Nišlija je preživeo TRI LOGORA i ima samo JEDNU PORUKU

Nišlija je preživeo TRI LOGORA i ima samo JEDNU PORUKU

14:24
2264
0
Niške Vesti
PODELI
Čovek može da izdrži i više nego što misli: Vladimir Jovanović (93) (Foto: I. Anđelković / RAS Srbija)

Sloboda je pored zdravlja najveće bogatstvo. Mnogo je teško kada te tuku i maltretiraju bez razloga, kada si gladan i žedan, kada znaš da ne smeš da se predaš i budeš kukavica.

Tako za „Blic“ priča Vladimir Jovanović (93) iz Niša, čovek koji je preživeo tri logora. Kaže da je te davne 1944. odlučio da preživi i da se bori, iako nije verovao da će ostati živ.


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


– Imao sam 19 godina kada su nas, muškarce starosti od 15 do 65 godina, iz sela Kravlje u ranim jutarnjim satima bez objašnjenja odveli u niški logor. Sećam se da je bilo mučno, bili smo uplašeni, nismo znali šta nas je snašlo, zatim su nas prebacili u logor na Banjici, a kasnije u Mauthauzen, gde je počela borba za goli život – priseća se Vladimir.

Kada su logoraše poterali u Mauthauzen, nisu ni znali gde su krenuli, dovedeni su u logor bez objašnjenja. Oni stariji padali su u nesvest od straha i gladi, ostali su svučeni nagi, ošišani su i obučeni u prugasto odelo.

– Tamo nas je otišlo 650, u životu je ostajao svaki stoti, ja sam bio jedan od tih. Hranili su nas otpacima, ljuskama od krompira, radili smo po 16 sati, prenosili smo nekakav kamen strmim stepenicama, bili smo i gladni i pretučeni. Mnogi tu torturu nisu mogli da podnesu, pa su se sami hvatali za bodljikave žice kako bi sebi prekratili muke – priča deda Vlada.

Strme stepenice o kojima deda Vlada priča dobile su naziv „stepenice smrti“, jer ih mnogi nisu preživeli. Posle takve torture, koja je trajala po 16 sati dnevno, spavali su po četvorica u jednom krevetu.

– Parče hleba bio je san, a sloboda je bila nešto čemu se niko nije mogao nadati. Jednom prilikom, gladan, izmučen, umoran, gledao sam kako ljudi umiru oko mene, to su bili moji Kravljani, moji drugovi, prijatelji, jedini saborci. Moja nada je umirala zajedno sa njima, a telo i duša više nisu imali izbora. Krenuo sam da se rukom uhvatim za bodljikavu žicu koja je bila pod naponom kako bih sebi oduzeo život. Ali, u tom trenutku proradio je u meni neki inat, setih se reči svoga oca „samo kukavica može sebi da oduzme život“, okrenuo sam se i nastavio da trpim, da se mučim i borim, razmišljao sam samo o slobodi, i na kraju je dočekao – priča ovaj Nišlija.

Opširnije na www.SrbijaVesti.rs

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *