Dobro veče Nišlije. Dobro veče građani
Dobro veče sirotinjo, i dobro veče vama koji vozite skupa kola. Dobro veče, fudbalerima, konobaricama, pomoćnom osoblju, pevačicama, piscima. Dobro veče pederima i huliganima. Dobro veče narodnoj miliciji i narkomanima, mlađim referentima. Ura!
I koga pomenuh ovom prilikom i koga ne, samo hoću svima da kažem – sve je u redu. Ne sekirajte se … A to vam upravo kažem jej vam na licima vidim da se sekirate i strepite.
Svaki dan vas gledem i jasno se vidi da niste zadovoljni, želite nešo više, što je po meni i opravdano. Mislite da je sve naopako, i da bi trebalo da bude nekako bolje. Smeta vam što je sve skupo, smeta vam bahatost vozača na ulicama, smetaju vam oni političari što lažu i kradu, što komšija baca đubre kroz prozor …
Smetaju vam nepismeni novinari i tabloidi, namrgođena neprijatna kasirka, smeta vam onaj mali što je bacio papir od neke klope u parku …
Huliganima smetaju pederi, pederima smetaju huligani, huligani smetaju državi, koja im nita ne može, fudbarerima smeta sudija, robijaš je uvek nevin. Svi smo ljuti i imamo totalno skrz loš pristup tome, glupa i neobjašnjive stvari i zato ispadamo glupi. Iz ogromne doline poluistina i promene izvesnih saznanja, došli smo do toga da je nad nama činjena nepravda i dalje se čini. Nepravda postoji, ali se ne viđa toliko često
I šta vi tamo mislite, ko je ta ekipa, odakle su TI ljudi koji vas sekiraju?
Pa nisu oni ni bankari, poljoprivrednici, tvoj prvi komšija, dron na utakmici Srbija – Albanija… to smo mi i samo mi između sebe. I oni koji nisu naši – naši su. Claro …. Naši su .. Birali smo ih i tražili ih upravo baš tamo gde sada jesu. Dozvolili smo, zapravo, zamolili, onog magarca da se tamo popne na “stage” i svima nama pokaže jačinu, pokazivanjem srednjeg prsta okupljenima. Svako radi sve i šta mu je dozvoljeno ili ne.
Pa, čekaj, stanimo za momenat. Break … Pa, nisam ja ta sranja izmišljao, nekako su prirodne, ko god (čak) ima psa razume to, onaj koji radi 8 h u “Juri “, nekad i duže, čuvao i vaspitavao dete. Razume.
Na kraju krajeva, ko god iskreno pogleda u sebe samoga, zna to
I upravo o svemu ovom priča, kenjam, jer delujemo kao hoće da nam bude bolje i sve tako delujemu i stremimo, ali ne ponašamo se u skladu sa tim da nam bude bolje. Samo pričamo i niko ne shvata ozbiljno. Popunjavamo rupe koje su već statistički određene na pobunu. Za kontrolisanu pobunu. Da pobune nema, oni bi je izmislili ..
A do tog dana, dotle, ma kako vam zvučao na trenutke, sve je u najboljem mogućem redu.
Ne da nam je dobro, odlično se osećamo …
Ne sekirajte se ….
Piše
Milan Novaković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
