LAŽNA VEST I APRILSKI RAT 1941.U JUGOSLAVIJI

BOLJE RAT NEGO PAKT ! BOLJE GROB NEGO ROB ! .

LAŽNA VEST I APRILSKI RAT 1941.U JUGOSLAVIJI

15:58
6763
5
Niške Vesti
PODELI

Na sednici Krunskog saveta 6.marta 1941.godine odlučeno je pristupanje Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu.Tada su Nišlija Dragiša Cvetković i Cincar – Marković zvanično objavili razgovore sa Nemcima.

Pod pritiskom fašističkih sila Kraljevina Jugoslavija je 25.marta 1941.godine pristupila savezu Nemačke, Italije i Japana (Trojni pakt), odnosno potpisuju bečki protokol.
U Bečkom dvorcu Belevedere, u žutoj dvorani, po odluci Krunskog saveta 25. marta 1941.godine, Dragiša Cvetković i Aleksandar Cincar-Marković potpisali su protokol odnosno ugovor i tako je Kraljevina Jugoslavija postigla svoju vojnu neutralnost ali je samim tim i delimično pristupila Trojnom paktu sila Osovine.
U posebnim notama koje su potpisali ministar inostranih poslova Nemačke Ribentrop i ministar inostranih poslova Italije Ćano, potvrdili su da poštuju suverenost i teritorijalni integritet Jugoslavije.Utvrđeno je i da se neće postavljati nikakav zahtev za vojnu pomoć, da Sile osovina za vreme rata neće Jugoslaviji podnositi zahtev za odobravanje prolaza trupa ili transporta preko jugoslovenske teritorije, da će pri novom određivanju granica na Balkanu voditi računa o interesu Jugoslavije kada je u pitanju teritorijalna veza sa Egejskim morem i proširivanjem njenog suvereniteta na grad i luku Solun.

Dogovoreno je da se ove odluke čuvaju u strogoj tajnosti .

Knez Pavle Karađorđević i vlada Cvetković–Maček su smatrali da će Jugoslavija tako očuvati svoj položaj. Događaji koji su usledili su to i opravdali. Dva dana kasnije, 27.marta, desio se vojni udar (koji je za posledicu imao rat). Na hiljade ljudi demonstriralo je ulicama Kraljevine Jugoslavije i uzvikivali parole – “BOLjE RAT NEGO PAKT ! BOLjE GROB NEGO ROB !“ .
Klicalo se i “HOĆEMO SAVEZ SA RUSIJOM“ , “Sovjetska Rusija “ koja je tad bila u savezu sa Hitlerom(imala ugovor o međsobnom nenepadanju). Protiv pakta bila je Pravoslavna crkva na čelu sa patrijarhom Gavrilom Dožićem.
Srušena je vlada, pohapšeni su ministri, svrgnuto Namesništvo, a kralj Petar II Karađorđević proglašen punoletnim, šest maseci pre svog osamnaestog rođendana.
Prevrat (puč) od 27. marta 1941. godine koji je izvela zaverenička grupa visokih oficira Jugoslovenske vojske na čelu sa brigadnim generalom vojnog vazduhoplovstva Borivojem Mirkovićem i generalima povezanim sa jednim delom jugoslovenske buržoazije i engleskom obaveštajnom službom koja je sve to finansirala novcem sa oko 500.000 funti (među kojima je bilo iskrenih i ubeđenih rodoljuba i antifašista), bila je u isto vreme i odraz revolucionarnog raspoloženja radničke klase, kao i svih ostalih rodoljubivih demokratskih i antifašistički raspoloženih snaga. Englezi su tražili novi front da bi se oslobodili od neprestanih napada Nemaca… to je bilo najlakše odraditi na Balkanu.
znaci.net
Motiv Britanaca da režiraju ove događaje najbolje ilustruje savremenik predsednika vlade u Londonu Lidl Hart koji je napisao: „Čerčil je postao veliki samo zato što je umeo da za život jednog Engleza žrtvuje čitave narode, što je inače crvena nit britanske spoljne politike.“
27. marta 1941. ujutru, Radio Beograd objavio je jednu neobičnu, važnu i značajnu vest – da je maloletni kralj Petar II zbacio svoje namesnike, uzeo vlast y svoje ruke i mandat za sastav vlade poverio armijskom đeneralu Dušanu Simoviću.

Lažna vest, kraljev govor…

Iako je poslednjih dana marta vladalo jedno napeto raspoloženje, pa se moglo svašta očekivati, mnogi slušaoci posumnjali su y istinitost ove vesti. Ali, uskoro, i oni su prestali da sumnjaju kada su preko radija čuli glas mladoga kralja Petra II kako čita svoju proklamaciju.
Međutim, niti je kralj zbacio svoje namesnike, niti je uzeo vlast y svoje ruke, niti je poverio mandat Simoviću,a najmanje da je čitao na radiju svoju proklamaciju. Sve je to bila laž, prevara, falsifikat, jedna retko drska, gangsterski izvedena mistifikacija od izvesnih lica, koja su htela, posluživši se nedozvoljeno Kraljevim imenom, preokret u svoju komunističku korist.
Kraljev govor preko radija Beograd bio je falsifikat. Taj govor, bez znanja Kraljevog, održao je kapetan Jakov Jovović. On je kasnije,u toku rata, pričao o tom govoru iproklinjao je dan 27.mart, kao i one koji su puč izveli.
Njihov cilj bio je da sruše zakonitu vladu i uzmu vlast y svoje ruke, da otkažu jedan međunarodni akt, koji je naša vlada morala potpisati kako bi izbegla rat i sigurnu katastrofu; da izazovu Hitlera da nas napadne, ali ne y cilju da sa njime ratuju, već samo da «markiraju rat», da ga puste da nam uđe y kuću, da je zapali i uništi, a oni da sednu y avione, da ponesu sa sobom narodnu zlatnu imovinu i odu u svet da je tamo rasipaju.
Laž se proglašava istinom, ludost mudrošću, nevaljalstvo vrlinom, a kukavičluk heroizmom. 27. mart se slavio kao najveći nacionalni praznik. Obrazuju se nacionalna udruženja pod njegovim imenom.
znaci.net

27. mart 1941. bio je možda i najcrnji dan istorije srpskog naroda.

Prema najnovijim saznanjima određenu ulogu imala je i KGB preko Mustafe Golubića i Kominterne. Događaji 27. marta 1941. kojima je srušena vlada i Namesništvo i izabrana nova vlada s generalom Dušanom Simovićem, prekinuli su lanac Hitlerovog lakog pokoravanja evropskih država i u demokratskom svetu izazvali divljenje prema narodu koji je raskinuo pakt i parolama “Bolje rat nego pakt“ i “Bolje grob nego rob“povratio svoje “nazovi“ dostojanstvo i počeo ispisivati nove stranice savremene istorije koje će se pokazati kao dosta loše za naš narod.Taj događaj, kao i Aprilski rat, izvukao je Jugoslaviju iz anonimnosti i na nju skrenuo pažnju celokupne svetske javnosti.

„Srbi su ponovo pronašli svoju dušu“, uzviknuo je ser Vinston Čerčil, 27. marta negde oko podneva, kada mu je poslanik Kembel javio da je puč definitivno uspeo.
To ushićenje Srbima neće dugo trajati. Već krajem te iste godine Siton Votson, britanski profesor univerziteta, reći će nešto drugo: „Mi smo smo ulazak Jugoslavije u rat platili pola miliona funti, pa ne dugujemo Srbima ništa.“
Malo ljudi je govorilo da je to izazivanje najjače vojske sveta i da je poraz neminovan. Uprkos svim saznanjima o nespremnosti Hrvata i svih manjina da se bore, o zastarelosti vojne strategije i tehnike, neostvarenoj mobilizaciji, ipak verovalo se u mitsku i iracionalnu predstavu o srpskom vojniku, nepobedivom kad brani svoju otadžbinu.
Izvršioci puča 27. marta 1941. godine znali su vrlo dobro da je ceo narod bio ponesen osećanjima, dakle srcem, protiv potpisivanja pakta, pa su svesno iskoristili to narodno raspoloženje da bi izvršili jedan čin čije su posledice bile nedogledne za Kraljevinu Jugoslaviju, a naročito za mučenički srpski narod.
Komunističkom akcijom u manifestacijama i demonstracijama 27. marta rukovodio je štab u kome su se nalazili Milovan Đilas, Rade Končar, Svetozar Vukmanović-Tempo i Cana Babović. Na mitinzima su govorili Lola Ribar, Rifat Burdžević, Rade Končar, Sima Milošević, Đorđe Jovanović, Vlado Popović i drugi.
Odluka o napadu doneta je 27. marta, po vestima prvim iz Beograda Adolf Hitler je naglasio da je Jugoslavija oduvek bila nesiguran faktor, posebno Srbi koji su neprijatelji Nemaca. Zbog toga je odlučio da se Jugoslavija razbije i vojnički i kao država i da se udari nemilosrdnom žestinom i munjevitom brzinom. Jugoslovenska vojska je bila rastrojena i nespremna za borbu.

Kao pogrešnom se pokazala odluka da se brani cela država, jer vojni vrh nije hteo da ozvaniči nespremnost Hrvata.

U vojsci su se nalazili mnogi agenti Nemačke i Italije, koji su unosili zabunu i vršili sabotaže. Mnogi oficiri nisu hteli da se bore. Hitler je napao Jugoslaviju bez objave rata.
Napad je počeo bez objave rata 5. aprila u 22 časa, prepadom na granične karaule. Oko dva noću Nemci su zauzeli Sipski kanal na Dunavu, a oko pet i deset bombardovani su i aerodromi.

Iznenađenje je u potpunosti uspelo.

Rat je završen za dvanaest dana, a jugoslovenska vojska se raspala kao i država. Sporazom o primirju (kapitulaciji) potpisan je 17. aprila 1941. godine.
Tako su izvršioci puča proigrali sudbinu celog jednog naroda i jedne zemlje. Samo za jednu jedinu noć pučisti su prokockali sve ono što je bilo stvarano od Karađorđevog ustanka 1804. pa sve do 1941. godine.
Ostaje pitanje da li je bilo pametno ući u rat sa dosta nadmoćnijom vojskom (sigurno jednom od najjače na svetu), a dobro se znalo kakvo nam je okruženje i da smo u zajednici imali hrvate, i da su i Rusi imali neki vid sporazuma sa Nemcima. Isto tako, dobro se znalo kakva nam je strategija i vojna opremljenost… mislim da je smer sigurnog stradanja dosta jasan kao i cilj male mase nesvesnih ljudi koji su narod odveli u sigurno stradanje… i na kraju sve su to iskoristili mudro oni Srbi koji nisu voleli da se nazivaju SRBI!!! Za ulazak u rat ipak je trebalo sačekati bolje i pogodnije vreme. Lažu oni koji kažu da je narod ko i trava – kosiš ga, a on se podmlađuje (kako reče Milutin).
Šta će ti država, polja, oranice, sela… ako nemaš narod. A iskustvo u stradanju nam je ogromno, A GDE NAM JE PAMET da sve to olako prihvatimo, a pameti je svakako bilo?
Zbog čega je to tako, ostaje veliko pitanje…
Priredio: Đorđe Bojanić, prof. istorije

Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


5 KOMENTARA

  1. E moj profesore.. Da su svi takvi kao Vi, ovaj svet ne bi daleko odmakao. Uvek drugi krivi, a mi naivni pa nas presli. I posle se cudite sto niko nije hteo da ostane u drzavi sa nama.

  2. Sa nekima i bolje da nismo nikada bili u istoj državi.Svojevremeno je tadašnji predsednik Češke,Tomaš Masarik,ubedjivao kralja Aleksandra Karađorđevića,da ne pravi drzavnu zajednicu sa Hrvatima,posle Prvog svetskog rata,jer je to po njegovim rečima bilo-„“političko
    samoubistvo“,ali ga Njkv nije hteo poslušati.
    Posledice te lakomislenosti Srbija i do danasnjeg dana skupo plaća.Istorijski gledano,izgleda da smo mi sami sebi najveći neprijatelji.Takav nam je usud-nazalost,dragi moj Nislija!

  3. Prof.Bojanic je izuzetan profesor, predavao mi je u osnovnoj, dosta toga sam naucio, njegova knjiga Srpska istorija je izuzetna, preporucio bih je svakome, kao i sajt Srpska istorija gde je on glavni urednik, jedini pravi istorijski sajt. Hvala mu na svemu sto cini i radi.

    • Свака част на тексту, одличан, јасан, едукативан. Браво, само наставите професоре.

    • Свака част на тексту, одличан, јасан, едукативан. Браво, само наставите професоре.

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *