Ljubov Sokolova je u Niš stigla pre tri godine u okviru razmene studenata sa Univerziteta u Belgorodu u Rusiji. Došla je sa ciljem da na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Nišu zavši master, a onda je upisala doktorske studije i njen boravak se produžio.
U početku nije bilo lako, ali su joj onda kolege pritekle u pomoć. Kad god zaškripi na fakultetu oni su je, zajedno sa profesorima, bodrili da nastavi dalje. Pomagali su joj da se snađe oko knjiga i literature, nastave, na vežbama. Pronašla je u Nišu i prijatelje. Sada, posle gotovo tri godine koliko je ovde, ona dobro govori srpski jezik, napreduje na studijama, ali uči i da kuva i sa ponosom kaže da je savladala i pravljenje ajvara. Ove jeseni je to uradila sa svojim drugaricama. Jedino joj teško pada što porodicu, ima majku, sestru i dve sestričine, kao osmogodišnja devojčica je ostala bez oca, viđa samo preko skajpa, jer za ove tri godine nije odlazila u Rusiju. Porodici piše duga pisma jer tako, dodaje, može najbolje da iskaže svoje emocije i sve ono što bi i inače rekla majci da je sa njom.
„Ideju da se uključim u razmenu studenata dala mije je profesorka sa fakulteta u Belgorodu, a ja sam izabrala Srbiju i Niš“, kaže Ljubov Sokolova. „Nije mi bilo lako da napustim porodicu i dođem u nepoznatu zemlju i nepoznati grad, a posebno mi je teško palo to što ne govorim srpski jezik. Kako je vreme odmicalo ja sam se polako navikavala na novu sredinu, učila za ispite ali i jezik i sada je već sve malo lakše. U međuvremenu su na mom fakultetu došla još dva studenta iz Belogorada i jedna studentkinja koja je na Filozofskom. Družim se sa njima i uvek smo tu da pomognemo jedni druge, mada ja imam i puno prijatelje mađu studentima iz Srbije kojima dugujem puno toga“.
Ljubov Sokolova kaže da je u Niš stigla sa jednim ciljem. Uzeće diplomu i vratiće se u Belgorod sa njom jer želi da opravda poverenje koje su joj ukazali na fakultetu, ali bi se njome ponosila i njena porodica.
„U početku sam želela da završim samo master u Nišu, ali sam onda upisala doktorske studije i sada sam na trećoj godini. Dobro mi idu studije, samo što imam malo problema sa matematikom. Od svih tih jednačina me zaboli glava, ali onda stiže podrška od kolega i profesora. Oni su me sve vreme podrili, hajde Ljuba, možeš ti to Ljuba, još ovaj korak Ljuba. Tako sam stigla do treće godine doktorskih studija. Kada budem uzela diplomu biću najponosnija na celom svetu, a moja majka još ponosnija“.
Leto je provela radno. Između ostalog je volontirala i na džez festivalu Nišvil.
„Imala sam ogromnu želju da volontiram na ovom festivalu i ona se ispunila“, zadovoljna je Ljuba.
Osim što se bori sa zadacima, Ljuba, kako je zovu na fakultetu, vodi ljutu borbu i sa srpskom kuhinjom. Dopadaju joj se naša jela i polako uči i da kuva.
„Ove godine sam napravila svoj prvi ajvar“, ponosno kaže Ljuba. „Želim da naučim da kuvam i ostala srpska jela, ali to ide polako“.
Polako ali sigurno sve sigurnije govori i srpski jezik.
„Toliko se trudim, svakog dana vežbam, učim nove reči, akcenat mi je najteži, a onda opet, kada počnem da govorim već posle prve reči svi znaju da sam Ruskinja. Tada sam ljuta ne sebe jer želim da govorim kao vi, da niko ne prepozna odakle sam“, pomalo ljutito kaže Ljuba.
Ljuba je zaljubljena u Srbiju i Niš. Sve joj se ovde dopada, od gostoljubivosti ljudi do načina života. Zato dosta i putuje. Vojvodina ju je opčinila pa često voli da ode na sever zemlje i zagleda se u nepreglednu ravnicu. Dodaje da se život ovde malo razlikuje od života u Rusiji, ali da je, ipak, više sličnosti.
„Posebno mi se dopada to što se porodice okupljaju nedeljom i svi zajedno ručaju. To je nešto predivno. Tada je cela porodica na okupu, pričaju, šale se, smeju“, kaže ona. „Sviđa mi se i to što puno mladog sveta može da se vidi nedeljom u crkvi, pa i ostalim danima. Ja sam pravoslavka i redovno idem u crkvu. Molitva je moja veza sa mojom domovinom. Mislim da naše narode koji se smatraju bratskim vezuje i to što smo iste vere. I mora više poštovanja da pokažemo jedni prema drugima, i da idemo u hramove, da poštujemo svoju veru i budemo još bliskiji“.
I pored svega Ljubov je ovih dana pomalo setna i to zbog članaka u štampi u kojima se priča o tome kako je delegacija iz Niša, sastavljena od neženja, otišla u Belgorod da se temo ožene.
„To me je, kao Ruskinju, jako potreslo. U jednom trenutku sam bila jako ljuta mada shvatam da je to priča u medijima i da ne treba baš u sve verovati. Ali ipak mi je bilo teško jer sam se osećala uveređenom. Verujem da je takva priča nastala samo zbog toga što ljudi ovde ne poznaju dovoljno ruske žene. Nikada neću zaboraviti reči moje mame koja je meni i sestri stalno govorila „žena može da jede samo hleb i so, ali svoje dostojanstvo ne sme da izgubi“.
I stvarno je tako. Žene u Rusiji su mnogo propatile kroz istoriju, kao i žene u Srbiji, ali su uvek bile jake, držale su do svog dostojanstva i ponosa, nisu padale pred problemima i borile su se za svoju porodicu, kaže Ljuba.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
