Pojedine kompozicije greškom se smatraju izvornim, iako su njihovi autori dobro poznati
Autor najviše pesama koje se smatraju izvornim narodnim, a to zapravo nisu, jeste Kragujevčanin Dragiša Nedović
Njegova su dela, kao i reči i muzika, „Stani, stani, Ibar vodo“, „Lepe li su, nano, Gružanke devojke“, „U lijepom starom Višegradu“, „Prođoh Bosnom kroz gradove“, „Jesen prođe, ja se ne oženih“, „Ajd‘ d‘ idemo, Rado“, „Jutros mi je ruža procvetala“ i još oko 400 pesama.
Stvarao uz gitaru
Rođen 1916. godine u siromašnoj gradskoj porodici sa devetoro dece, Dragiša se u 16 godini peške otisnuo u svet „da narod čuje njegovu muziku“. Sa sobom je poneo samo gitaru, a to iskustvo pretočio je u stihove poznate pesme „Siromah sam, druže/ nigde ništa nemam/ samo jednu staru/ skršenu gitaru…“
U rodnom gradu zatiče ga početak Drugog svetskog rata. Zajedno s mnogim sugrađanima, Nemci ga odvode na streljanje u Šumarice, ali ga tamo neki nemački oficir prepoznaje kao muzičara i poštedi mu život. Transportovan je u logor u Nemačkoj, gde će provesti četiri godine.
Iako je pre rata završio mašinbravarski zanat, komponovanje je jedino što zaista ume da radi, i on se time bavi i po povratku iz zarobljeništva, sve do kraja života.
Neki Hrvati teško su se mirili sa činjenicom da je jedan Šumadinac autor „Kad si bila mala, Mare“. Pred raspad SFRJ 1989. godine, zagrebački „Jugoton“ je ovu pesmu objavio u publikaciji „50 najlepših izvornih pesama“, a 2002. godine Simfonijski orkestar Radio Zagreba snimio je numeru „Mare“, ali prekomponovanu kao izvornu.
„Jutros rano slušam“
Pesma „U lijepom starom Višegradu“ nastala je 1936. godine. U originalnoj verziji zvala se „Jutros rano slušam“, i bila je posvećena devojci Kiki sa Bikavca, poznatog uzvišenja iznad Višegrada, odakle puca pogled na proslavljenu ćupriju na Drini. Postala je hit kad ju je sredinom pedesetih godina prošlog veka snimio popularni pevač Himzo Polovina.
On je izostavio poslednju strofu „Ustaj, isprati me, moram da putujem/ u Srbiju idem mome rodnom kraju/za tobom ću, Kiko, vječno da tugujem/jer sam tebe, draga, ostavio mladu“, a na ploči nije navedeno ni ime autora. Posle pretnje tužbom, ime Dragiše Nedovića kao kompozitora i tekstopisca našlo se na drugom izdanju ploče, ali kraj pesme ostao je iz političkih razloga – zbog pominjanja Srbije – pod svojevrsnom cenzurom. Posle je, prosto, ta peta strofa zaboravljena.
Davnih osamdesetih godina proslavljeni frulaš Bora Dugić predložio je da se Dragiši Nedoviću podigne spomenik u centru Kragujevca. Do danas to nije učinjeno…
Neverovatna sudbina
Siromašni muzičar Dragiša Nedović odveden je na streljanje u Šumarice, ali ga je neki nemački oficir prepoznao, pa mu je poštedeo život. Poslat je u logor u Nemačku.
Opšitrnije na www.SrbijaVesti.rs
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
