Plemenita bića o kojima brine profesor Kamenko Marković

Plemenita bića o kojima brine profesor Kamenko Marković

13:40
2564
24
Niške Vesti
PODELI
Foto: Privatna arhiva

U niškom naselju Duvanište već nekoliko godina živi jedan broj mačaka o kojima pre svega brinu profesor Kamenko Marković i Dragana Stanković, diplomirani ekonomista. Ovo dvoje ljudi se stara da mace budu zdrave i site.

Mace iz Duvaništa su poslednjih nekoliko godina velika atrakcija i njih posećuju majke sa decom, deca i ljudi kojima se njihova umiljatost dopada. Mace su beskrajno umiljate i deca se rado igraju sa njima.

konstantin

Kako kaže profesor Kamenko Marković, mačke koje žive na ulici prava su atrakcija u velikim gradovima poput Sankt Peterburga, Varšave, Pariza.

„Valja znati i to da to nisu rasne mačke, već obične mace koje su se sticajem okolnosti našle na ulici. Tokom zimskih meseci gradonačelnici velikih gradova Evrope apeluju na stanare da im otvore prozore podruma, haustore kako bi mace našle što toplije stanište. Građani donose macama toplu hranu i svežu vodu, a u Varšavi na primer, gospođe se takmiče koja će lepše jastuče da donese macama“ kaže profesor Kamenko.

Profesor Marković naglašava da se ovde ne radi o azilu za mačke, već ovde živi određeni broj mačaka o kojima se staraju i ne planiraju da pridodaju mačke sa strane.

Komšije ponekad donesu hranu ovim divnim i plemenitim bićima sa kojima čovek živi u neraskidivoj vezi više od devet i po hiljada godina. Približava se zima i bilo bi dobro da mace budu spremne za to godišnje doba. One ne umeju da spreme sebi zimnicu , čovek treba da im to obezbedi“ ističe Kamenko Marković.

Kamenko  Marković je napisao knjigu pod nazivom :“Mačke, ta divna stvorenja“ , posvećenu macama iz Duvaništa. U njoj je fotografija svake mace i njeno ime. Knjiga je podeljena jednom broju ljudi iz komšiluka, koji na osnovu ovih podataka znaju i prepoznaju ove mačke, koje tokom proleća , leta i jeseni šetaju zelenim tepihom Duvaništa.

Podsetimo, nedavno je profesor Kamenko Marković održao predavanje o Rembrantu, gde je na kraju izlaganja zamolio prisutne da daju prilog za mačke o kojima on brine već godinama.

„Mace se hrane zdravom hranom i od onih koji žele da pomognu „mačkoljupci“ očekuju zrnastu i konzerviranu hranu namenjenu životinjama. Ako pak neko želi da novčano pomogne „mačkoljupci“ će za isti nabaviti hranu koju godinama kupuju macama“ zaključuje profesor Kamenko.

 

 


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


PODELI

24 KOMENTARA

  1. Маце су племените животиње и заслужују пажњу људи. Браво за професора и Драгану то су племенита људска бића.

  2. Нека професор поново направи предавање о неком славном уметнику доћи ћемо да га чујемо, уживамо у излагању и даћемо новчани прлог за маце у Дуваништу да алакше преживе зиму.

  3. Радује ме све ово и враћа веру у живот. Ниш је велики град и морао би да има снаге, воље и жеље да подржава хумане акције. Једна од њих је ова: подржати Каменка и Драгану,двоје племенитих људи који се жртвују у корист општег добра да животиње у нашем граду буду здраве и сите. То је веома лепо и одраз је људскости. Шта је времније од тога него помоћи некоме ко није у стању да се сам стара о храни и смештају. Прелепе су маце из Дуваништа и оне заслужују нашу пажњу. Довољно ће за почетак бити да их не гледамо попреко, да их волимо колико можемо , а потом да их помазимо и да им нешто купимо за храну. Дивим се професору Каменку Марковићу- мом хероју који са толико љубави и страсти годинама уназад брине о овим мацама. Драгана пуна обавеза налази снаге да се стара о мацама и помаже професору да оне колико- толико у једном амбијенту који није најбољи за ова племенита бића, живе и чине нас срећнима. Помозимо овим људима- будимо добри људи.

  4. Opština „Medijana2 bi mogla da pomogne ovim macama imajući u vudu činjenicu da pomenuti gradjani žive na toj opštini, da je brojčano druga po veličini u Srbiji i da mnogo manje opštine u svetu izdvajaju za ovakve potrebe „silan“ novac. Što se mene tiče ovo dvoje qudi treba NAGRAditi JER SU TO APSOLUTNO zaSLUŽILI. Pozdrav!

  5. Маце из Дуваништа су велика радост свих оних који пролазе овим делом града . Професор Каменко и Драгана су створили један свет који се воли. Али то двоје људи не могу сами да стигну. Њима треба да се помогне да набаве храну мацама пред надолазећу зиму. Сазнала сам да је ових дана Драгани умрла мати и поред толиких брига и обавеза које је има она се својски труди да нађе времена и за маце. Комшије могу много да помогну, пуно је станова у том делу града и довољно би било да својим малим новчаним прилогом олакшају овим људима чување ових племенитих животиња.

  6. Запањила ме је чињеница да се нико није јавио да помогне. То јасно говори да смо далеко од онога што је у Европи стално присутно: љубав , брига и пажња према животињама. Свуда у свету, по градовима посебно, људи се утркују ко ће показати више љубави и пажње према нејаким бићима какве су мачке. О храни и да не говорим. Зашто свега тога нема код нас? Одговор је јасан!

  7. Поштоване нишлије,
    Ово је добра прилика да покажете племениту страну свога бића и ситним новчаним прилогом помогнете опстанак „маца из Дуваништа“. Фасцинира борба проф. др Каменка М. Марковића и његових сарадника да их сачувају. Марковић држи предавања из света уметности, очаравајући присутне, он је универзитетски проферсор, експерт за европску уметност, „ребрантолог“ светског угледа улаже свој новац у њихово лечење и храну, не рачунајући ту пуно времена око уређивања простора у којем маце живе, и на том путу нема велику подршку људи у окружењу. Он се генерално залаже да све животиње имају безбрижнији живот у урбаним срединама које по дефиницији нису амбијент који одговара животињама. Због тога људи у граду морају да имају много више разумевања за животиње, особито током хладних зимских месеци, то је доба када посебно морају да помогну животињама и прицама да преживе. У свету, на пример у Аустрији читави тимови стручњака раде на томе, овде код нас један број људи то ради из алтруизма и , као такви заслужују нашу подршку на сваком кораку.

  8. Mi zivimo u Duvanistu i obozavamo te mace, svakodnevno sa moje dve devojcice idemo i mazimo ih i igramo se sa njima. Prelepe su i ocuvane, i ulepsavaju nam naselje. Podrzavo maksimalno profesora i pozivamo sve koji mogu da pomognu, stize zima i svaka vrsta pomoci je dobrodosla.

  9. Тачно комшинице, и ја их волим и као пензионерка два пута месечно им купим по неколико кесица Вискаса и кесу грицкалица и то дам професору Марковићу. Дивно је то што тај човек то ради са толико љубави да је то готово нестварно. Да би сте боље опознали тог заиста племенитог и великог човека саветујем људима да прочитају на порталу БК телевизије коментаре под називом:“РЕМБРАНТОВИ АУТОПОРТРЕТИ СУ ДИРЉИВА СВЕДОЧАНСТВА ГЕНИЈА“. Хвала за просдтор .

  10. Ово је четврта година заредом како о мацама у Дуваништу брину проф. др Каменко м. Марковић и Драгана Станковић. Лепо је видети ова грациозна бића којима је људска помоћ неопходна. Човек је такво биће које би МОРАЛО да својом памећу учини свет бољим па и да помогне на све могуће начине слабијима од себе. Нахранити маце, дати голубовима и гугуткама храну није ништа страшно и не кошта много. Престанимо да накарадно верујемо да сва та бића штете човеку. Напротив, користе му. Али, да би дошао до таквог сазнања човек треба на начини мали корак. Човек треба да воли природу. Питао сам мог комшију професора Марковића зашто и по неколико пута у току дана иде до Нишаве. Знате шта ми је одговорио. „Опчињен сам лепотом дивљих патки, уживам да их гледам. Ово код мене траје деценијама. Пре више од пола века прочитао сам „Ловачке записе“ руског писца Тургењева. Очаран његовим реченицама до лудила волим птице али и све животиње“. Дивно!. Господо драга, Тургењева у шаке, никада није касно!

  11. То што раде ово двоје људи ( нама је можда чудно) али то је нормална ствар у свету. Чудно је што Град не помаже овим људима то би дало подстрека и другима да брину о животињама. Када неко научи да воли животињу он ће се са много више људскости бринути о свему у његовом окружењу. Једном приликом на предавању о Рембранту, професор Марковић је, говорећи о лепотама Амстердама ( био је на специјализацији у том граду) истакао је са коликом се пажњом људи односе према птицама. Купују их храну њима намењену а не дају их оно што им је „вишак“ у кући. Научимо се да волимо, помажимо колико можемо, бићемо срећнији и задовољнији.

  12. Живећи у граду човек је у прилици да свашта види. Посматрам годинама свог комшију професора Марковића. Он улаже огроман напор, труд, време и пре свега невиђену љубав према мацама које чува. Чисти свакодневно парк- простор у којем се оне крећу, брине да буду сите, да имају воду. Била сам фасцинирана “ сликом“: професор окупио десетак мачака око себе . Две су му на коленима , једна на рамену једну држи и каже им „хајде да мало разговарамо.“ Убрао је траву и даје је мацама, све оне једу из његових руку. Човеку да сузе потеку од толике количине љубави. Професор др Каменко М. Марковић је исписао неке од најлепших страница љубави између животиње и човека. Човеку сузе крену на очи када све то годинама гледа.

  13. Hvala na tako divnim komentarima i podrsci. Ja obozavam zivotinje i nikad mi nije tesko da odvojim hranu za njih. Macke su plemenite i graciozne zivotinje i ulepsavaju nas prostor u dvoristu zgrade. Nadam se da cete nam nas uvek podrzati posto nam je to najpotrebnije

  14. Poslednjih nekoliko danas sam imala priliku da provodim vreme sa ovim ljudima,inace zivim u Beogradu i u Duvanistu sam u poseti. Poteskoce sa kojima se suocavaju prof. dr. Markovic i Dragana ne zavrsavaju se samo u nedostatku sredstava i predstojecoj zimi vec i cestim konfliktima sa drugum stanovnicima ovog naselja koji njihovu ideju ne podrzavaju.
    Mace su inace umiljate, negovane, zdrave, sterilisane i nahranjene. Posao koji ovi ljudi obavljaju kao hobi pored svojih svakodnevnih obaveza i problema je od velikog drustvenog znacaja.

  15. Bravo! Malo je ljudi koji imaju toliko mnogo razumjevanja za macke. Izgledaju zdrave,
    vesele i srecne. Bravo jos jednom!

  16. Odusvljena sam citajuci ove predivne komentare i misljenja o gospodinu profesoru i gospodji dragani. Nakon svega covjek pozeli da dodje u nis i da vidi i upozna te divne ljude i tu pozrtvovanost prema tim prekrasnim zivim bicima. Bilo bi naravno idealno kada bi im se jos neko pridruzio u tome, kao i jedna simbolicna finansijska pomoc od gradjana pogotovo tih koji obilaze sa svojom djecicom mace i uzivaju sa tim umiljatim stvorenjima.
    A o ne/ljudima kojima to smeta i koji su protiv tih ljubaznih ljudi i njihovih gestova je suvisno komentarisati. Nadati se je da ih nema puno i da ce jednog dana shvatiti koliko su samozivi.

  17. Поштоване комшије,
    помислите само на чињеницу да ово двоје људи последњих пет година храни, брине, лечи око петнаестак мачака. Свакога дана оне добијају купљену храну ( никада није иста да се не би угрозило њихово здравље), чисте простор у којем оне обитавају. То је велики напор који само велика љубав према животињама може да компензује. Потребно је да окружење има разумевање за ова племенита бића, да помогне на неки начин и омогући им да она живе. Онога часа када човек у животињама буде видео некога ко га угрожава на овај или онај начин- започеће једно раздобље које води ка нестанку човечанства. Како каже проф. Марковић „човек већ 9.500 година живи у присној вези са животињама „. Било би добро да се то дружење настави а, да ЧОВЕК као свесније биће ПОМОГНЕ СЛАБИЈИМА, ОНИМА КОЈИ НЕ МОГУ САМИ ДА ОПСТАНУ то су животиње и птице.

  18. Дистрибутери хране за животиње могли би да донирају мало хране овим људима. за све би то било корисно а, дистрибутери неби ништа изгубили, напротив добили би много.

  19. ЧОВЕК би требало да буде срећан када помогне некоме . Морао би да буде срећан ако је учинио добро дело ,гоњен унутрашњом потребом. Какво ли све задовољство осећају професор Марковић и његова сарадница Драгана који неколико година хране, негују, лече и чине све да један број мачака буде здрав и весео. Зато поштовани суграђани ПОМОЗИМО овим људима да лакше савладају све активности око чувања ових племенитих бића. Довољно ће бити да нас има мало више и да куповином хране за маце помогнемо Каменку и Драгани. Професор др Каменко М. Марковић је историчар уметности веома цењен и ван граница Србије својски се заложио са својим помоћницима да “ хуманизује један простор“, помозимо му да у томе успе!

  20. Битку коју проф. Каменко М. Марковић сада „води“ може лако изгубити, Марковић годинама настоји да хуманизује простор у којем живи. Направио је паркић испод свог прозора и двадесет и више година брине о њему- чисти га и уређује. Неколико последњих година заједно са својом комшиницом Драганом Станковић чува у том простору један број мачака. Марковић је у паркић сместио кућице за маце, написао о тим мацама књигу под насловом „Мачке, та дивна створења“( о мацама из нишког насеља Дуваниште), одржао је предавање „Рембрант- једна прича“ у Студентском културном центру у Нишу у настојању да обезбеди помоћ у храни за маце пред предстојећу зиму. Он их бескрајно воли, храни , чува и лечи. Његова љубав према мацама је фасцинантна. Један број комшија стидљиво им пружа помоћ али то није довољно потребна је шира подршка за ове људе који толике године раде ј племенит посао а да им за све то време нико није пружио никакву материјалну помоћ. Жене и деца задивљено гледају ове маце, играју се и фотографишу са њима али онога часа када буду доносили храну намењену мацама- свако према сопственим могућностима и када мацама буду пружали сваку врсту помоћи то ће бити оно право. Да ли ће се то догодити неизвесно је. Бројни градови у свету поносни су на животиње и птице са којима се друже. Овај пример из Дуваништа могао би да послужи као почетак нашег пута ка тим вредностима. Прошло је , ваљда, то време када се на поједине животиње гледало као на створења која доносе нешто лоше човеку. Човек као врста био је бескрајно срећан када је припитомио мацу, био је то добар знак да ће као врста ОПСТАТИ. Мачке су кроз историју биле инспирација бројним уметницима, слављене су и хваљене па хајде да и ми у НИшу, али и на сваком другом месту куда корачамо видимо у њима крхка, племенита и грациозна бића- наше савезнике у борби да сачувамо планету земљу. Професор др Каменко М. Марковић и Драгана Станковић су моји јунаци и зато је добро да их подржимо да све ово не нестане. са нечим што нестане – нестане и део нас. Било би добро да ове људе НАГРАДИМО ( не нагрдимо).

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *