Naisus ostaje pod zemljom. Ove godine u Nišu biće proslavljeno 1.700 godina od priznavanja hrišćanstva, pa se očekivalo da će dotada bar deo Konstantinovog nasleđa biti dostupan javnosti, ali zbog besparice propada i ono što je do sada iskopano Na tvrđavi za arheologe puno posla…
Antički Naisus, čiji se ostaci prostiru ispod turske tvrđave u centru Niša, do daljnjeg će ostati pod zemljom jer Niš ne može da obezbedi novac za obimna arheološka iskopavanja koja bi Konstantinov grad iznela na svetlo dana.
Za tri godine u Nišu biće proslavljeno 1.700 godina od priznavanja hrišćanstva, pa se očekivalo da će do tada bar deo Konstantinovog nasleđa biti dostupan javnosti, ali zbog nedostatka para postoji opasnost da propadne i ono što je do sada iskopano.
Grad Niš će ove godine utrošiti 20 miliona dinara za sređivanje tvrđave, što je najozbiljnije ulaganje u ovaj kulturno-istorijski spomenik u poslednjih dvadeset godina. Ta suma je dovoljna samo sa sanaciju bedema tvrđave i infrastrukturu, a ne i za arheološka istraživanja.
U nastojanju da se tajne antičkog Naisusa ipak otkriju, grad Niš je pripremio projekat kojim će konkurisati kod Uneska, kako bi obezbedio novac za geomagnetsko snimanje. Radi se o metodu koji omogućava da se kompletno sagledaju građevine koje se nalaze pod zemljom, a da se ne iskopaju.
Otkrivene terme
Toni Čerškov, arheolog u Zavodu za zaštitu spomenika, koji je veliki deo svoje karijere posvetio antičkom Naisusu, kaže da je ono što je otkriveno simbolično i da nije ni stoti deo onoga što je pod zemljom.
– Ostataka antičkog Naisusa ima na površini većoj od 30 hektara, na dubini od jednog do osam metara. I ono malo što je otkriveno, nije zaštićeno. Mislim prvenstveno na palatu sa oktagonom u gradskom polju. Radi se o izuzetno vrednom arheološkom otkriću do koga se došlo 1988. godine. U pitanju je objekat od pet prostorija, sa podnim i zidnim grejanjem, bogatim mozaicima i freskama na zidovima. Nema sumnje da se radi o palati značajne ličnosti iz antičkog doba, moguće i rezidenciji cara Konstantina. Urađena je preventivna konzervacija ali su se vremenom zidovi obrušili. Ako se nešto hitno ne preduzme, moraćemo da ovaj lokalitet zatrpamo kako ne bi bio dalje uništavan – navodi Čerškov.
Da kompleks tvrđave leži na antičkom gradu svedoči i pronalazak termi, objekta sa svodovima i četiri kripte, najverovatnije paganskog hrama i ostatka antičke ulice.
– Terme su izgrađene u četvrtom i verovatno su potrajale do sedmog veka. To je javno kupatilo koje je po tadašnjim običajima bilo na ulazu u grad. Svako ko je ulazio u grad morao je da se okupa, tako da su terme imale ulogu karantina. Objekat sa svodovima i četiri kripte je ostatak nekog paganskog hrama, jer prihvatanje hrišćanstva nije automatski značilo i prestanak njihove religiozne tradicije – objašnjava Čerškov.
Iskopavanja vrlo skupa
Prema njegovim rečima, za Niš je veoma važno što ima svest o značaju onog što ima.
Unesko će pomoći Predrag Cvetičanin, autor projekta „Tvrđava kroz civilizaciju“, kaže da je uveren da će već na jesen početi geomagnetsko snimanje prostora tvrđave.
– Ovo je projekat koji otvara vrata svim ostalim projektima za istraživanja antičkog Naisusa. Jasna Zrnović, generalni sekretar Nacionalnog komiteta Uneska, kazala nam je da konkurišemo jer imamo dobre šanse da dobijemo novac – kaže Cvetičanin.
– Poslednje dve godine počelo je da se razmišlja o značaju ovog arheološkog kompleksa. Međutim, istraživanje antičkog Naisusa je ogroman posao koji zahteva velika sredstva, pa verujem da će proći decenije pre nego što bude prezentovan svetu. Do tada je važno zaštititi ono što je već otkriveno, bilo da je reč o antičkim nalazima ili o ostacima objekata iz kasnijeg doba kao što je Tvrđavski bedem – kaže Čerškov.
Gradski većnik kaže da Niš želi da na adekvatan način predstavi svoje bogato kulturno-istorijsko nasleđe ali da je ograničen nedostatkom novca.
– Otkopavanje antičkog Naisusa je vrlo ozbiljan posao koji zahteva ogromna sredstava jer otkrivanje objekata mora da bude praćeno i konzervacijom. Unesko postavlja izuzetno visoke standarde u pogledu arheoloških iskopavanja koje mi ne možemo da ispunimo tako lako. U nastojanju da Konstantinov grad ipak prikažemo javnosti, konkurisaćemo kod Uneska za sredstva kojim bismo sproveli geomagnetsko snimanje, odnosno mapiranje objekata koji su ispod zemlje. Kada to bude završeno, organizovaćemo video-prezentaciju Konstantinovog grada u zemlji i inostranstvu kako bismo pokazali kakvo se blago krije ispod tvrđave – objašnjava većnik.
Grad Niš je sa bugarskim Pernikom pripremio i projekat arheoloških iskopavanja na području palate sa oktagonom za koja se takođe traži donator sredstava. Radović ističe da sve to svedoči da Niš više neće zapostavljati tvrđavu. Za popularnu Medijanu koja se nalazi na ulazu u Niš iz pravca Sofije i koja se godinama istražuje, pretpostavlja se da je bila letnja rezidencija i u svakom slučaju manje važna u odnosu na ono što se krije ispod Tvrđave.
Priredio:
Novaković Milan
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
