Spomenik oslobodiocima – najznačajnija monumentalna skulptura u Nišu

Spomenik oslobodiocima – najznačajnija monumentalna skulptura u Nišu

14:25
1665
0
Niške Vesti
PODELI
Ulazak oslobodilačke vojske u Niš 1877. Oslobodioci Niša 1918.

Spomenik oslobodiocima Niša nalazi se u samom centru grada, na Trgu kralja Milana i obeležava period oslobodilačkih ratova protiv Turaka, Bugara i Nemaca.

Kao najistaknutije godine ovog razdoblja, izdvajaju se: 1874. i 1877. godina, period borbi za oslobođenje Niša od Osmansko carstva i godine 1915. i 1918. kao početak okupacije i oslobođenje grada u Prvom svetskom ratu.

Autor ove monumentalne skulpture je Antun Augustinčić, zagrebački vajar, a sam spomenik je jedno od najznačajnijih ostvarenja novije jugoslovenske skulpture, stavljena je pod zaštitu zakona 1983. godine.

Istorijat

Povelja stavljena u temelj spomenika oslobodiocima Niša (3. maja 1937.)

Povelja stavljena u temelj spomenika oslobodiocima Niša (3. maja 1937.)
Spomenik oslobodiocima Niša, kao najznačajnija monumentalna skulptura u Nišu, ima svoju dugu predistoriju, koja je započela sa idejom u Odboru za podizanje spomenika 1897. i nerealizovanim prvonagrađenim radom vajara Simeona Roksandića na konkursu 1900., a završila svečanim otkrivanjem spomenika četrdeset godina kasnije (1937).

U razdoblju od četrdeset godina, četiri puta su menjani odbori za podizanje spomenika (1902, 1919, 1927. i 1932) i dva puta postavljan je kamen temeljac (1927. i 1937).

Moravac – Spomenik oslobodiocima Niša, tako se ustvari zove spomenik

Završna faza izrade spomenika počela je 1933. raspisivanjem konkursa za „skicu spomenika“ i oblikovanje konačne ideje o njegovom izgledu. Maja 1934. ocenjivačka komisija sa akademikom Bogdanom Popovićem, arhitektom Dragišom Brašovanom i Momčilom Živanovićem, od 23 modela i jedne skice odabrala je i nagradila prvom nagradom Antuna Augustinčića (pod šifrom „Vesnik slobode“), vajara iz Zagreba, drugom Ristu Stijovića, vajara iz Beograda, i trećom Sretena Stojanovića, vajara iz Beograda.

U toku 1935. za predsednika Odbora za izgradnju spomenika izabran je Dragiša Cvetković, predsednik Niške opštine koji je sa potpredsednikom odbora Jovanom Bogdanovićem postigao dogovor da se ubrza pripremama za podizanje spomenika sa rokom isporuke od 15 meseci. Odbor je postavio uslov Avgustinčiću da se postament spomenika izradi od jablaničkog kamena, a ne kostovačkog kako je Augustinčić predlagao i da spomenik mora biti izrađen prema usvojenom i nagrađenom projektu od jablaničkog kamena i bronze prvoklasnog kvaliteta.

foto: Milan Novaković

Skulpture su izlivene u livnici Umetničke akademije u Zagrebu 1937, a postament su izradili preduzimači Barberio i O. Adam. Spomenik je otkriven i osveštan 28. juna 1937. uz veliku svečanost priređenu u Nišu povodom šezdesete godišnjice oslobođenja Niša od Turaka. Spomenik je svečano pred 10.000 Nišlija u prisustvu autora spomenika Antuna Avgustinčića otkrio knez namesnik Pavle Karađorđević.

Zastor sa spomenika pao je tačno u 11:20 časova. U vazduhu su kružile tri eskadrile aviona i iz jednog od njih bačen je venac na spomenik. Sve su oči bile okrenute ka spomeniku koji je delovao svečano i prelepo. Osveštenje spomenika obavili su mitropolit Josif i episkop Jovan uz asistenciju nekoliko sveštenika. Osvećenje je pratio hor Branko i grupa sveštenika bez odežde.

Karakteristike spomenika

Ovaj spomenik je izrađen od crnog mermera i sastoji se od postolja sa četiri reljefa, na kome se nalaze bronzane skulpture sa visokim postamentom u čijem je donjem delu postavljen splet figuralnih kompozicija ratnika u borbi. Na vrhu spomenika je nalazi konjanik, koji simbolizuje vesnika slobode (Moravac na konju, u prirodnoj veličini), koji drži visoko podignutu levu ruku, sa zastavom slobode u desnoj ruci, na kojoj su utisnuti inicijali „SSSS“ (koji predstavljajuslogan Samo sloga Srbina spasava).

Niže je friz koji predstavlja borbu Stevana Sinđelića na Čegru, a na severnoj strani Kole Rašić diže Nišlije na ustanak. Istočna i zapadna strana simbolišu događaje od 1809. do 1918. godine.

foto: Milan Novaković

Još niže su četiri reljefa:

  • Zaklinjanje ustanika Koleta Rašića sa protom Petrom Ikonomovićem 1874. godine,
  • Ulazak kralja Milana i oslobodilačke vojske u Niš 1877. godine,
  • Zakletva Aleksandra Karađorđevića, kao regenta na odluku Narodne skupštine u Nišu iz 1914. godine da se rat ima voditi do oslobođenja svih plemena i ujedinjenja svih Južnih Slovena,
  • Ulazak Kralja Petra i Kralja Aleksandra sa oslobodilačkom vojskom u Niš 29. septembra 1918.

ODLOMAK IZ KNJIGEmilan novakovic 15

Zemlja najlepše patnje“
Milan Novaković

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *