“Niš je grad muzike i muzičara, grad sa dušom, grad koji se nikada nije odrekao svog muzičkog identiteta. Muzičari rado prave koncerte ovde ali uvek dolaze sa dozom „straha“, jer niška publika je posebna – ili te prihvate na prvu ili te ne prihvate nikad. Kvalitet je prioritet”.
Ovako razmišlja o svom gradu najpoznatiji niški bubnjar Josip Hartl čije ime se nalazi u biografijama brojnih muzičara sa kojima je sarađivao u poslednjih 35 godina koliko se profesionalno bavi muzikom.
„Imam utisak da se muzikom bavim ceo život. Kada imate oca od koga učite prve „hvatove“ bubanj palica, onda vam ne preostaje ništa drugo nego da se opredelite za lupanje“, s osmehom započinje priču Joško.
Muzika na kojoj je odrastao nema nikakve veze sa onim čime se Joško bavi. Baba koja je svirala violinu naučila ga je da voli klasiku. U Muzičkoj školi i sam je učio violinu, međutim prva ljubav, bubnjevi, ostala je njegova preokupacija do danas.
„Slušao sam sve. Rock&roll 70-ih se stalno vrteo na gramofonu i ja sam u to vreme tražio sebe. Realitvno rano sam se našao i rekao bih nisam pogrešio“, kaže Joško.
Pan bend, Neverne bebe, Generacija 5, Frenki, Hazari, Mama rok, Fleke, Puls, Kafe bal, Dado Topić, Oliver Katić, Misty Jazz Quintet, samo su neki od bendova sa kojima je sarađivao. Poslednjih 20 godina je u stalnoj postavci grupe Kerber.
Nastup Kerbera sa orkestrom Impresija na prvom Evergrin festivalu u Nišu je, kaže, jedno posebno iskustvo.
„U muzici treba eksperimentisati. Uostalom tako se nadograđujete. Ideja da se napravi jedan ovakav festival je bila više nego potrebna, tim pre što smo pre mnogo godina imali slične događaje“, nastavlja Joško podsećajući na vreme kada su u nekadašnjem Klubu 77 svakog četvrtka bile organizovane evergrin večeri.
„Ima tome više od 30 godina. Klub 77, današnji Oficirski dom, bio je prepun ljudi koji su četvrtkom imali priliku da uživaju u nastupima Lea Martina, Beti Đorđević, Senke i Zafira Hadžimanova, Nade Knežević, Dušana Petrovića, Tihomira Jakšića, Đorđa Marjanovića… sve sami doajeni evergrin muzike. Ja sam tada bio klinac, ali pamtim da je svaki put sala bila puna i svi su uživali.
To je najpre radio bend Dan po dan, a onda je Dom kulture, ili kako se već zvao u to vreme, preuzeo organizaciju. Divno je što je pokrenut Evergrin festival. To bogati kulturnu ponudu Niša, stvara mu jedan novi imidž i svakako još jednu boju po koj će biti prepoznatljiv“, navodi Joško.
Od evergrina do modernog zvuka, Niš je uvek negovao kvalitet, bez obzira da li je reč o rok sceni, džez, pop, klasičnoj muzici ili horskom pevanju.
„Niš je oduvek imao dobru muzičku scenu. Neki su to smatrali lošom srećom jer smo bili udaljeni od takozvanih glavnih medija. S druge strane to je teralo ljude da se više bore, da se dokazuju kvalitetom prvenstveno. Danas i u Nišu medija ima na pretek, ali je dobro što muzičari teže kvalitetu. Nismo skloni hiperprodukciji“, ističe Joško.
Pored orkestra Impresija sa kojim je Niš dobio brojna koncertna dešavanja, uskoro bi mogao da dobije i big bend.
„Impresija kako sam čuo za neko vreme prerasta u veliki revijalni orkestar. Takođe, u našim, muzičkim krugovima govori se i o formiranju big benda što je velika stvar, jer naš grad zaslužuje da ima i tu vrstu muzičara“, otkriva Joško.
U periodu od 2002. do 2004. Joško je u Dečijem Kulturnom Centru-Niš bio angažovan kao saradnik i držao časove bubnja. –nekoliko poslednjih godina aktivno je uključen u rad Pedjazz Quartet-a i radi na edukaciji mladih muzičara, posebno Jazzbooka benda u kom sviraju i njegovi učenici, koji su 2012 godine kao najmlađi otvorili Nisville Jazz festival.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
