NIŠ – Ljubav i ponos kralja Milana Obrenovića

“Kada su posle oslobođenja od Turaka, Rusi ispoljavali nameru da Bugarima predaju Niš, knez Milan se usprotivio rečima “Mi bez krvi nećemo dati Niš”.

Za sve vreme svoje vladavine, knez a i potom kralj Milan Obrenović je stalno nastojao da Niš načini drugom prestonicom Srbije i često ovde boravio. Na 13 sednica Skupštine Srbije održanih u Nišu (najviše posle Beograda) donet je veliki broj zakona i odluka.

“Kada su u drugom ratu sa Turcima 1878. godine, Srbi zauzeli Niš, to je izgledao neverovatno veliki podvig naše vojske. U prvim danima Rusi su smatrali da je Bugarima potreban Niš. Knez Milan Obrenović ustao je u odbranu Niša rekavši

“I ako nas i Ruska vojna sila napadne, mi bez krvi nećemo dati Niš”

Posle toga Rusi više nisu trazili Niš od nas. Knezu, a kasnije i kralju Milanu (1882) ondašnji naraštaj upisao u ličnu zaslugu što je Niš ostao u našim granicama. Za cele svoje vlade težio je da Niš napravi drugom prestonicom. Najradije je tu držao Skupštinu, a i kad Skupština nije radila dolazio je u Niš na duži boravak.

Gotovo celu 1879. godinu, proveo je u Nišu. To je, može biti, jedina varoš u Srbiji za koju je on MARIO. Niš mu je bio drag kao najveći uspeh na polju spoljne politike. Ako ništa drugo, Niš je to što je on lično privredio srpskoj državi.

To je bila još sasvim istočnjačka varoš, Milan je stanovao sa kraljicom Natalijom u turskom konaku (Hafiz pašin), ipak on se u Nišu osećao ugodno, jer je Niš bio “njegov”. Pored svih razloga unutrašnje politike, bilo je i jakih razloga spoljne politike, koji su zahtevali da se Niš podigne na nivo druge prestonice.

Dr Jovan Ristić

političar, državnik i istoričar. Uz Iliju Garašanina i Nikolu Pašića spada u red najvećih državnika Srbije 19. veka. Bio je osnivač i vođa Liberalne stranke. Postao je jedan od najmoćnijih ljudi u srpskoj politici od 1868. do 1893. Zato je imao mnogo ključnih uloga u Srbiji, praktično, on je imao moć, bio je siva eminencija. Ristić je dva puta namesnik u ime maloletnih vladara, prvo u ime kneza Milana Obrenovića, a kasnije i u ime njegovog sina kralja Aleksandra Obrenovića.

Uspeo je da iskoristi Milanovo maloletstvo i političko neiskustvo drugih namesnika da se usvoji Namesnički ustav. Bio je predstavnik Kneževine Srbije na Berlinskom kongresu kojim je priznata nezavisnost Srbije. Bio je redovni član Srpske kraljevske akdemije (danas SANU) i jedno vreme njen predsednik 1899.

Bugari nisu krili svoju nadu da će jednog dana po slomu turske imperije, zauzeti celu Makedoniju i preseliti prestonicu bliže toj oblasti, iz Trnova u Sofiju. Kao odgovor na to, kralj Milan i dr Jovan Ristić pokušavali su od Niša da načine drugu prestonicu, i time povuku naš politički centar više na jug u pravcu izlaska na more. Za vlade kralja Milana i njegovog sina Aleksandra trajala su neprestana kolebanja između ličnog rezima i parlamentarizma. Zato se Skupština premeštala iz Beograda u Niš

U Nišu je za vreme vladavine dinastije Obrenovića, kralja Milana i Aleksandra, Skupštine knezevine a posle i kraljevine Srbije, zasedala 13 puta. Zgrada je bila spratna i nalazila se iza Saborne crkve u njenom istočnom delu, u dvorištu današnje škole “Učitelj Tasa”, a porušena je prilikom izgradnje nove trospratne školske zgrade. Bili su to događaji koji su imponovali svakom Nišliji.

Skupština je ovde donela mnoge značajne odluke

10. decembra 1878 “O srpskom narodnom novcu”, zatim je usvojena tarifa po kojoj će naše blagajne “primati strane novce u dinarskom tečaju” i mnoge druge propise iz oblasti bankarstva.

Prvog novembra 1886. u Nišu je osnivana Srpska kraljevska akademija kao najveća naučna ustanova Srbije

1. Akademija nauka prirodnih
2. Akademija nauka filozofskih
3. Akademija nauka društvenih i
4. Akademija umetnosti …

Izvori
Wikipedia
Istorija Niša I
Niš u Srpskoj Istoriji

Priredio:
Novaković Č. Milan

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.