Niš na Ptolomejovoj karti Evrope iz II veka

Prelistavajući knjige o davnoj prošlosti ovih krajeva

Niš na Ptolomejovoj karti Evrope iz II veka

12:21
5105
1
Niške Vesti
PODELI
Wikipedia

Antun Vrančić, učeni istrazivač, zainteresovan uglavnom za antičku prošlost Niša, pominje posebno „Ptolomejevu kartu Evrope“, odnosno, Ptolomejevu Geografiju, vredan istorijski i geografski izvor o Nišu iz polovine II veka ……

nea kalikratija grcka 2018

Ptolomejeva karta je najstariji popis gradova na tlu Srbije. Na toj karti Klaudije Ptolomej je u Rimskoj provinciji Mezija Superior, koja je zahvatala južni deo Srbije i Makedoniju, gde su živeli Dardaanci, predrimsko pleme ubeleženo u četiri grada: Nessum (Niš), Scupi (Skoplje), Timacijum (Ravna), selo kod Knjaževca i Ulpijanum (Gračanica) na Kosovu.

Wikipedia

Tačan datum nastanka Ptolomejeve Geografije nije poznat. Klaudije Ptolomej, poslednji izdanak Aleksandrijske škole i biblioteke, savremenik je rimskog imperatora Antonija Pija (138-161), tako da istoričari navode da je njegova Geografija nastala oko polovine II veka, a to ukazuje na NAJSTARIJI POMEN GRADA NIŠA pada u 150 godini naše ere.

Inače, geografija Klaudija Ptolomeja nije sačuvana u originalu, već je prepisana. Jedan od najvrednijih prepisa je rukopis Venetus Marcianus, koji se čuva u biblioteci manastira Vatopeda na Svetoj Gori.

Wikipedia

Vatopedski prepis autor ovog rada je pregledao 1974. godine, kada je kao Istoričar niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture boravio nedelju dana na Hilandaru na Svetoj Gori, i istom prilikom je posetio i manastir Vatoped. Ovaj vatopedski rukopis je povezan u korice od kože sa preko 100 listova od pergamenata i više od 25 karata, koje su crtane na dve strane.

Spomenik I Kilićanske kohorte, bila u Nišu od početka I veka do 134. Wikipedia

Knjiga je veoma dobro očuvana i izgledom podseča na stare crkvene knjige. Prepis je nastao verovatno početkom XIII veka i zajedno sa vatikanskim Urbanas 82 predstavlja najstariji sačuvani prepis Ptolomejeve Geografije. Među kartama ove knjige, na karti Balkanskog poluostrva, u rimskoj provinciji Moesia Superior, ucrtan je i grad Niš, kao Nesssum, što je najstariji zapis o ovom gradu na Nišavi.

Niš je u predrimsko doba postojao, ali kao seosko naselje. Arheološki je utrvrđeno da pre dolaska Rimljana pravih gradskih naselja na jugu Srbije i Makedonije, koje su naseljavali Dardanci, nije bilo. Početkom I veka naše ere, pri kraju vlade cara Oktavijana Avgusta u Nišu su već bilestacionirane rimske vojne snage.

Izvori kazuju da je car Oktavijan, između IV i VI veka, stacionirao „u unutrašnjost Balkana“ IV skitsku i V makedonsku legiju. Poznato je da su ove legije bile stacionirane severno od granice sa Makedonijom, te se uzima kao sigurno da su bile smeštene u Nišu.

Diploma Moesia

Boravak prvih rimskih snaga u Nišu, skoro čitavu deceniju, odrazio se na izgradnju vojnog logora, koji je tada bio privremenog karaktera i izgrađen kao zemljano utvrđenje.

Tokom poslednje četvrtine I veka u Nišu je bila smeštena na duže vreme Prva kilićanska kohorta, koja je tu ostala do 134. godine. Tada je prvobitni rimski logor prerastao u vojno utvrđenje sa jakim bedemima. U tom periodu, a prelasku između I u II vek, udareni su temelji gradskog naselja, u kome su isluženi vojnici i njihove porodice stanovali, koristeći se privilegijom dobijanja besplatnog zemljišnog poseda.

Tabula_Peutingeriana (Wikipedia)

Rimski veterani, po završetku vojnog roka, koji je trajao i 25 godina, naseljavani su oko niškog vojnog logora i zajedno sa trgovcima, koji su pratili vojsku u ratnim pohodima, formirali zajednicu rimskih građana u naselju. Tako je otpočinjao gradski život u Nišu, u koji na početku nisu uključivani starosedeoci, pošto su živeli u selima na široj gradskoj teritoriji.

Dardanci (Wix.com)

Samo deceniju nakon što je Ptolomej upisao Niš 150. godine u svoju kartu kao jedan od najznačajnijih centara u rimskoj provinciji Meziji superior, ovaj grad je proglašen municipijem samoupravnim gradskim centrom. Ostvario je to u vreme cara Marka Aurelija (161-180. g.), kada je postao centar pograničnog odbrambenog sistema severne Dardanije. Car Aurelije, vodeći rat sa Germanskim plemenima Markomanima 169-177 godine, oformio je i utaborio u Nišu Prvu dardansku kohortu kao „teritorijalnu miliciju“.

Dardanci (Wix.com)

Naziv ove rimske vojne jedinice ukazuje da je lokalno dardansko stanovništvo prevashodno činilo njen sastav, čime je ubrzana romanizacija stanovništva, što je doprinosilo bržem razvoju grada. Dobijanjem ranga Municipijuma, odnosno samoupravnih prava koja su Rimljani davali samo ekonomski snažnim naseljima. Niš je podignut na nivo jakog provincijskog centra na Balkanu na početku druge polovine II veka ….

Izvori:
Istorija Niša I
Stari zapisi o Nišu
Wikipedia Klaudije Ptolomej
Niški Vesnik

Priredio na stranici:
Novaković Č. Milan


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


1 KOMENTAR

  1. Najzanimljivije u celoj prici su nasi koreni naziva gradova:
    Nessum – i danas makedonci tako kazu nisam – Nissa – Naisa – Nais
    Scupi – Skupa – Skup, mesto gde ljudi zive zajedno
    Tako da price o nasem dolasku u ove krajeve u 7. veku nikako ne piju vodu

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *