Nagrada za najbolji diplomski rad, završni rad na master akademskim studijama ili magistarski rad iz filozofskih i socioloških nauka u Srbiji, pripala je Anđeliji Milić sa Filozofskog fakulteta u Nišu.
Kakve veze sa ovom nagradom imaju demonska bića, kako se boriti protiv učmalosti duha i da li je u eri digitalne tehnologije filozofski poziv isplativ za Niške vesti otkriva naša sugrađanka – Anđelija Milić.
Šta znači ova nagrada za vas? Priznanje ili obaveza da bude još bolja u narednim godinama?
Nagrada “Dr Zoran Đinđić” je jedno od najvećih priznanja iz oblasti filozofije i sociologije koje se može dobiti u našoj zemlji, stoga sam više nego počastvovana što sam jedan od laureata.
Svakako, pored toga što je značajan pečat na početku karijere, takođe je i obaveza je da se ona nastavi u sličnom maniru, što mi do sada nije bio problem, a što kroz ovakvo priznanje daje još veći polet.
Prvi ste koji ste osvojili ovakvu nagradu u Nišu i nadmašili dvojicu Nišlija?
Ovu nagradu je u Nišu već svojevremeno osvojio dr Dragan Todorović sa Departmana za sociologiju, sadašnji prodekan za finansije Filozofskog fakulteta u Nišu.
Ja sam prvi nosilac ove nagrade za Departman za filozofiju na pomenutom fakultetu, premda sam master studije završila u Novom Sadu, te je na neki način nagrada pripala i tom gradu i mojim tamošnjim kolegama, a ponajviše mentoru, profesoru Željku Kaluđeroviću.
Što se tiče ostatka konkurencije, od pet finalista, nas troje je bilo iz Niša. Moj kolega, takođe saradnik u nastavi na filozofiji, Dušan Milenković, kao i Sava Ristić, navršenih student master studija sa istog departmana.
Kolegama je bilo drago što je neko od nas dobio nagradu, a svakako, i što je ona završila u Nišu.
Kakve veze imaju demonska bića sa vašim radom?
Demonska bića su metafora prvenstveno za Erota, polu-boga iz grčke mitologije.
U svom radu koji se bavi pitanjem odnosa života i smrti i sna i jave u Heraklitovoj filozofiji, dodirujem i ovo božanstvo kroz Platonov dijalog Gozba, pokušavajući da arhetipske motive polarnih pojmova, poput gorepomenutih, postavim kao okosnicu suprotnosti čija je centralna spona čovek, biće koje je između života i smrti, sna i jave, boga kao besmrtnog i čoveka kao smrtnog (na metaforičkom, ali možda i ontološkom nivou).
Zbog toga što je on, čovek, prema Starim grcima, onaj koji bi time što poseduje psyche (dušu) prekoračivao tu granicu puke smrtnosti. (*za bogove se smatralo da ne poseduju psyche jer su besmrtni)
Koliko je filozofija perspektivna u Srbiji, ako se sve više promoviše IT sektor kao budućnost zemlje? Zašto i kako biste pozvali mlade da se bave ovom naukom?
Ne može se i ne bi trebalo pričati o filozofiji kao „perspektivnoj“ u klasičnom smislu reči. Ona je nužan i jedan od najfinijih produkata čovečanstva i stoga je neotuđiva u bilo kom dobu, kako god je ljudi tretirali.
Stoga, iako neke druge zemlje nude znatno bolje uslove za bavljenje filozofijom, oni koji su se rodili i zatekli u Srbiji sa svojih 18/19 godina i željom da se ovim iskreno bave, ne treba da pokleknu pred pitanjem potražnje na tržištu.
Najviše zbog poštovanja sopstvene želje koja je uvek prvi uslov za neku buduću, srećnu karijeru, a i vrste obrazovanja koje samo filozofija može ovako da ponudi.
Pored toga što dobijate usko obrazovanje iz specifičnih oblasti, Vi se i kao student menjate na jedan poseban način dok uranjate u dubine toga što je „kritičko mišljenje“ i shvatate da filozofija zaista ne može da bude samo posao „od 9 do 5“.
Takođe, filozofija je sve više otvorena ka interdisciplinarnosti, te i mogućnosti da se bavite zaista najraznovrsnijim mogućim temama.
Dodatno, postoji mnoštvo programa razmene za sve nivoe studija, te sebi najverovatnije možete omogućiti semestralni ili godišnji boravak na nekom od boljih evropskih univerziteta.
Ponude za filozofiju ne manjkaju znatno i ima ih najviše u Nemačkoj, zemlji koja jeste jedna od njenih kolevki.
Humanističke nauke su nekim zemljama popularne, a u nekim ne? Zašto je to tako kada je svaka nauka značajna?
„Popularnost“ neke nauke zavisi od mnogo faktora. Premda dobro struktuirano društvo neće zapostaviti kako svoj naučno-tehnološki, tako ni kulturološki razvoj.
Ipak, civilizacija je u najvećoj meri orijentisana ka tehnološkom napretku, te su humanističke nauke u drugom planu.
Ekstreman primer toga je Japan, koji ukida državno finansiranje humanističkim departmanima, dok je drugi ekstrem, kao pozitivan primer, Irska, gde postoji težnja da se filozofija na prilagođenom nivou uvede i u osnovne škole jer su uvideli potrebu da stanovništvo bude kritički obrazovano.
Sveukupno gledano, to podiže standard jedne nacije/ skupine ljudi i osnovna je instanca za filtriranje svih informacija.
Šta biste poželeli mladim studentima za Novu godinu?
Mladim studentima bih poručila da ne misle da je kliše da im se filozofski poziv koji su odabrali neće isplatiti. Nažalost, možda neće u Srbiji, ali svakako negde hoće.
S druge strane, dobra stvar kod filozofije je što ne morate raditi usko u struci da biste se i dalje bavili i primenjivali ono što volite i cenite kod svog poziva.
Istina je da se svako, ali svako ulaganje u sopstveno vaspitanje i obrazovanje kad-tad isplati, pa će tako biti sa svima onima koji iskreno ulažu svoj trud u nešto, ne nužno vezano za same studije.
Takođe, na svima nama je da prvenstveno razmišljamo konstruktivno tako što nećemo olako odbacivati ono što je pred nama, pa makar to bila i sopstvena zemlja koja je u rasulu na raznim nivoima.
Ako imamo takav stav, nebitno je gde živimo, prvog trenutka kada nam ne bude bilo dobro ostaćemo na nivou stereotipa i predrasuda i nećemo biti dobar član bilo kog drušva.
Zbog toga bih najviše volela da se u Novoj godini aktivnije borimo protiv učmalosti duha koja je najveća pretnja i po pojedinca i po zajednicu, a to može svako najpre iz dobre nastrojenosti volje, a zatim i iz svoje profesije.
Tekst je deo projekta “Mladi talenti Niša” koji je podržan od strane Sekretarijata za kulturu i informisanje Grada Niša u okviru raspodele sredstava za finansiranje proizvodnje medijskih sadržaja u 2017.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
