Obeležavanje 3. marta, Bugarskog nacionalnog praznika, počelo je zvanično 1. marta projekcijom bugarskih filmova i simboličnim obeležavanjem početka prolećnih dana u Niškom kulturnom centru.
Martenice su, kod Bugara, praznik koji nagovestava proleće. Obeležavanje praznika martenice vezuje se, prema legendi, za Asparuha, najpoznatijeg protobugarskog kana, osnivača prvog bugarskog carstva u drugoj polovini VII veka. Martenice, koje u Bugarskoj označavaju i početak proleća, po legendi vode poreklo upravo od kana Asparuha, osnivača bugarske drzave na Balkanu.
“Legenda govori da je sestra kana Asparuha ostala na teritoriji na kojoj su živeli, pre no što je on krenuo u Bugarsku. Ona je svom bratu poslala lastu sa zavezanim belim koncem oko noge. Od dugog letenja njena noga je prokrvarila pa je konac postao crveno bele boje i po njemu je martenica pola crvena, pola bela. Ta crveno bela boje je ujedno i znak života, radosti, povezivanja i ljubavi. Predanja govore da prvog marta, kada martenice kao ukras počinju da se noće, starije i ružne žene ne smeju da izlaze iz kuće jer bi najutile baba Martu i zima bi se vratila. Na ulicu smeju samo mlade i lepe žene koje prizivaju proleće i sunčane dane” objašnjava značaj ovog praznika Edvin Sugarev, generalni konzul Republike Bugarske u Nišu.
Konzul Sugarev ne krije zadovoljstvo što se ovde već sedam godina organizuju Dani posvećeni, za njih, značajnom datumu i što bugarska nacionalna manjina ima mogućnost da ga obeleži i da mu se raduje poštujući običaje svog naroda.
“Martenice se najviše nose u Bugarskoj, mada i u okolnim zemljama u kojima živi bugarska nacionalna manjina. Martenice su praznik kojim se obeležava rađanje života i njegovo obnavljanje. Zato su one nagoveštaj nade i ljubavi. Nose se sve dok se ne pojavi prvo rascvetalo drvo za koje se vezuju. Drugi običaj je da se stavljaju ispod kamena, pa ako se tu pojave insekti, to je znak da će godina biti rodna”, kaže Sugarev.
Bugarima je ovaj praznik važan, blizu je i povezuje se sa trećim martom kada je bugarski nacionalni praznik, Dan oslobodjenja od Turaka. Bugarska nacionalna manjina koristi priliku i više godina unazad ovaj praznik obeležava danima bugarskog filma u Nisu. Već sedam godina unazad projekcije bugarskog filma traju u Nisu tri dana, koliko traje i obeležavanje bugarskog nacionalnog praznika.
Ove godine manifestacija ima i dodatak 4. i 5. marta. Biće prikazan film „Sporazum“ Peđe Radonjića, koji je bio na otvaranju Filmskih susreta kao predstavnik novog mladog talasa. Tu će biti i niški glumci koji igraju u tom filmu, pre svega Aleksandar Mihailović i Marjan Todorović, kao i Peđa Radonjić reditelj filma. Za kraj makedonski film „Velika reka“ koji je nastao po knjizi Živka Cinga, a govori o dečaku koji je odrastao kao ratno siroče nakon Drugog svetskog rata, kaže Dejan Dabić urednik filmskog i video programa NKC-a.
“Kada smo počeli da radimo „Dane bugarskog filma“ pre sedam godina malo smo znali o njihovoj kinematografiji. Potrudili smo se u međuvremenu da odgledamo puno bugarskih filmova i napravimo selekciju za koju smatramo da ce privući pažnju naših gledalaca”, kazao je Dejan Dabić, urednik NKC-a.
Dane obeležavanja bugarskog nacionalnog praznika zajednički organizuju Zavičajno udruženje Caribrod i Udruženje Makedonaca Vardar iz Niša i NKC. Sve projekcije filmova počinju u 18 sati u NKC,a ulaz je besplatan. (S.V)
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
