Posle 76 godina „vraćana vera“ u zanatski dom u Nišu!

Istorija, tradicija, kultura

Posle 76 godina „vraćana vera“ u zanatski dom u Nišu!

11:22
2935
0
VuArt
PODELI

Ljudi koji se trude da kulturne, istorijske i tradicionalne vrednosti, vrate na svoje mesto, i sačuvaju potencijal koji Srbija ima, a koji je zaboravljen ili uništavan i urušavan nebrigom, zaslužuju priznanje, posebno u današnje vreme tzv. ekonomske krize.
Kao što možemo videti na internet prezentaciji Vlade republike Srbije gde stoji da „Republika Srbija je demokratska država svih građana koji žive na njenoj teritoriji. Njena istorija i dostignuća čine je sastavnim delom savremene civilizacije i međunarodne zajednice.“

Upravo pomenut citat na sreću svih nas koji se interesujemo i poštujemo istorijske i kulturne vrednosti podseća da svi mi imamo obavezu da stvari postavimo tamo gde im je mesto, pogotovo ukoliko je to od kulturnog, istorijskog ili značaja naše Srpske tradicije.
Pre tačno 76 godina, na badnji dan 1941 godine, poslednji put je u prošlom veku kada je ovo zdanje i nastalo, unešen badnjak u zanatski dom u Nišu.

Zanatski dom u ul. prijezdinoj br. 4 ozidan je i pokriven 1930. godine sredstvima Niških zanatlija. Sagrađen je kao zgrada zanatlijskog esnafa za varoš Niš, i to isključivo svojina esnafa sviju zanata. Jedan vremenski period u Zanatskom domu radilo je i pozorište sve dok nije izgrađena zgrada pozorišta, a priređivane su i tada poznate igranke. Više podataka o zgradi možete pročitati ovde…

U zanatskom domu danas, radi „Udruženje samostalnih privrednika i zanatlija Niš“, koje se svojim aktivnostima trudi da tradiciju, zanatstvo i kulturno istorijske vrednosti vrati na svoje mesto, i da im značaj kakav one zaslužuju, kao potencijal koji ne smemo zanemariti. U udruženju deluju i sekcije, koje svoje aktivnosti vezuju za određene oblasti.
Badnjak (u nekim krajevima zvan i veseljak) je drvena oblica koja se tradicionalno kod pravoslavnih Srba obredno nalaže na vatru domaćeg ognjišta na Badnje veče. Drvo za badnjak, najčešće mlad i prav cer, seče se ritualno rano ujutru na Badnji dan. Sečenje, priprema, unošenje i nalaganje izvode se kroz složene obrede, koji u raznim krajevima imaju različite forme. Izgaranje badnjaka popraćeno je molitvama da u narednoj godini ne manjka hrane, sreće, ljubavi i novca. Prema badnjaku se odnose kao prema ličnosti; upućuju mu pozdrave i prinose žrtve: žito, vino i med.

Za vreme Kraljevine Srbije, među njenim vojnicima razvio se običaj da lože badnjake u kasarnama. Za vreme Kraljevine Jugoslavije vojna ceremonija sa badnjakom dalje je razrađena i standardizovana u pravilima službe, broj državnih institucija, privatnih firmi, organizacija i klubova koji su se pridruživali vojnoj badnjačkoj povorci rastao je iz godine u godinu, tako da je ovaj događaj postepeno prerastao u opštenarodni praznik.
Tokom tridesetih godina dvadesetog veka nalaganje badnjaka je postalo i dvorski obred. Izvodili su ga predstavnici vojske u prostoriji kraljevskog dvora sa ognjištem, uz prisustvo kraljevske porodice kao domaćina. Krajem tridesetih godina u nekim delovima Kraljevine Jugoslavije, pre svega u Vojvodini i u Crnoj Gori, badnjaci su se umsto u krugu kasarne nalagali na gradskom trgu ili raskršću. Pritom je obred nalaganja izvodio sveštenik u prisustvu vojske i građana. ali je njenom izvođenju došao kraj izbijanjem Drugog svetskog rata.

Ova tradicija, koja je simbolizovala jedinstvo države, crkve i naroda, prekinuta je izbijanjem Drugog svetskog rata.

Za vreme socijalističke Jugoslavije verske svečanosti su potiskivane, ali sredinom osamdesetih godina one se obnavljaju u okviru porodice, a nešto kasnije i u javnom ambijentu. Od početka devedesetih, Srpska pravoslavna crkva i lokalne zajednice organizuju javne proslave Božića, u kojima se mogu razlikovati tri osnovna dela: priprema, obred i veselje.Drugi svetski rat i događaji i period koji je usledio kasnije promenili su tok stvari, tradicije, vere, kulture i običaja, kakvi su se do tada u srbiji i kraljevini Jugoslaviji poštovali i obeležavali, pa je sve do 6. Januara tekuće 2017. godine zanatski dom na ovaj praznični dan octajao bez običaja koji su njegovi graditelji i osnivači započeli, poštovali, i želeli da nastave.

Ta nepravda prema Srpskoj pravoslavnoj tradiciji i običaju, na neki način je posle toliko godina, a zaslugom ljudi iz udruženja zanatlija ispravljena, i možemo reći da je „ Vera i tradicija vraćena „ tamo gde su je osnivači 1930. godine i započeli u ovom zdanju. Badnjačar u zanatskom domu 6. Januara 2017. godine bio je Gosp. Popadić Goran.

Na žalost originalnih fotografija iz perioda pre 1941. godine na kojim možemo videti unošenje badnjaka za sada nemamo u arhivi zanatskog doma, pa molimo svi one koji možda iste poseduju kao i ostale fotografije koje imaju veze sa zanatstvom i zanatskim domom u Nišu, da iste podele sa nama, a za naš arhiv i to putem mejla: zanatlije@open.telekom.rs a mi im se unapred ovom prilikom zahvaljujemo unapred.

Sva dostignuća naše civilizacije, a pogotovo kulturne, istorijske i tradicionalne vrednosti zaslužuju svoje mesto, naročito ono koje im je u startu namenjeno. Zato treba pohvaliti svaki današnji napor, da se tradicija očuva i nastavi onako kako su je naši preci i započeli, jer da bi smo znali gde smo danas, treba znati šta je bilo juče, i tako bogatiji možemo birati puteve kojima ići sutra.

Tekst priredio: VuArt


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *