Niška železnička stanica kao zgarište

Svedočenja putnika posle Prvog Svetskog Rata

Niška železnička stanica kao zgarište

14:26
918
0
Niške Vesti
PODELI

Moglo je biti oko osam časova izjutra, kad je voz ušao u nišavsku ravnicu, koju stvoriše Morava i Nišava. Neko neobično uzbuđenje podišlo nas je, kad je voz počeo usporavati brzinu.

Mi smo već bili kod Niša, drevnoga grada, koji je svedok mnogih srpskih jada. Jada davnih i nedavnih, rana još nezalečenih, a bolnijih od sviju pređašnjih, koje nam zadaše Turci janičari.

Jer ove nove rane, iako se daju preboleti, potiču od brata, koji je zaslepljen mržnjom provalio iz Bugarske, tamo ispod Stare planine, da nam sjuri nož u leđa i razori kuću i kućište. I razorio nam ih je sasvim, nama na užas, sebi na sramotu.

Pa neka, zaboravićemo mi sve to, jer u nama bije srce koje zna više voleti, nego mrzeti. Pomenulo se, ne povratilo se! Mi se nadamo ipak, kada ćemo biti jedno, od Triglava do Soluna, i od Jadrana do Crnoga mora.

Da, tako osećamo. Ali kad pred sobom vidimo, u času kad voz u potpuno razorenu nišku stanicu, teško nam je oko srca i osećaj bratske ljubavi ne bukti više. Goli zidovi nekad moderno građene stanice opaljeni dimom, danas su pusti.

Sve je to Bugarin opljačkao, razorio i popalio. Na zgarištu i razvalinama žure se radnici da poprave razorenu kuću, i ona se pomalo diže, ali je još uvek razvalina nego kuća. Koliko je to šteta za Niš i zemlju, jer je to čvor zeleznica koje idu preko Sofije u Carigrad, preko Skoplja u Solun i Atinu, preko Zaječara u Negotin na Dunavu, preko Beograda u Zagreb za Zapadnu Evopui u Suboticu za Srednju Evropu.

I kao što je Bugarin dinamitom razorio sve mostove u čitavom ovom kraju naše domovine, tako je razorio i sve stanične zgrade sve do Đevđelije. I danas kad se voziš tom prugom, koliko god osećaš bol i užas zbog počinjenog divljaštva, toliko te obuzima neki ponos kad vidiš, kako se porušene zgrade dižu jedna za drugom.

U tom brdovitom kraju ima dovoljno građe za zidanje. Pored same pruge, nalaze se kamenolomi od eruptivnih stena, odakle se kamen raznosi na sve strane. Uz to su moravska i nišavska dolina bogate i naslagama gline, koje su omogućile razvitak grnčarske radinosti i ciglarstva, te mnogobrojne ciglane daju potreban materijal za obnavljanje porušenih kuća.

Bogat je ovo kraj u svakom pogledu, i da nije vekovnog četovanja i ratovanja narod bi ovde živeo u blagostanju ….

Posle bombardovanja saveznika 1944.

Izvori:
Utisci Franja Tućana, profesora minerologije i petrografije Sveučilišta u Zagrebu, koji je posle Prvog Svetskog Rata putovao po Srbiji i boravio u Nišu … Fragmente ovog rukopisa sadrzi knjiga „Niš u delima putopisaca od IV do XX veka“ Vidosava Petrovića (2000)

Istorija Niša II
Niški Vesnik
Wikipedia

Autor:
Novaković Č. Milan
Za Zvezdicu ….

kafana barka

Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *