Katarina Spasić je odrasla na Obilićevom vencu, kod Šojke. U Ameriku je otišla pre pet godina i živi u Njujorku. Po obrazovanju je pravnik, zaljubljenik je u biciklizam i zdrave stilove života. Ovo je priča o tome kako mlada Nišlijka povezuje jogu, meditaciju, veganstvo i bicikl i kako izgleda život daleko od rodnog grada.
ODRASTANJE U NIŠU, ŽIVOT U NJUJORKU
Katarina kaže da je bila srećna što je mogla da odraste u Nišu, u porodičnoj kući kod Šojke.
“U susedstvu je živeo i moj deda i još par rođaka, sve “stare Nislije“. Sve je nekako bilo preko puta. Kasnije sam se preselila u Beograd da završim studije (Pravni fakultet), ali Beograd mi nikada nije prirastao za srce. I tamo imam porodicu i prijatelje i naravno, Beograd je daleko progresivniji od Niša u kulturološkom smislu. Ipak, smatram da je Niš poseban grad zbog Nišlija. Nišlije su topli ljudi kao retko gde, spremni da pomognu, imaju fantastičan smisao za humor i brzinu misli”, kazala je Niškim Vestima.
U Njujork se preselila pre pet godina i voli da kaže da Njujork nije Amerika. Razlozi odlaska iz Srbije bili su brojni: nezadovoljstvo obrazovanjem, mentalitetom, senzibilitetom, mogućnostima za samorealizaciju.
“Preživeti se može svuda, ali prilike za istinsku sreću nisu svima jednako pružene svuda. Moja prilika za punu samorealizaciju je bila Njujork. Tako sam mislila tada, tako mislim i sada. Ali, to je lični izbor, ne savet”, dodala je uz smajli.
Katarina kaže da beskrajno veruje u mlade ljude u Srbiji i da je internet značajno promenio ugao gledanja na svet, jer mladi mogu da nadoknade sve ono što gube geografskim i ekonomskim limitima.
U AMERICI NEMA SLOBODNOG VREMENA
O tome šta joj je bilo najteže u Njujorku, Katarina kaže “postati ponovo”, ali je u tome uspela. Iz Srbije je otišla sa diplomom beogradskog Pravnog fakulteta, a u Americi je završila magistarske studije iz Neprofitnog menadžmenta. Svaki dan, od ponedeljka do petka, tipičan je i ona radi od 9 do 17 sati. Radi i vikendima, a njen dan izgleda ovako:
“Ujutru je obavezna meditacija i joga. Nekada radim od kuće, nekada sastančim. Trenutno sam, pored toga što razvijam “Bikes&Humans”/ Bicikli i Ljudi, u liderskom odboru njujorške mreže Kooperativa (ili zadruga). Kod nas zadruge još uvek imaju komunistički prizvuk, ali se na Zapadu, kao demokratski organizacioni oblik, vraćaju na velika vrata. Takođe, vodim i biciklističku grupu kao produzetak Bikes&Humans koja organizuje različite događaje. Vikendom radim kao bartender, a preko nedelje često predajem ljudska prava i socijalnu pravdu u školama. Uglavnom nemam slobodne dane ali ja svoje poslove volim i zahvalna sam što sam u poziciji da ih imam. Od njih mi retko treba odmor no, naravno, i odmor se desi”.
BICIKLIZAM KAO LJUBAV
Katarinu biciklizam nije interesovao u Srbiji, jer kod nas nije bilo te vrste kulture.
“Imati auto je u Srbiji bio i ostao statusni simbol. Prosto, jedini način na koji se krećemo naokolo. “Ponika” je trunula u podrumu. Ne znam kako se desilo da odlučim da kupim bicikl kao odrasla osoba. Posao mi je bio blizu stana i mislila sam da bi bilo praktično, jer se biciklom brže stiže nego javnim prevozom, a tu su i sve dobro poznate beneficije. Prosto se desilo, kao magija, da posle meces dana vožnje po Bruklinu, odjednom shvatim svu moć koju bicikl objedinjuje. Znala sam vrlo brzo da ću raditi nešto vezano za biciklizam, samo nisam znala šta,” objasnila je mlada Nišlijka.
Za razliku od naše zemlje, biciklizam je prilično rasprostranjen u Americi, a infrastruktura pomaže njegov razvoj.
“Negde su hit električni bajsevi, negde se isključivo kupuju skupi mountain ili trkački bajkovi, negde tzv. “upright commuter bikes“. U svakom slučaju, bogato i raznovrsno”, kaže Katarina.
O vožnji bicikla u megalopolisu kakav je Njujork, kaže da ima samo jedan mesec u godini kada ga je nemoguće voziti. Katarini je bicikl primarno sredstvo prevoza.
“Tako idem na posao, kupujem namernice, idem u restoran. Ponekad idem i na organizovane vožnje sa drugim biciklistima. Ipak, za mene je bicikl prvo praktična naprava, a onda i način socijalizacije i fizičkog izazova.” objašnjava.
ZDRAVI STILOVI ŽIVOTA SU “IN”
Svaki čovek zna da vodi zdrav način života ako razume sebe i svoju ulogu u svetu, tvrdi Katarina.
“Nada se najboljem. Ne prenosi prethodna iskustva automatski na nove situacije. Prisutan covek. Ne boji se rizika. Druge ljude ceni i podržava. Čovek svestan da je, ultimativno, radost i zahvalnost, ono čemu treba težiti u životu. Čovek koji voli sebe i druge. To je, po meni, zdrav čovek. “
Na pitanje Niških Vesti da uporedi život u dvema zemljama i da li se i gde živi zdravo, Katarina je odgovorila:
“U Srbiji se ne živi zdravo. Puno ljudi tako nesvesno baulja i intelektualno i spiritualno je neprobuđeno. Nažalost, ovi izbori su pokazali da ni u Americi nije bolje. Teško je odgovoriti na ovo pitanje na ovom nivou generalizacije. Sa druge strane, oni koji menjaju svet – to je vazda bila progresivna manjina. Što se tiče fizičkog zdravlja, nažalost, Srbi tu bitku gube već neko vreme. Dok sam bila u Nišu poslednji put, jedva da sam mogla išta da jedem u restoranima. Ovde ima dosta opcija za organsku, vegansku hranu koju ja lično, preferiram”.
Katarina dodaje da u Americi veliki gradovi poput Njujorka, San Franciska ili Los Anđelesa postavljaju modele koje treba slediti. U tom smislu, naročito se promovišu fizičko zdravlje, telesna vežba i zdrava ishrana.
“Za doručak možete da jedete paleo kolačić sa peruanskom makom, za ručak vegansku testeninu od pasulja sa avokadom, za večeru hladno ceđeni đus od “superhrane“ i “buddha bowl“ do kinoe. Ima dosta organskih opcija i nisu uvek preskupe. Ljudi voze bicikle, idu na jogu, meditiraju, trče. Spa centri , “kokteli od vode“ i meditacija su totalno “in” trenutno”, kaže uz osmeh.
BICIKL OD BAMBUSA JE “ZAKON”
U Niš uvek rado dođe, jer će to uvek biti “njen grad”. Posebno je pohvalila “Deli” prostor u kome se oseća bukvalno kao kod kuće.
Za sve ljubitelje biciklizma u Srbiji preporučila je da krenu od blogova i besplatnih online magazina.
“Na websajtu bikesandhumans.com je fantastican blog. Bikes&Humans Cooperativa, ciji sam osnivač, polako postaje prepoznatljiv element te kulture i moram da kažem da sam na to jako ponosna. Naša misija je da prodajemo proizivode vezane za biciklizam ali i da da budemo kokreatori biciklističke subkulture. Smatram da je to dualizam potreban za pobednički brend.”
A na pitanje koji bicikl vozi:
“Bicikl od bambusa. Oni su mi najdraži i ja verujem u bambus. Najekološkiji materijal, za razliku od drveta, bambus ne umire kad se poseče. Izuzetno jak, vanredno fleksibilan i traje zauvek, a svaki ram je unikat”, zaključila je Nišlijka iz Njujorka.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
