Jedna od prvih je bila ona ispred stare (sada porušene) zgrade niške železničke stanice.
Tu su fijakeristi sačekivali umorne, tek sišle iz voza putnike i lakim kasom ih prevozili do željenog mesta u gradu. Druga fijakerska stanica u ondašnjem Nišu nalazila se u Prijezdinoj ulici, kod kafane “Rusija” (današnja zgrada Zavoda za socijalno osiguranje ).
Velika fijakerska stanica se nalazila i u ondašnjoj ulici cara Nikole Drugog, u narodu poznata kao Poštanska ulica (danas ulica Nade Tomić ).
Među niškim fijakeristima omiljena stanica je bila u Pašićevoj ulici. Tu su se u sparnim letnjim mesecima, u hladovini poprskanih i pometenih bašti okolnih kafana, uz hladno pivo odmarali poznati niški fijakeristi Branislav Cvetković – Bata Trta, Žika Pajče, Toša Džare, Minda, Bora Milenkov, Žika Majcan i mnogi drugi, čekajući svoje mušterije.
Zimi su prelazili iz kafanskih bašti u unutrašnjost niških kafana, gde su se grejali uz grejanu rakiju i kuvano vino sedeći za stolovima prekrivenim šarenim (kariranim) stolnjacima.
Jedno vreme fijakerska stanica se nalazila i kod veoma poznate i svim nišlijama drage kafane “Marger”, stecišta ondašnjih boema. Kafana “Marger” je bila poznata i po tome što je u nju često svraćao i tadašnji profesor prve muške gimnazije Stevan Srenac, na omiljeno meze u ovoj kafani, tzv. peze (mladi beli luk vezan u čvor i potopljen u rastvor vinskog sirćeta). Odatle su fijakersku stanicu prebacili pred Sabornu crkvu.
Zimi, kad zaveju veliki snegovi, pojedini fijakeristi ostavljali bi fijakere i svoje konje uprezali u saonice kojima su takođe veoma uspešno prevozili po gradu. Znali su oni i da svoje konje i fijakere (saonice) ukrase cvećem, peškirima, raznobojnim trakama i praporcima kada su vozili vesele mladence i svatove na venčanje, na fotografisanje posle venčanja i u drugim prilikama.
U ono vreme automobilskih prevoznika (taksista u današnjem smislu) bio je zanemarljiv broj i uglavnom su bili smešteni u centru grada, kod spomenika, ili u Poštanskoj ulici blizu centra grada.
Prevoz robe tada su obavljale takozvane rabadžije. To su bili ljudi koji su tovarnim kolima koja je vukla stočna zaprega prevozili robu po Nišu. Uglavnom su bili okupljeni oko drvare na Crnom putu. to su dobrim delom bili Cigani taljigaši, ali i drugi špediteri. Cena za prevoz ljudi ili stvari sa fijakeristima i rabadžijama je najvećem broju slučajeva bila po dogovoru.
Sve svetske metropole na Istoku i na Zapadu koje drže do svoje kulturne baštine, zadržale su fijakere kao turističku atrakciju. Zašto i Niš ne bi ponovo imao bar jednu fijakersku stanicu (makar i po velikim gradskim parkovima), da se ponovo čuje topot kopita i zvuk praporaca….
Pripremio: Branislav Tikić
Izvor: “Niški Vesnik”
ODLOMAK IZ KNJIGE
„Zemlja najlepše patnje“
Milan Novaković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
