Prva niška gimnazija Stevan Sremac (II)

Prva niška gimnazija Stevan Sremac (II)

13:50
4030
0
Niške Vesti
PODELI

Prva niška gimnazija Stevan Sremac je najstarija gimnazija u Nišu, osnovana 27. septembra 1878. godine, ukazom kneza Milana Obrenovića.

Gimnazija posle Drugog svetskog rata

U Nišu je po oslobođenju bilo 17 škola: 7 osnovnih sa 3.193 učenika, tri gimnazije sa 2.887 učenika, dve srednje škole sa 280 učenika i pet nižih stručnih škola sa 1.181 učenikom. Ukupno 8.577 učenika i 296 nastavnika.

Prva niška gimnazija posle Drugog svetskog rata bila je u izuzetno teškom položaju. Štab brigade NOVJ privremeno je bio smešten zgradi gimnazije a u susednoj Osnovnoj školi „Vožd Karađorđe” bili su smešteni vojnici Crvene armije. Tako da školska zgrada još nekoliko meseci nije bila osposobljena za rad nakon završetka borbi za oslobođenje Niša.

Nastave se izvodila u uslovima velike oskudice i nedostatka profeseora ali i lošeg logističkog obezbeđenja (nedostatak školskih klupa, grejnih tela i ogreva, učila, tabli, biblioteke). Deo gimnazijalaca i njihovih profesora nalazio se u NOVJ u borbi za konačno oslobođenje Jugoslavije.

Zbog navedenih problema nastava u gimnaziji tokom 1944. nije mogla da počne na vreme. Oktobra 1944. u sklopu priprema za početak nastave u gimnaziji sastao se nastavnički savet u privatnoj kući u Dušanovoj ulici broj 28, i po preporuci Gradskog narodnog odbora izabrao direktorij gimnazije od tri člana koji je trebalo da upravlja školom umesto direktora. U prvi direktorij gimnaziji izabrani su: Bogdan Banjanin, profesor matematike, Nikola Stanojković, profesor srpskog jezika i Jovan Stepanović, profesor istorije i latinskog jezika. Njihov zadatak bio je da vode sve poslove oko upravljanja školom, i sarađuju sa Gradskim narodnim odborom. I pored svesrdnog zalaganja direktorija gimnazije, Gradskog odbora, svih opštinskih struktura i profesora, u gimnaziji nastava nije mogla da počne pre februara 1945. godine.

Upis učenika obavljen je od 1. do 6. novembra 1944, a nastave je počela 8. februara 1945. godine, pod nazivom Prva muška gimnazija, i to samo u delu zgrade gimnazije koji je Komanda grada mogla da oslobodi. Nastavu je te školske godine započelo da izvodilo 29 nastavnika se 1.087 učenika, da bi u toku školske godine došlo do naglog povećanja broja učenika na 1.343 i broja nastavnika na 40.

Školske 1947/1948, u istom broju odeljenja (23) nastavu je pohađalo 1.396 učenika sa 40 nastavnika različitih profila i školske spreme.

Tih posleratnih godina u Prvoj muškoj gimnaziji organizovana je školska kuhinja za ishranu 673 učenika sa 2 i tri obroka (za 105 učenika), i rešeno pitanje smeštaja u Srednjoškolskom domu za 64 gimnazijalaca.

U istom prostoru tri gimnazije

U istoj zgradi u Voždovoj 27, sa Prvom muškom gimnazijom radile su još dve niške gimnazije:

Druga muška gimnazija, koja je počela da radi 17. februara 1945. sa 656 upisanih učenika i 9 odeljenja u zgradi gimnazije i 9 odeljenja u Osnovnoj školi br.2.

Ženska gimnazija, koja je u zgradi Prve muške gimnazije radila od februara 1945 do septembra 1946. kada je produžila rad u svojoj zgradi, koju su u tom periodu privremeno koristile jeninice Narodnooslobodilačke Vojske. Škola je imala 1.144 učenica raspoređenih u 30 odeljenja.

Reorganizacije gimnazije

Pročelje škole na kome su istaknuti nazivi i državna obeležja obe gimnazije koje rade u istom objektu.

Prva reorganizacija gimnazije, obavljena je 26. avgusta 1954. kada je deobom Prve niške gimnazije osnovana, druga niška Gimnazija „Svetozar Marković“. U istom objektu u dve smene nastavu su izvodile obe gimnazije sve do ferbruara 1966, kada je Odluke opštinskih organa Niša, Gimnazija „Svetozar Marković“ preseljena. Od 1966 Prva niška gimnazija „Stevan Sremac“, samostalno je izvodila nastavu u sopstvenoj zgradi u dve smene, sve do 1969. godine, kada je pretrpela drugu reorganizaciju, i pod svoj krov opet primila još jednu, ovoga puta novoosnovanu treću gimnaziju u Nišu.

Druga reorganizacija Prve niške gimnazija „Stevan Sremac“ obavljena je 1969. godine, na osnovu odluke Skupštine opštine Niš, donete na zajedničkoj sednici Opštinskog veća i Veća društvenih delatnosti, Tom odlukom izvršena je podela Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ i dana 1. septembra 1969. godine, sa delom njenih učenika, osnovana treća niška Gimnazija „Bora Stanković“, sa 26 odeljenja, četrdesetak nastavnika i oko 900 učenika.

„Podela Prve niške gimnazije „nastala je kao rezultat naraslih potreba u oblasti srednješkolskog obrazovanja (veća efikasnost vaspitanja, neposredniji kontakte njihovih vaspitača i vaspitanika, povoljnije odvijanje nastavnih i vannastavnih aktivnosti…)”

Obe Gimnazije od ove podele sve do danas rade pod istim krovom u 24 učinoce, u dve smene, u zgradi površine 3.874 m², u Voždovoj ulici broj 27, kroz koju dnevno prođe oko 1.600 đaka, što otežava rad. Zajednički obe gimnazije koriste kabinete za fiziku, hemiju i biologiju i fiskulturnu salu. Izdvojen je kabinet za informatiku i računarstvo i biblioteka sa preko 10.000 knjiga.

Gimnazija u 21. veku

U ovom veku u celokupnom školstvu Srbije prisutna je tendencija racionalizacije. Odluka Vlade Srbije (2006), odnosno njenog nadležnog ministarstva, u niškim gimnazijama i srednjim stručnim školama za osam odeljenja smanjila je broj novupisanih srednjoškolaca, pa to smanjenje nije mimoišlo ni Prvu nišku gimnaziju „Stevan Sremac“.

Racionalizacija se jednim delom odvijala centralizacijom na nivou Srbije (od ukupno upisanih srednjoškolaca, gimnazije u Beogradu upisuju 20 a u Nišu 12,4 %), i putem smanjenja broja odeljenja, i povećanja broja učenika u njima, što je imalo za posledicu da su pojedina odeljenjima sa većim brojem učenika, nastava izvodi na uštrb njenog kvaliteta.

Kako bi stručnost svojih zaposlenih podigla na viši nivo Prva niška gimnazija „Stevan Sremac“ je jedna od 6 škola u Srbiji u kojoj su profesori prošli obuku kompjuterske pismenosti. Ovakav način edukacije bio je uslov i obaveza savremenog poslovanja, koji primenjuju skoro sva privredna preduzeća, a od sada i ova niška gimnazija. Nakon tromesečne obuke, 60 profesora niške gimnazije „Stevan Sremac“ uspešno su položili ECDL ispite. Na ovaj način oni su podigli nivo svog obrazovanja u oblasti informacionih tehnologija i za to dobili međunarodno priznat sertifiakt, poput njihovih kolega u zemljama Evropske unije.

Znameniti profesori i učenici gimnazije

Stevan Sremac (1855-1906) – jedan od najznačajnijih i najčitanijih srpskih realističkih pisaca, akademik, svoj radni vek, velikim delom, proveo je kao profesor i jedan od osnivača niške gimnazije, koja danas nosi njegovo ime. Po svojoj molbi, 16. septembra 1892. godine, premešten je za profesora Treće gimnazije u Beogradu.

Stanislav Binički

Stanislav Binički (1872-1942) – jedan od poznatih srpskih kompozitora, dirigent i pedagog, bio je đak niške gimnazije u kojoj je maturirao 1890. godine. Smatra se najvećim predstavnikom srpske klasične muzike. Kao učenik gimnazije „Stevan Sremac“, u višim razredima, dirigovao je đačkim horom, pisao kraće pesme i bio član školskog književnog društva „Njegoš“.

Dr Milan Petrović 1905. godine

Milan Petrović (1886-1963) – poznati nišlija, lekar, potpukovnik u srpskom sanitetu, specijalista pedijatrije, urednik Srpskog arhiva, predsednik suda časti SLD, jedan od osnivača Pedijatrijske sekcije SLD, bavio se zubarstvom, obišao svet brodom, a Srbiju sanitetskim vozom (kao komandant voza), učesnik dva rata.

Kao đak gimnazije „Stevan Sremac“ učestvovao je u radu đačke književne družine, koja mu omogućava prve nastupe, uspehe i počasti. U Prvoj niškoj gimnaziji bio je predsednik literarne družine “Njegoš”.

Branko Miljković

Branko Miljković (1934-1961) – od 1949. do 1953. godine bio je učenik Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ u Nišu, gde je njegov pesnički dar otkriven u školskom književnom društvu „Njegoš“.

Prvu pesmu objavio je 1952. u beogradskom listu „Zapisi“, imao je tada osamnaest godina. U Nišu, pesme objavljuje u „Službenom glasniku“, „Glasu omladine“, „Našem putu“, „Gledištima“

Dimitrije Milenković

Dimitrije Milenković (1935) — jedan od poznatijih književnika iz Niša, i ugledno ime u savremenoj srpskoj poeziji, koji od 1953. objavljuje poeziju priče i eseje u značajnijim časopisima. Prevođen je na više od jedanaest svetskih jezika i zastupljen u brojnim antologijama mnogih zemalja Evrope.

Gordana Todorović

Gordana Todorović (1933—1979) — u Gimnaziji „Stevan Sremac“, u literarnoj družini „Njegoš“, došao do izražaja njen pesnički talenat. Još dok je bila u školskoj klupi pesme joj je objavio Oskar Davičo u „Delu“.

Te pesme su se posle našle u prvoj zbirci pesma „Ginmazijski trenutak“ za koju je dobila Brankovu nagradu. Njena poezija je donosila novu svežinu u srpsku poeziju sa brojnim kovanicama u duhu narodnog jezika.

Baruh – Bora Baruh, (1911–1942) — priznati slikar jevrejskog šporekla ozbiljnije je počelo da se bavi slikarstvom u Prvoj niškoj gimnaziji, zahaljujući poukam Moše Šoamovića nastavnika likovnog.

Nikola Uzunović (1873-1954) — predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije u dva navrata.

Svetislav Milosavljević (1882-1960) — ban Vrbaske banovine i ministar saobraćaja u Kraljevini Jugoslaviji

Dragiša Cvetković (1893-1969) — gradonačelnik Niša i premijer Kraljevine Jugoslavije

Ninoslav Radovanović (1940) — akademik, doktor medicinskih nauka jedan je od najpoznatijih kardiohiruga u Srbiji

Priredio:
Novaković Milan


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *