivši besprekorno sve zadatke u defanzivnoj liniji.
Nakon ulaska u “idealnih 11” dosadašnjeg dela sezone i ukupno 1.740 minuta provedenih na terenu odlazi na zasluženu zimsku pauzu.
Kako to obično biva, svoj odmor i praznike provodi sa porodicom i najbližim prijateljima u rodnom gradu, a za fizičku spremu i održavanje dobre forme brine se mlađi brat, sa kojim redovno trenira u KBS “Konstantin” gde je Mitar svakodnevno u ulozi pomoćnog trenera.
“Mitar je jak kao zemlja i najjači u gradu – posle mene.” kaže Rade a reakcija njegovog brata na ovaj podatak potvrđuje da se ipak “zna ko je autoritet u porodici”, kako tvrdi Rade, ali i da je uzajamno poštovanje ove braće beskompromisno. Iako se čitavog života odlično slažu, bilo je, priznaju, i onih momenata kada su se potukli, ali sve je to bilo samo potvrda da je u ovoj porodici prisutno od svega pomalo – od poštovanja i jedinstva do velike privrženosti i bratske ljubavi.
Čak 2000 kilometara vazdušnom linijom deli ovu braću tokom takmičarskih sezona, ali oni potvrđuju da za njih nema granica. Fizička daljina ih ne sprečava da budu u svakodnevnom kontaktu i razmenjuju razgovore i savete putem društvenih mreža i video poziva, što kao neophodan faktor podrške u karijeri svakog sportiste ove momke gura napred i daje im podstrek za dalji napredak.
Preko 90% sportista u svojim svakodnevnim intervjuima na pitanje ko im to pruža najveću i nezamenljivu životnu podršku navodi svoju porodicu, a svedoci smo sve većeg broja onih koji tu ljubav iskazuju kroz razne rituale, kroz isticanja važnosti porodice na svojim majicama, dresovima, rukavicama, pa i na svojoj koži…
Oni možda nisu izabrali taj način, ali njihovo uzajamno poštovanje je evidentno – Rade i Mitar pravi su primer kako jedna uspešna sportska porodica današnjice treba da izgleda, a tek je pred njima period novog dokazivanja i građenja još boljeg imidža porodice Dugalić.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
