Sedeljke i druženja niških književnika i boema u Gradskom hotelu

Sedeljke i druženja niških književnika i boema u Gradskom hotelu

15:21
1790
0
Niške Vesti
PODELI
Sleva na desno: Đorđe Stamenković, direktor Istorijskog arhiva, kasnije potpredsednik Skupštine opštine Niš, Đorđe Popović, publicista i književnik, Stojan Andrić, profesor muzike, dirigent i kompozitor, Sava Penčić, profesor ruskog jezika i doktor književnosti, Milka Stamenković, supruga Đorđa Stamenkovića, Veljko Vidaković, bibliotekar, najpoznatiji niški pesnik pre Branka Miljkovića i Vasa Petković, advokat.

I ovo je deo kulturne istorije Niša…

U posleratnim godinama, kada je Niš tek zacelio rane od bombardovanja i od ostalih ratnih stradanja, kada je grad imao 40.000 stanovnika i skoro se sve Nišlije međusobno znale, živeo je život i „boemski krug“ niških intelektualaca: profesora, novinara, muzičara, glumaca, slikara.

Njihovo omiljeno sastajalište bilo je restoran „Gradskog hotela“ (na mestu gde je sada hotel „Ambasador“). Kad je lepo vreme sedelo se ispred restorana, zimi u sali.
Uvek je tu bilo nekog iz „boemskog kruga“ danju, pa sve do zore, kada se često kući odlazilo sa kupljenim novinama tek stiglim prvim vozom iz Beograda.

Hotel Orient

„Najprijatnije sastajalište u to vreme, bio je „Gradski hotel“, predratni „Orijent“. Od podneva do fajronta za jednim stolom, uvek istim, dominirala je impozantna figura čika Voje Rašića, sina oslobodioca Niša vojvode Koleta Rašića. Belinom brade, mudrošću i starošću, bližio se tada osamdesetoj, on je celoj kafani davao ton mirnoće i gospodskog dostojanstva.

I kada je kafana bila prepuna, imala je četrdesetak stolova i veliku furunu na sredini, a u gornjem uglu otvoreni polusepare, nije bilo halabuke. A čika Voja je sedeo na svom stalnom mestu, uspomeničen, od jutra do večeri „.

Legendarni doktor Đorić

„Repertoar“ sedeljki u „Gradskom hotelu“ je uvek bio isti:

„Počinjalo se kafom sa ratlukom i kiselom vodom, a kako je podne nailazilo nastavljalo se hladnom šljivovicom u stolovatim čašama od deci i salatom, u zavisnosti od godišnjeg doba, od krompira, paradajsa, cvekle ili kiselog kupusa. Glavne sedeljke bile su uveče kada se okupljalo veće društvo, a iz svoje kuće i obliznjoj Poštanskoj ulici redovno je dolazio doktor Miloš Đorić.

Stari književni vuk koji je još u „Pijemontu“ sarađivao sa Milutinom Bojićem, za vreme Prvog svetskog rata u niškoj bolnici lečio Nestora Zučnog, sa Vladimirom Petkovićem Disom pio vino na Krfu, a posle 1918. godine bio je predsednik zemunske opštine i pisao neko vreme za „Beogradsku nedelju“ i „Politiku“. Voleo je nas mlađe i svojatao kao najrođenije. On je plaćao ceh za celo društvo, pa se, bogami, ponekad večeralo meso sa skare, mada smo svi mi bili umereni i nastojali da mu ne otanjimo novčanik …

Profesor istorije Đorđe Stamenković, direktor Istorijskog arhiva, bio je jedan iz ovog „boemskog kruga“. Kada se oženio, svi niški pisci su bili na njegovoj svadbi na Crvenom Krstu. Ubrzo je Stamenković dobio stan u glavnoj ulici, u zgradi gde se nalazi Izdavačko preduzeće „Gradina“.

„Pri ponoćnom vraćanju iz kafane, ovde smo svraćali na kačamak koji je Milka (supruga Đorđa Stamenkovića) majstorski spremala. Nebrojeno puta smo Veljko Vidaković, Ljuba Stanojević, Sava Penčić, Žika Radosaavljević (koji je u drugom delu, istog stana stanovao) i ja, okupljeni oko šporeta, potpirivali vatru i čekali da projino brašno mešano oklagijom zgusne i počne da pućka

Sleva na desno:
Đorđe Stamenković, direktor Istorijskog arhiva, kasnije potpredsednik Skupštine opštine Niš, Đorđe Popović, publicista i književnik, Stojan Andrić, profesor muzike, dirigent i kompozitor, Sava Penčić, profesor ruskog jezika i doktor književnosti, Milka Stamenković, supruga Đorđa Stamenkovića, Veljko Vidaković, bibliotekar, najpoznatiji niški pesnik pre Branka Miljkovića i Vasa Petković, advokat.

Rođenje književnog časopisa „Gledišta“

Na ovim kafanskim sedeljkama najviše se razgovaralo o literaturi, pozorišnim premijerama, čitale su se pesme i priče. Dosta pesama Veljka Vidakovića, najpoznatijeg niškog pesnika pre Branka Miljkovića (koji je izvršo uticaj na pesnikinju Gordanu Todorović), nastalo je u kafani. Pisane su na salvetama ili na zelenim kutijama cigareta „Morava“, pisane običnom olovkom, često mastiljavom, koje bi Veljko vlažio jezikom da se „slova bolje drže“.

Na mestu na kom se danas nalazi Ambasador, nekada je bila zgrada hotela “ Orient “ , koji je sagrađen 1899. kao višespratnica. Srušen je 1960. sa idejom da se na njegovom mestu sazida, megalomanski zamišljen, Dom sindikata. Zbog nedostatka sredstava za završetak Doma sindikata, kako je vreme prolazilo, a započeti objekat predstavljao ruglo grada, javila se ideja o izgradnji hotela. Tako je doneta odluka, da se deo započetog objekta ustupi Radničkom univerzitetu, deo Robnim kućama Beograd, a deo lokalnoj ugostiteljskoj ustanovi „ Srbija-Turist “, koja, započetom objekatu menja namenu i 1968. u njemu otvara hotel “ Ambasador “ …

U tim kafanskim književnim druženjima nastala je ideja da se osnuje književno društvo, budući da nije postojalo, a da je u međuvremenu ugašen i jedini časopis koji se bavio i literaturom – „Naš put“.

Krajem decembra 1952. godine Odeljenje Unutrašmjih poslova odobrilo je osnivanje Književnog društva, prema podnetoj prijavi za osnivanje. Sekretar Narodnog odbora sreza Velizar Pešić (takođe pesnik), pomogao je da društvo dobije prostorije u zgradi Opštine. Tu je i počela priprema za izdavanje novog knjizevnog časopisa „Gledišta“, čiji se prvi broj pojavio 1.oktobra 1953. godine …

Izvori:
Enciklopedija Niša
Niški Vesnik
Wikipedia

Autor:
Novaković Č. Milan
Za Zvezdicu ….

kafana barka

Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *