POVODOM SVETSKOG DANA BORBE PROTIV MOŽDANOG UDARA: Svakog sata u Srbiji neko umre od moždanog udara

Svakih 15 minuta u Srbiji neko doživi moždani udar i svake godine od ove bolesti u Srbiji umre 11.000 ljudi, pokazuju statistički podaci, a lekari koji se beve ovim problemom kažu da je moždani udar treći uzrok smrti i prvi uzrok invaliditeta u svetu. Statistika kaže i da svake godine od moždanog udara oboli 33.000 osoba, a svakog 45 minuta u Srbiji neko umre od moždanog udara.

On je prvi uzrok skraćenja životnog veka kod žena i drugi kod muškaraca.Dobre vesti su da nastanak moždanog udara može da se spreči, da se može lečiti ali samo ako se što pre pacijent javi lekaru i da dolazak na lečenje u roku od 60 minuta može sprečiti nastanak posledica.

Upravo o tome je bilo reči na jučerašnjoj tribini i predavanju koje je održano u Gradskoj kući, a povod je obeležavanje Svetskog dana borbe protiv moždanog udara. Organizatori Tribine su Klinički centar Niš i Klinika za neurologiju Kliničkog centra. Prema rečima profesorke dr Miroslava Živković, ovog puta su lekari dali reč pacijentima, ljudima koji su se suočili sa moždanim udarom, i osobama koje se i po više decenija brinu o njima.

Njihovo iskustvo je dragoceno, smatraju stručnjaci, u sprečavanju najtežeg ishoda ove bolesti. Tribini su prisustvovali gradonačelnik Niša Darko Bulatović i načelnica Nišavskog upravnog okruga Dragana Sotirovski.

“Problemom moždanog udara bavim se ceo svoj radni vek i danas sam ponosna jer je došlo do prave revolucije u tretmenu ove opake bolesti. U početku je to bila jedna nihelizmom i fatalizmom obojena bolest gde nije bilo nikakvih mogućnosti da se ti pacijenti leče. Kada nema mogućnosti za lečenje, naravno ne mora ni da se žuri. Zaboravljeni pacijenti ležali su na mestima koja nisu bila dostupna dijagnostici i drugim konsultantima”, kaže dr Miroslava Živković.

Ona dodaj da je unazad tri dekade došlo do fantastičnog obrta kada je pronađen lek kojim je moguće spasiti ljudski život ako se da unutar tri do četiri i po sata.

“Poslednja revolucija u ovoj oblasti je da možemo jednim malim preponskim kateterom ući u krvni sud, stići do zapušenog krvnog suda, izdrobiti ga i usisati”, kaže dr Miroslava Živković.

Trnjenje i slabost polovine lice ili tela, neočekivano ili naglo slepilo na jednom ili oba oka, nerazumljiv ili otežan govor, nestabilnost pri hodu i vrtoglavica, simptomi su koji ukazuju na moždani udar. Oni nisu uobičajeni i veoma često mogu da zavaraju pacijente.

“Moždani udar više nije bolest samo ljudi starijeg životnog doba, jer se sada javljaju pacijenti sa ovim problemom i ispod pedeset godina. Zbog toga sve više radimo na prevenciji, učimo ljude kako da se hrane, kako da žive zdravo i kako da se izbore sa ovom opakom bolešću”, ističe dr Miroslava Živković.

“Ono što se poslednjih godina javlja kao nešto što je pozitivno, to je stopa umiranja za vreme bolničkog lečenja. I dok je nekada svaki drugi pacijent umirao od ovih bolesti, danas imamo situaciju da umire tek svaki peti”, kaže dr Srđan Ljubisavljević, načelnik cerebrovaskularnog odeljenja Klinike za neurologiju KC Niš. ”Bolest se nešto češće javlja kod žena u menopauzi, ali je zanimljivo da se na globalnom nivou sve više pažnje poklanja stepenu osnesposobljenosti koji ostaje kod ovih pacijenata.Sledeći svetski trend mi se trudimo da to dovedemo do minimuma tako što radimo ranu dijagnostiku, terapijsku intervenciju i na edukaciju pecijenata koji su već imali moždani udar”.

On dodaje da je onaj momenat kada se pacijenti otpuste sa Klinike nije kraj, već početak lečenja. Tim pacijentima i njihovim negovateljima se u svakom smislu izlazi u susret.

“Prevencijom je moguće smanjiti rizik od moždanog udara”, ističe dr Nikola Vukašinović, načelnik odeljenja intenzivne nege Klinike za neurologiju KC Niš. “Akcenat se stavlja na blagovremeni dolazak pacijenata kod lekara. Kada zakasni onda se lečenje svodi na lečenje od pre trideset godina. To uglavnom zavisi od pacijenta. Onog trenutka kada se primate prvi simptomi pacijent mora da se javi svom lekaru opšte prakse koji su osposobljeni u potpunosti da prepoznaju moždani udar”, istiće Vukašinović.

Nađa Marković je jedna od pacijentkinja koja je posle prvog, doživela još dva moždana udara. Njena je želja da svoje iskustvo podeli sa drugima smatrajući da na taj način može da im pomogne da pobede ovu bolest.

“Prvi moždani udar imala sam pre deset godini, i sada mogu da kažem da ova bolest znala sve o meni, a ja o njoj ništa. Znala sam sve o raku dojke i ostalim karcinomima, o srčanom udaru, ali o moždanom udaru ne. To nije bila tema koja je interesovala medije i široku javnost.Simptomi su postojali ali ih ja nisam prepoznavala. Tu mi je pomogla porodica. Oni što svi moramo da znamo da je to naša genetika koja nam, ponekad, ne dozvoljava da nas moždani udar mimoiđe.”

Ona dodaje da se spasila jer se nalazila u sigurnim rukama.

“Niš ima centar za moždani udar koji je jedan od tri u Srbiji gde rade izuzetni lekari. Rehabilitacija je bila duga, ali sam imala veliku želju da stanem na noge. Ovo je moj doprinos da ostali ljudi prepoznaju simptome i da zapčnu lečenje na vreme. Moždani udar je masovni ubica i protiv njega svi treba da se borimo”, kaže Nađa Marković

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.