Logor Crveni Krst, danas poznat pod imenom Memorijalni kompleks 12. februar, jedno je od mogih mesta u Srbiji koja od zaborava čuva stradanje, ne samo našeg naroda, već svih naroda koje je zahvatio Drugi svetski rat.
Logor Crveni Krst, nalazi se u niškoj opštini Crveni Krst, kraj istoimene železničke stanice po kojoj je i prvobitno dobio ime. Memorijalni kompleks 12. februar danas je jedini nacistički logor u Srbiji koji je otvoren za posetioce i koji je dobio formu muzeja. Kao prvi logor u Evropi u kome je sprovedeno u delo prvo organizovano bekstvo zarobljenika, ovaj Memorijalni kompleks je nezaobilazna turistička destinacija svih namernika, ili onih koji slučajno dođu u Niš, koja ih kroz sat vremena sprovede kroz četiri godine rata i stradanja naroda na ovim prostorima.
„Prvobitno, ovo je bila kasarna konjičkog puka „Miloš Obilić“ koja je podignuta 1930. godine i imala je tu funkciju sve do 1941. godine. U prvim mesecima nakon kapitulacije, ovaj prostor je služio kao privremeni smeštaj ratnih zarobljenika“ kaže o nastanku logora Nebojša Ozimić, istoričar i kustos Narodnog muzeja u Nišu.
Već septembra meseca, iste godine, donosi se odluka o formiranju logora, dok su oktobra meseca već izvršena prva hapšenja uglednih građana Niša, koji su svojim životima garantovali da neće biti neprijateljskih dejstava prema Nemcima.
„Ovde su prvo zatvarani članovi jevrejske zajednice u Nišu, masoni, članovi Rotari kluba, članovi demokratski orjentisanih partija i članovi Komunističke partije. Procene su da je u logoru bilo oko 30 hiljada zatvorenika među, njima i žena i dece, od kojih je oko 10 hiljada streljano na brdu Bubanj.“ govori Nebojša Ozimić.
Ono što bitno izdvaja ovaj logor, od svih ostalih u Evropi, jeste prvo organizovano bekstvo zatvorenika, koje se dogodilo 12. februara 1942. godine.
„Grupa od 147 logoraša je 12. februara, dan pre nego da budu streljani, pokušala bekstvo iz logora. U tome je uspelo 105 zatvorenika, dok je 42 ubijeno u bekstvu ili uhvaćeno pa nakon toga streljano. Ovo je bio ogroman udarac za Nemce koji su, za odmazdu, u streljanjima 17. i 19. februra pobili oko 1200 logoraša na Bubnju“ kaže Ozimić o bekstvu logoraša.
Logor je imao svoju funkciju do 14. septembra 1944. godine, kada su ga Nemci, mesec dana pre oslobođenja Niša, napustili i spalili sva dokumenta koja su bila u logoru.
Muzej i jedno od najvećih obeležja grada
Danas, skoro 75 godina nakon završetka Drugog svetskog rata, logor je pretvoren u muzej, sa svojom stalnom postavkom, kako bi čuvao od zaborava događaje i ljude koji su u logoru bili zatvoreni i od kojih su mnogi ostavili svoje živote baš na tom mestu. Od 1979. godine ovo mesto je utrvđeno za spomenik kulture od izuzetnog značaja.
Zbog toga što je jedini logor u Srbiji koji je kompletno otvoren za posetioce, zbog same svoje istorije, ali i blizine prvenstveno aerodroma i želenzničke stanice koje se nalaze u blizini, Memorijalni kompleks 12. februar iz godine u godinu beleži rast, kako domaćih, tako i stranih turista.
„Kada sam preuzeo logor broj poseta je bio oko 3 hiljade ljudi godišnje. Koleginica Ivana Gruden Milentijević i ja smo 2013. otvorili redizajniranu prvu fazu postavke i već te godine smo došli do 12 hiljada posetilaca. Vremenom, kako se radilo na logoru, tako se podizao broj poseta, tako da smo prošle godine imali 21 hiljadu posetilaca na nivou godine, a taj broj smo oborili početkom novembra ove godine.“ ističe Nebojša Ozimić.
Nekada je bilo oko 75% stranih dolazaka, dok je samo oko 25% bilo domaćih turista. Poslednjih godina je, kako navode iz Narodnog muzeja, u porastu broj poseta domaćih turista. Takođe, kažu da je jako bitna blizina aerodroma, jer svi koji putuju avionom i imaju presedanje, uvek iskoriste slobodno vreme da dođu i posete logor.
Ranijih godina, čini se, da logor nekako nije bio u fokusu ni turista, a ni gradskih i državnih institucija. Na njega se obraćala pažnja jedino 12. februara kada su polagani venci i obeležavan dan bekstva zatvorenika iz logora.
„Međutim, u poslednjih šest, sedam godina, kroz projekte Grad je uspeo da promeni krov, da okreči zgrade, zameni kapiju, da napravi zid i osveži osmatračnice, što je sve posao koji u suštini traži jednu dugoročnost.“ govori Nebojša Ozimić.
Ozimić još tvrdi, da je ono što izdvaja ovaj logorski kompleks od bilo kog drugog u regionu, ali i Evropi, to što se trude da očuvaju autentičnost njegovog izgleda. Tako da mnogi turisti koji dođu, smatraju da su žičane ograde, osmatračnice i sve unutar logora tu još od četrdesetih godina prošlog veka.
„Mnogi turisti koji dođu nemaju pojma niti o Nišu, niti o logoru. Dok su neki, poput Japanaca, na primer jako dobro potkovani informacijama i istorijom ovog mesta. Kako god, i jedni i drugi, znali oni o ovom mestu ili ne, nakon posete uglavnom ostanu zatečeni, sa jakim utiskom i knedlom u grlu“ kaže Ozimić.
Činjenica je da prilično širok spektar ljudi, iz raznih zemalja, posećuje Memorijalni kompleks 12. februar.
„Negde, ovo može da bude i jedno jako lepo mesto pomirenja. I tako ga treba i tretirati. U logoru je bilo ljudi iz današnjih 85 država. To je čitava Evropa! Imaju ljudi da se mire i da se mire, a ovo je definitivno mesto gde se ljudi mire!“ zaključuje priču Nebojša Ozimić.
Tekst je deo projekta „Crveni Krst-turizam na dohvat ruke“ koji je podržan od strane GO Crveni Krst u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
