Klinički centar Niš ima veći broj transplantacija bubrega od živih donora nego Klinički centar u Beogradu, ali je istovremeno, učinio mnogo više od drugih centara kada se radi o ovoj vrsti intervencije.
Osim toga, Klinika u Nišu ima najveći broj pacijenata na tretmanu hemodijalize u odnosu na sve druge centre u Srbiji i to je jedan od razloga zbog čega se Tribina o transplantaciji bubrega održava baš na klinici u Nišu, a mi smo ovde da sve to podržimo, istako je primarijus dr Ljubinko Todorović, predsednik Saveza organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije kojih u zemlji ima 28. On je dodao da je Klinički centar u Nišu vodeća zdravstvena ustanova u zemlji kada se radi o transplantaciji bubrega od živih donora.
Na tribini je predavanje održala dr Branka Mitić, direktor Klinike za nefrologiju. Kako je ona naglasila cilj predavanja je podizanje svesti o značaju prevencije bubrežnih bolesti , ali i o tome šta je hemodijaliza, kako bi nastavili borbu za ravnopravnost položaja u društvu korisnika hemodijalize.
Prema rečima dr Branke Mitić u hirurzi Kliničkog centra u Nišu, zajedno sa multidisciplinarnim timom, svakog trenutka su spremni da pristupe procesu transplantacije bilo da se radi kadaveričnoj ili transplantaciji sa živih donora. Ona je dodala da je ova tribina posvećena pre svega afirmaciji kadaverične transplantacije. To znači da se u svesti svakog od nas pojedinačno prosto na neki način reši ta dilema da li treba ili ne darivati organe.
„Novi Zakon o transplantaciji podrazumeva da smo svi mi posle 18 godine 
podrazumevano donori, ali to i dalje ne isključuje da je za darivanje organa potreban pristanak rodbine. Mi dajemo, sem ako se nismo izričito izjasnili da nećemo biti donori, ali i pored toga pordica mora da svoj pristanak“, kaže dr Branka Mitić.
Prema njenim rečima lista čekanja za transplantaciju bubrega na nivou Srbije je između 650 i 750 pacijenata, a na nivou niškog regiona, to znači i svi centri koji gravitiraju ka nama, negde oko 120 i 150 pacijenata.
„Lista je promenljiva i zavisi od stanja pacijenta. Situacija kod nas, odnosno veliki broj pacijenata koji čekaju na doniranje organa, ne rezlikuje se u mnogome od situacije u svetu. Svuda postoji mnogo veći broj potencijalnih primaoca organa nego što je broj donora“, dodaje dr Branka Mitić. „ Osim toga, ovaj broj stalno varira jer je transplantacija jedan kompleksan čin koji se sastoji i od imunološke potpore i od same hirurše intervencije i opšteg stanja organizma. Znači jednako je uspehu kao u bilo kom drugom obliku lečenja. Inače, podaci iz našeg Kliničkog centra su izvanredni. Jednogodišnje preživljavanje i pacijenata i grafta je preko 95 odsto što je u nivou svetskih statističkih podataka“, ističe dr Branka Mitić.
Prema njenim rečima, broj donorskih kartica koje su potpisane, a ima ih na desetine hiljada, ne označava i broj donora.
„Donorske kartice su samo neka vrsta promocije doniranja organa, ali ne znači da ta osoba donira organ“, dodaje dr Branka Mitić.
Dr Ljubinko Todorović dodaje da se u budućnosti očekuje poboljšanje dijalize, transplantacije, ali i poboljšanje svih prava pacijenata, ali i borba za otvaranje novih centara.
„Trenutno se zalažemo za to da se centar za dijalizu otvori i u Aleksincu, da 80 ljudi bude tamo na tretmanu, da se smanji opterećenje u Nišu, a da pacijenti iz Aleksinca, Ražnja i Soko Banje ne putuju u Niš“, dodaje Todorović.
Prema njegovim rečima osobe na dijalizi se sreću sa različitim problemima. I njihovo samo zdravstveno stanje je problem, a suočavaju se i sa tim da nigde ne mogu da putuju.
„Izborili smo se da Vrnjačka banja dobije dijalizni centar pa ćemo od nove godine moći da odemo na odmor, ali je to jedino mesto gde pacijenti koji su na dijalizi mogu da odmaraju. Pored toga što se borimo za centar u Aleksincu, borimo se i da Soko Banja dobije dijalizni centar kako bi nam i ona bila dostupna“, ističe Todorović.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
