Niški mediji ovih dana nemaju vremena za predah zahvaljujući sportistima koji im iz dana u dan prave posao donoseći medalje koje su mahom najsjajnije. Jedan od kolektiva koji naš grad čini ponosnim što ga ima i koji konstantno niže nove uspehe je klub “Legionari” koji u svom programu nudi krosfit, lajtfit i pauerlifting na čijem čelu je trener Milan Grozdanović.
U razgovoru za “Niške Vesti” Grozdanović je otkrio neke pojedinosti vezane za ovu disciplinu o kojoj je sve češće reč u javnosti, zahvaljujući upravo njima, članovima “Legionara”. Kao prvo nameće se pitanje zbog čega je ovaj momak odlučio da se bavi baš ovom oblašću sporta, u vremenu kada se većina mladih odlučuje za bavljenje nekim ekipnim i uopšte sportovima sa loptom.
“Ovim sportom sam počeo da se bavim najpre kako bih povećao snagu zbog crossfita – u kome sam se tada takmičio, ali sam ubrzo shvatio da je ovaj sport nešto mnogo više od proste snage. On me je naučio da organizujem trening, da je optimalan trening bolji od preterivanja u treningu i da su upornost i istrajnost bolji od talenta. Da se ne bavim powerliftingom, bavio bih se verovatno boksom, koji sam trenirao oko 6 godina. Ne mogu da se bavim ekipnim sportom, jer ne mogu da podnesem da moj rezultat zavisi od drugih ” započinje Grozdanović.
U svakom sportu je od velike važnosti podrška, a naročito ona koja dolazi od najbližih, pa smo pitali Milana kako njegova okolina reaguje na posao kojim se bavi i na uspehe koje konstantno niže sa svojim klubom:
“Ja imam svoj klub u kome radim – klub za dizanje tegova “Legionari”, tu držim lične treninge i treninge dizanja tegova. Osim onih koji još uvek žele da završim fakultet, uglavnom imam podršku za bavljenjem ovim poslom. Na moje uspehe su svi navikli, tako da jedino ja znam šta je za mene pravi uspeh, a šta ne.”
Kako verovatno postoji malo znanja o načinu na koji ova disciplina funkcioniše, uz činjenicu da ovi snažni momci i devojke svakodnevno treniraju daleko od očiju javnosti, da bi se sa krajnjim rezultatima pojavili na sceni, upitali smo ga kako izgleda jedan njegov radni dan, sistem po kojem trenira i podučava svoje polaznike i koji su to njegovi najbliži saradnici:
“Moji dani se razlikuju, u nekima imam previše posla, neki su rasterećni. Nekada se desi da tokom dana radim 10h, a u jedinoj pauzi ja treniram. Uglavnom, treniram obavezno 5 puta nedeljno, i to ne žrtvujem zarad veće zarade i stvaranja većeg posla. U klubu mi pomaže Nikola Milić, moj takmičar već više od dve godine. U ovom trenutku, on drži sve grupne treninge za rekreativce.”
U klubu primenjuju WESTSIDE BARBELL sistem treninga, odnosno sistem rotacije vežbi, jedini sistem powerliftinga u kome se radi preko 100 različitih vežbi koje se stalno rotiraju, tako da ljudima nikada trening ne dosadi. Broj rekreativaca koji se stalno povećava to i potvrđuje.
“Inače, jedini smo klub u državi koji primenjuje ovaj sistem treninga, a ja sam jedini trener u državi sa dve licence kluba WESTSIDE BARBELL.”, ponosno ističe Milan.
Kao što je već pomenuto većina današnjih mladih ljudi na početku svoje profesionalne karijere bira one sportove koji su nešto zastupljeniji kako u medijima tako i među njihovim vršnjacima. To su najčešće fudbal, košarka, rukomet ili tenis, a borilačke veštine i sportovi koji zahtevaju odricanje i nešto veći fizički napor, u startu su u inferiornom položaju i na njih se gleda iz nekog sasvim drugačijeg ugla. Činjenice je, ipak, da ovi sportovi vrlo često donose uspehe našoj zemlji, kako na domaćoj tako na međunarodnoj sceni, a sa druge strane pozitivno je i to što svu svoju negativnu i neiskorišćenu energiju ovi sportisti usmeravaju baš tamo gde treba – ka ringu ili sali za dizanje tegova.
O popularnosti svog sporta i o tome kako joj još više doprineti, on kaže:
“Mislim da nam je potreban neki superheroj. Ni tenis nije bio praćen dok se nisu pojavili Ana Ivanović i Novak Đoković. Svaki sport će biti onoliko praćen koliko ima nacionalnih heroja u njemu, onih koji su postigli vanserijski rezultat. Ovde je fubal izuzetak, koji se prati bez obzira na sve. Jednog trenutka će neko od nas postići takav rezultat da se više naš sport ne može medijski izbegavati. Ja se nadam da se nalazimo na tom putu i da će se to uskoro i desiti.”
Interesovalo nas je i da li ima nekog svog idola u svetu sporta, nekog ko mu je inspiracija u poslu kojim se bavi i motivacija za naredne korake:
“Moj sportski idol je Manny Pacquiao, bokser koji ima najveće srce i u ringu i u životu, koji svoje višemilionske nagrade deli sa svojim siromašnim narodom, koji uvek daje sve od sebe i u sportu i za svoj narod. U powerliftingu nemam idole, već se trudim da od svakog dobrog dizača naučim ponešto korisno.” kaže trener “Legionara”.
Niški mediji su ovih dana imali razloga da u više navrata pišu o Milanovom klubu, a o medaljama koje su se ređale izlišno je govoriti, Nišlije su imale priliku da svakog dana čitaju o tome. Logičnim sledom događaja ovakvi uspesi trebalo bi da doprinesu i interesovanju mladih za učlanjenje u klub, Milan o tome kaže:
“Naravno. Naši uspesi govore da se ozbiljno radi u našem klubu, ali je jedna druga stvar mnogo zanimljivija. S obzirom da se u mom klubu nude i CrossFit treninzi (po malo modifikovanom programu) i da najveći broj ljudi danas želi da trenira CrossFit, uglavnom samo zato što su od nekoga čuli da to trenira, sve veći broj ljudi je u mom klubu sa ovog sistema prešao na powerlifting sistem. Razlog tome je bolje postizanje fizičkih rezultata (veća snaga, bolji izgled) bez opasnosti od povreda i bez nepotrebnog iscrpljivanja organizma koje ne može da se spreči crossfit treningom. Tako da mogu da tvrdim da je moj klub, klub u Srbiji sa najvećim brojem i rekreativaca i takmičara u powerliftingu.”
U poslednjih nekoliko godina mnogo je dobrih, a ima tu i zvanično najboljih sportista, koji svoje kondicione pripreme obavljaju u klubu našeg sagovornika. Samo neki od njih su Stevan Živković, lokalni kik bokser o kome ne treba trošiti reči, a koji se pripremao za pojas profesionalnog prvaka Evrope upravo u ovom klubu. Tu su i Lazar Živković, kapiten niškog ragbi tima kao i veliki broj niških ragbista, zatim Aleksandar Stojičić, trofejni MMA borac, Mitar Dugalić, šampion Srbije u A klasi u kik boksu, Milica Kostov, zvanično najbolja sportistkinja grada za 2016.godinu i mnogi drugi… Pored njih tu su i vrhunski rukometaši, košarkaši i ostali sportisti našeg grada koji su svoje poverenje poklonili Grozanovićevom timu.
Ovaj niški klub je od 2015. godine do danas čak 10 puta bio proglašavan za najbolji klub u državi, na raznim powerlifting takmičenjima. O svojim ličnim i o uspesima svog kluba kaže:
“Uvek sam ponosan na svoj tim, jer uvek vidim da moji takmičari daju sve od sebe kako bi podigli veću težinu nego što su do tada. Ono što je bitno, to je da je moj primer nešto što njih vodi, jer ja uvek dajem sve od sebe, bilo na treningu, bilo na takmičenju. Mada sam obarao i svetske rekorde u svojoj federaciji, ipak mi je najdraži uspeh prva pobeda u powerliftingu. To je bilo krajem 2014.godine, u Nišu na Gala kupu, kada sam poslednjim dizanjem u poslednjoj disciplini, uspeo da pobedim svog rivala u totalu za 1,5kg. Takve borbe se retko viđaju u ovom sportu, i mislim da je to takmičenje odlučilo da ću se baviti ovim sportom.”
Ovaj momak je toliko posvećen svom klubu i bavljenju svojim poslom da je uložio većinu svog vremena i truda u sve to, između ostalog i napustio studije na Pravnom fakultetu na četvrtoj godini.
Milan Konzul Grozdanović rođen je 11.08.1989. u Nišu, a powerliftingom se bavi od 2014. godine.
Upamtite dobro njegovo ime – možda je baš on taj “superheroj” za kojeg tvrdi da će dodatno dopineti popularnosti ovog sporta.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
