Svaki deveti građanin Srbije smatra da je korupcija glavni problem sa kojim se suočava ovdašnja država.
Prosečni vrednost mita u Srbiji iznosi 74 evra a najčešći iznos je 50 evra. Četrdeset četiri odsto građana smatra da su najviše korumpirani lekari policajci, 21 posto. Službenici državne administracije nalaze se na trećem mestu, a sa istim procentom su i carinici. Ovo su samo neki od rezultata istraživanja, koje je na području Srbije od 15. do 25 januara ove godine sprovela Nevladina organzacija Transparentnost Srbija, u okviru projekta “Prevencija i borba protiv korupcije”, a koji su nedavno predstavljeni i na skupu koji je održan u Nišu i koji finansira Evropska unija, a realizuje u saradnji sa Ministarstvom pravde republike Srbije i Republičkim javnim tužilaštvom.
Ovim projektom Evropska unija pruža podršku Srbiji na unapređenju pravosuđa i vladavine prava. Projekat se realizuje sa ciljem da ojača mefanizme za prevenciju i borbu protiv korupcije u skladu sa Nacionalnom strategijom za borvu protiv korupcije i Akcionim planom za poglavlje 23 kao i da unapredi efikasnost u borbi protiv korupcije i doprinese smanjenju svih njenih oblika.
Prema mišljenju Simone Habič iz NVO Transparentnost Slovenija koja je, kako kaže, radila kao savetnik u više država u Evropskoj uniji i savetnik je za Evropsku komisiju, problemi sa korupcijom su svim državama isti ili slični.
„Radila sam sa kolegama u 28 država Evropske unije i mogu reći da su u osnovi problemi u svim državama isti. Isti su počeci i stubovi problema – od javnih nabavka, netransparentnog lobiranja, sukoba interesa, do poteškoća primene lokalnih, kao i nacionalnih akcionih planova. Razlike su u odnosu na nivo integriteta kako ličnog tako i društvenog. U državama sa visokom etikom implementacija protvkorupcijskih mehanizama i integriteta je na višem nivou“, kaže Habič.
Ona smatra da se integritet gradi od „gore na dole“ .
„Ako je državni vrh, predsednik Vlade, gradonačelnik, direktor neke organizacije sa visokom integritetom i etika i integritet su mu važni , onda se sistem brže menja. I primena lokalnih ili centralnih akcionih planova , borba protiv korupcije , sprovodi se brže i bolje. Građani onda imaju poverenje u sistem i u državu. To je važno za sve države“.
Prema mišljenju Simone Habič iz NVO Transparentnost Slovenija, kultura pojedinca i samog društva dosta utiču na to kako će se ponašati i kako ćemo da živimo.
„Bitno je kako se mi ponašamo i kakva je naša odgovornost kad uradimo nešto što nije u skladu sa etikom, pravilima i na kraju sa sopstvenim ali i sa integritetom organizacije. Kao i u ličnom tako i u javnom životu – promene nastaju kad se odluči i radi se na tome da se nešto promeni. Najpre se promene dešavaju u pojedincu, a potom i u organizaciji. Problemi su isti samo je primena mehanizama drugačija, kultura je drugačija kao mogućnosti i obaveze koje imamo prema zakonima ili pravilima”, dodaje Simona Habič.
Korupcija je nešto što ne možete jednostavno opisati. Kako Simona kaže to je fantom.
“Opisujemo je rečima “ pa to svi rade, kad svi rade onda ću raditi i ja. Povika je na političare koji “troše naše pare”, a u osnovi se ne pitamo šta u stvari korupcija znači”, kaže Simona Habič koja smatra da je prvi korak u borbi protiv korupcije shvatanje ozbiljnosti ovog društvenog problema, smatra Simona Habič i dodaje . “Svi pričamo protiv korupcije, a lično ništa ne preduzimamo da bi nam bilo bolje. A može se. Ima primera ne samo država Evropske unije već i u drugim. Sa visokoim stepenom integriteta implementiraju se mehanizmi za borbu protiv korupcije“ , kaže mr Simona Habič.
Za uspešnu borbu protiv korupcije potrebno je vreme i svest o tome šta ona praktično znači, kave posledice ima.
„Korupcija vam vadi novac iz novčanika svakog meseca i zbog toga se vozimo lošim putevima, čekamo u redu kod doktora, ne možemo da dobijemo Hitnu pomoć odmah, nema helikoptera da nas prebaci u veću bolnicu, naša deca koja idu u školu nemaju ista prava i mogućnost da steknu nivo obrazovanja kao deca nprimer u Beogradu ili u drugom gradu gde je integritet već izgrađen ili se mehanizmi određeni primenjuju. Bitno je shvatiti da korupcija oštećuje mene lično, utiče na društvo, na zajednicu, psihologiju jednog grada koji ne može da napreduje, a utiče i na samu državu. Ako se uspostavi integritet odozgo naniže onda može drugačije da se živi nakon pet do deset godina”, mišljenja je Simona Habič.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
