Kad si mlad i još nezreo moraš se vezati za kuću, roditelje, drugare, kraj u kome rasteš, kućnog ljubimca…vezuješ se da bi se osećao sigurno. Veze tada nameću godine neiskustva i nesigurnosti, često običaji ili nečije potrebe koje mogu istovremeno biti i tvoje. Kako sazrevaš, vezuješ se iz potrebe da budeš zadovoljan, srećan, ispunjen, da potvrdiš sebi da vrediš, da se uporedjuješ sa drugima, da pobeđuješ u nevidljivim utakmicama, da ostvariš svoje snove iz rane mladosti.
Pa se vezuješ za stvari, za poklone i uspomene, za neke filmove koje gledaš nebrojano puta srećan što sve reprike izgovaraš sa glumcima.
Uz pesme čije reči na engleskom znaš u nekoj polovičnoj verziji, ali melodija ti nikad ne manjka, za neke delove grada u kojima ćeš sigurno sresti dobro poznate face i evocirati uspomene na zajedničke nestašluke.
U nekom trenutku ostaneš bez neke veze, ali imaš neke druge kojima se nadopunjuješ, nesvesno se trudeći da ne ostaneš hladan i prazan, sam i neorganizovan u dokolici koja je tada primetno narastajuća.
Vreme teče i donosi promene, neki dragi ljudi kojima si značio i koje si voleo odu daleko i tu kariku zauvek izgubiš.
Ne smeš često da prizivaš sećanje jer znaš, mnogo će boleti.
Pa dođe dan da prestane omražena rutina radnog dana i kontakti sa manje više istim ljudima koje nisi izabrao, a ni oni tebe.
Neke veze si pokidao jer su se istrošile, neke nisu vredele, neke su polovične i nedorečene, u nekima si opterećen jer moraš da paziš i održiš ih u potpunoj kontroli da se ne bi izmigoljile i pretočile u nešto neželjeno.
Neke veze su po svojoj prirodi nužne, rado bi ih ignorisao a ipak moraš ih zalivati tek toliko da ne bi sasvim uvenule. Neke veze si prekinuo brzopleto, neke su dosadile, neke bi vratio a neke oblikovao, ali kako tebi odgovaraju.
Napraviš spisak osoba sa kojima bi popio kafu, proveo neko vreme u šetnji, časkanju…
Nije spisak dugačak ako realno baš i ne želiš kad pomisliš šta te čeka kad se s njima sretneš. Dobro znaš njihove probleme, način izlaganja, njihova interesovanja.
Nema draži kada je svaki susret nalik prethodnom, kada su teme iscrpljene. A opet hoćeš li rizikovati da svoje slobodno vreme protraćih sa nekim koga manje poznaješ.
Odavno sam bila vezana zbog sigurnosti, vezivanja iz zadovoljstva, kao kiselo grožđe, su zauvek prošla životna faza, a večeras je izostalo i vezivanje za nekog iz neizbežih razloga.
Večeras sam sama, zbog svih prošlih, sadašnjih, možda i budućih vezivanja. Odjednom osećam samoću i sve svoje propuste u vezivanju za ljude. Možda sam samo sebična.
Gubici, patnje i preispitivanja uzeli su svoj danak. Učinili su me racionalnim bićem i ojačali moju nekada ranjivu, preosetljivu dušu.
Ipak večeras dodirujem tugu, neko koga volim nije tu. Odavno nisam osetila prazninu koja tiho i postepeno obuzima deo po deo mojih misli. Taj osećaj mi je težak, zato se ne vezujem.
Piše: Silvana Josifović
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
