Izložba kaligrafije „Azbučnik“ do 2. marta u SKC-u

Izložba kaligrafije „Azbučnik“ do 2. marta u SKC-u

16:48
5127
30
Niške Vesti
PODELI

U sali Studentskog kulturnog centra u Nišu predstavljena je publikacija „Sjaj Lune“, autora Kamenka M. Markovića, kada je otvorena i izložba kaligrafije „Azbučnik“, autora Aleksandra Stankovića.

konstantin

U publikaciju Kamenka Markovića „Sjaj Lune“ utkano je 49 godina postojanja Amaterskog društva likovnih umetnika Niša – Luna, a knjiga je i objavljena povodom godišnjice.

Azbučnik“, izložba kaligrafskih radova Aleksandra Stankovića, posvećena je radu umetnika koji su na neki način vezani za Niš, koji su tu živeli, stvarali… Svako slovo azbuke nosi ime nekog od umetnika, poput Eugena Verbera, Tanasija Uzunovića, Dejana Stojiljkovića…

„Svakom slovu dodeljen je jedan umetnik iz Niša i okoline koji je dao doprinos kulturi Niša… Imamo trideset umetnika, zato je i naziv izložbe Azbučnik“, naveo je Stanković.

„Magija, čalorija“,  tako Stanković opisuje svoj hobi. Kaligrafija je, kaže zapravo prožimanje različitih emocija. Ova umetnos vodi poreklo iz Kine, a kasnije se proširila i ka zapadu.

„Savremena kaligrafija poznaje i flomastere, markere… Postoje čelična pera, guščija pera, tuševi… Ima dosta materijala za pisanje„, navodi ovaj niški umetnik.

Inspiraciju za stvaranje svojih crteža najviše pronalazi u muzici. Ipak, za ovu izložbu, ona je potekla iz, kako navodi, poštovanja.

Hteo sam da iskažem poštovanje svim ljudima koji su dali doprinos kulturi Niša“, objašnjava on.

Izložba kaligrafije biće otvorena do 2. marta, a svi poštovaoci umetnosti lepog pisanja moći će da pogledaju radove u holu SKC-a svakog dana od 9-15č.

Podsetimo, ove Nišlije kojima je umetnost i ljubav i profesija, su krajem prošle godine imale promociju dve publikacije, takođe u organizaciji Studentskog kulturnog centra Niš – „Rembrant“, Kamenka Markovića i „Kaligrafija“, Aleksandra Stankovića.


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


30 KOMENTARA

  1. Било је уживање слушати излагање проф. др Каменка М. Марковића у вези са књигом „Сјај Луне,“ коју је написао поводом 49 година постојања „Луне“, Аматерског удружења ликовних уметника Ниша. Говорио је надахнуто и поетично, уосталом као и увек. Видели смо потом изложбу Александра Станковића под називом „Азбучник Александра Станковића“, за коју је поетично написао каталог Каменко М. Марковић. Веома успело вече у Студенском културном центру у Нишу. Ниш може бити поносан што има Удружење које ће идуће године славити пола века постојања и што има ствараоца који негује калиграфију.

  2. „Азбучник Александра Станковића “ забележио је веома угледна имена чији значај знатно надмашује, Ниш, Србију, Југославију. Ту су: проф. др Братислав Анастасијевић, Владимир Крстић Лаци, Горан Шепа Гале, ненад Милосављевић „Галија“,Дејан Стојиљковић, Живојин Миленковић, Радмила Савићевић, Еуген Вебер, Јеремија Живановић човек европских погледа, проф. др Каменко М. Марковић, рембрантолог светског формата, аутор 250 радова о Рембранту- славном холандском сликару, Предраг Милетић и читава пјејада заслужних људи. „Азбучник“ је једна врста историјског записа о познатим људима.

  3. Видели смо и чули у Студентском културном центру у Нишу промоције публикација: „Александар Станковић, калиграф“, аутора Каменка М. Марковића, „Рембрант Каменка Марковића, “ коју је приредио Александар Станковић од текстова објављених на БК порталу, а у вези са Рембрантом, присуствовали смо промоцији књиге Сјај „Луне“ , Каменка М. Марковића којом је на симболичан начин започето обележавање 49 година постојања Удружења „Луна“ што је увод у прославу идуће године када ће се славити пола њеног постојања, и на крају смо видели успелу изложбу калиграфије са елементима сликарства Александра Станковића и присуствовали промоцији каталога под називом:“Азбучник Александра Станковића“ аутора Каменка М. Марковића. Остаје жеља нас који смо присуствовали овим скуповима да проф. др Каменко М. Марковић одржи једно предавање о неком од светских сликара, онако како је у Нишком културном центру одржао прошле године предавања о Питеру Паулу Рубенсу, Ребранту ван Рајну и Константину Бранкушију. Заокружимо ову идеју до краја. Посетиоци ће улазницама платити то предавање ако другачије није могуће то организовати. Искрено хвала, Миљана

  4. zaista je potpuno nov pristup likovnoj umetnosti. Autor je na svoj nacin izrazio zahvalnost umetnicima. Valjalo bi sada da i oni posete izlozbu.

  5. Sto se tice izlozbe, mislim da je uspela,30-ak ljudi, od toga nekoliko akademski obrazovanih iz sveta slikarstva.Tema je genijalna, mozda zaista treba druga izlozba sa drugim umetnicima. Aleksandar je to zaista lepo odradio.

  6. Александар Станковић је са правом уврстио професора др Каменка М. Марковића међу најзначајније људе Ниша на плану уметности и културе. Он га је на изложби представио као рембрантолога( Марковић је један од најбољих познавалаца живота и рада овог генијалног уметника) али професор Марковић је и један од најбољих познавалаца Константина Бранкушија најзначајнијег скулптора 20. века и једног од највећих уопште. Слушао сам данас (26.2.2018) емисију Радио Румунија Интернационал из Букурешта која је емитовала интервју са професором Каменком М. Марковићем а све у вези са годишњицом рођења Бранкушија ( 19. фебруар 1976), било је то моћан и импресиван интевју који осваја. Браво професоре!.

  7. Из претходног коментара сам обавештен да је професор др Каменко М. Марковић 26. фебруара дао интервју Радио Букурешту Интернационал а све у вези са годишњицом рођења славног румунског и светског скулптора Константина Бранкушија, па предлажем да професор Марковић у нишком Студентском центру одржи предавање о дометима Бранкушијеве уметности будући да се тим уметником бави дуже 0д 40 година и да је написао три књиге о њему и објавио велики број научних радова. Радио Букурешт Интернационал би ту вест пласирао у свет и на тај начин Ниш би био сврстан у центре који поклањају пањжу великанима уметности.

  8. Коментари показују колика је пажња посвећена калиграфији Александра Станковића и његовом настојању да она преживи у Нишу. Али потребно је сагледати паралелно и Аматерско удружење „Луна“ из Ниша које постоји 49 година и о коме се није много писало. Захваљујући проф. др Каменку М. Марковићу појавила се је књига Сјај „Луне“, која говори о том Удружењу. Било би добро да се током ове године чланови „Луне“ више ангажују на пољу стваралаштва како би наредне године када буду славили пола века свога постојања имали о чему да се поносе.

  9. Izložba Aleksandra Stanovića je zavorena. Sada mora da se ide napred i, kako je predložio prof. dr Kamenko M. Marković grad Niš bi trebalo da obezbedi jedan prostor u gradu i potrošni materijal i omogući Stankoviću da nastavi svoj rad ali i da podučava mlade kaligrafiji. Svaki grad u Srbiji ima svoje specifičnosti, kaligrafija je veoma zanimqiva i interesantna i bilo bi dobro da ona nastavi život kod većeg broja qudi u Nišu. Za to nisu potrebna velika sredstva. Pokušajmo. Probajmo da negujemo i vrednosti.

  10. Voleo bih da ideja prof. dr kamenka M. Markovića zaživi u Nišu i ovaj grad postane centar kaligrafije. Nisu potrebna velika ulaganja a korist bi mogla da bude značajna. Lepo pisanje, strpljenje koje traži kaligrafija otrglo bi neke od mobilnih telefona. Aleksandar Stanković je spreman da radi sa mladima u Nišu, on ne traži nikakvu novčanu nadoknadu potrebno je da se obezbedi prostor i repro- materijal i da se krene u jednu lepu i dorisnu avanturu. U tom prostoru bi mogli da „gostuju“ profesori i predavači koji bi onima koji su zainteresovani držali predavanja iz sveta slikarstva, skulptire, arhitekture, književnosti i iz svih drugih oblasti za koje postoji interesovanje. Napravimo taj korak, dobar je!

  11. Divno je što se jedan čovek toliko bori za afirmaciju kaligrafije- neobičnog žanra koji bi mogao da mnogima koristi. Aleksandar radi , sprema se za novu izložbu i ima punu podršku prof. dr Kamenka M. Markovića koji mu daje i odredjene savete na tom putu.

  12. Подржимо напоре ове двојице инвентивних људи. Пружимо им шансу да створе нешто што ће Ниш учинити градом у коме ће се неговати лепо писање.

  13. Идеја проф. др Каменка М. Марковића да Ниш постане макар регионални центар калиграфије заслужује пажњу. Он пружа подршку Александру Станковићу, даје му савете, и аутор је каталога прве Александрове изложбе. Они заједнички раде и припремају још радова који би се могли ускоро наћи на новој Александровој изложби. Александар не наилази на ( финансијску) подршку која му је неопходна како би могао да свој дар и таленат искаже до краја. Било би добро када би се нашао неко ко цени креативност и помогао му да набави добар алат за рад. Знам да људи његовог дара по другим местима( мањим од Ниша) имају велико разумевање својих суграђана. Да би Ниш у нечему успео и да би се о њему писало позитивно када је реч о ствараоцима- потребна је и помоћ финансијске природе. Да би НИш постао центар калиграфије није довољна само идеја проф. др Каменка Марковића, није довољан таленар и рад Александра Станковића – потребна је подршка заједнице или појединаца.

  14. Овим путем позивам некога ко може да скромним новчаним износом помогне Александру Станковићу да настави да се бави калиграфијом. Тај уложени новац исплатиће му се вишеструко не само кроз Александрову захвалност већ и кроз могућност да му се стваралац одужи неким радовима. Увек је у уметности било да неко ко има помогне онога ко нема.

  15. Bilo je dosta komentara na račun kaligrafije i radova Aleksandra Stankovića ali se potpuno zaboravilo na knjigu „Sjaj „Lune“, koja je te večeri promovisana,i u kojoj prof. Kamenko M. Marković piše o jednom udruženju likovnih umetnika Niša. To udruženje slikara amatera Niša osnovano je pre 49 godina. Bilo bi dobro da „Luna“ iduće godine obeleži pola veka svog postojanja. Slikari – članovi „Lune“ bi trebali da se organizuju i na adekvatan način proslave taj jubilej. I sredstva javnog informisanja bi trebalo da pomognu da taj događaj bude na dostojanstven način obeležen.

  16. Sve je ovo dobro ali je potreban i novac. Možda bi moglo i drigačije: slikari sponzoru daju sliku on njima novac. A, novcem se plati nešto čime se može obeležiti jubilej „Lune“.

  17. U Srbiji nema kulture, ono što se na tom planu dešava je incident. Samo sanjar kakav je decenijama prof. dr Kamenko M. Marković ( moj profesor u srednjoj školi) mašta da će svi ljudi ovoga sveta beskrajno voleti Rembranta. Istini za volju on je u velikoj meri uspeo u toj svojoj nameri. U srednjoj školi svaki djak kome je prof. Marković držao časove likovne umetnosti on je znao o Rembrantu mnogo više nego od bilo kom piscu ili pesniku. Priredjivao je izložbe učenika i prosto nas mamio da crtamo i da uspemo da stvorimo jedan kvalitet. Zato i verujem da će tako biti i sa Aleksandrom Stankovićem i njegovim kaligrafskim radovima. Onaj ko saradjuje sa prof. Markovićem on na izvestan način biva stalno podstrekivan i vodjen da ide napred , da traga za novim i boljim. Želim mu sve najbolje, a Aleksandra poznajem i znam da je posvećen kaligrafiji.

  18. Била сам ученица средње школе у којој ми је ликовну уметност предавао проф. Каменко М. Марковић. Остала су ми у неизбрисивом сећању професорова предавања о великим уметницима: Рембранту , Микеланђелу, Веласкезу. Он је у своја предавања уносио невиђену страст и љубав према уметницима чије је стваралаштво тумачио. Страсно је волео Рембранта па је то преносио и на нас ученике. Неки од професора у школи звали су професора Марковића- „Рембрант“. Мени се чинило да је он био најсрећнији човек на свету када смо говорили о Рембранту. Имали смо један број ликовних изложби на одређене теме. Сваку изложбу је пратио каталог. у једном таквом каталогу, који сам сачувала написала сам професору посвету следеће садржине:“ Хвала Вам за дивне часове. Хвала Вам за знање које сте нам дали и за величанствено приказивање живота великих уметника. Ваша предавања су истицала из срца. Волела сам Вас и ваша предавања. Ви сте учинили срећним један део мог живота“.

  19. Са великим задовољством се сећам година када сам била средњошколка. Нисам много волела да учим али је било предмета које сам „лудачки“волела захваљујући професору Каменку М. Марковићу, био је то предмет Ликовна култура. Тај човек је говорио о сликарима са толико љубави и са толико заноса да смо ми ученици гледали у њега опчињени. Сећам се када је говорио о Рембранту, тачније о слици „Титус који чита“, он се толико унео у драму Рембрантовог живота да су му сузе текле низ лице, пола оделења је плакало. Схватила сам да је том човеку Рембрант све у животу. Никада пре и никада касније ни од кога нисам чула да је неко на такав начин предавао свој предмет. Куповао је блокове и боје ученицима који су желели да сликају. Моја другарица Олгица је захваљујући професору Марковићу који је много радио са њом постала угледни сликар цењена и у Немачкој. Професор Каменко М. Марковић је ученицима који нису били из Ниша говорио: „Научите неког сликара, а било би добро да то буде Рембрант, Веласкез или Сезан и ја ћу доћи код вас кући у Крушевац, Лесковац или Књажевац да вас чујем. Он је био геније, сањар, чудак опчињен светом уметности“.

  20. Свако ко је хтео могао је захваљујући активностима у ликовној секцији коју је водио професор Каменко М. Марковић да научи много о цртању и сликању. Професор није штедео себе остајао је и мимо наставе са нама ђацима, водио нас је у Саборну цркву да гледамо сликарство Ђорђа Крстића, молио нас да нешто по свом избору научимо, поклањао нам своје књиге поезије, продавао нам књиге са подручја уметности. у којима је са невероватном количином љубави говорио о великанима светског сликарства али и о српским сликарима: Миленом Павловић – Барили, Милану Миловановићу и Сави Шумановићу. Водио нас је на екскурзије и када би смо се вратили он је правио књижице под насловом :“Путујем и гледам“. Ту су били описи места које смо обишли, догодовштине са екскурзије и фотографије. Био је то изузетно креативан и надарен човек. Овако је изгледао један час ликовне културе: уђемо у учионицу, професор Марковић седи. Претходног часа он је мимо наставне јединице говорио са невероватном количином љубави о Јовану Дучићу и Милошу Црњанском и препоручио нам да научимо по који стих. Док записује час, неко од ђака рецитује Дучића. Професор је срећан и та атмосфера се ђири учионицом и све нас обузима, а онда долазе приче о сликарима. КаКВО ЗАДОВОЉСТВО, ОСЕЋАЊЕ ЗАДОВОЉСТВА КОЈЕ МИ НЕДОСТАЈЕ.

  21. Чувам професорове књиге из историје уметности;“ Мајстори светског сликарства“, „Свет модерне уметности“ и Овчарско- кабларски манастири“ и збирке песама „Тихо посртање“ и „Сенке на сунцу“ из којих смо учили и причали на часовима који су били нешто најбоље што ми се догодило у средњој школи. А, Рембранта знам и дана- данас иако сам женски фризер по струци. Обрадујем се када трчећи поред Нишаве видим професора Марковића како заљубљено гледа у јато дивљих пловки. Био је сањар, песник, сликар и изузетан професор. Није ме изненадило када сам прочитала на „Гуглу“ текст о њему и о мачкама које чува у нишком насељу „Дуваниште“. Уверена сам да им пружа много љубави и да брижно брине о њима. Ако прочита ово сетиће се мене и волела би да могу да набавим његову књигу: „Мачке- та дивна створења“. Он увек пише поетично и надахнуто без обзира на тему, а животиње воли како је причао због сликара Питера Паула Рубенса а птице због вајара Константина Бранкушија. Он је јединствена појава по много чему. Волим гас и дивим му се!

  22. Води се акција да се сачува ћирилица. Она се може сачувати ако се развија сазнање о калиграфији. Због тога је веома похвално што су двојица креативних људи проф. др Каменко М. Марковић и Александар Станковић кренули да упознају Нишлије калиграфијом. Изложба Александра Станковића и одлично написани каталог који је урадио Каменко М. Марковић у коме су калиграфским симболима представљене познате личности Ниша , иде томе у прилог. Александар и професор Марковић припремају нови изложбу која ће бити за петнаестак дана и било би веома лепо да се нишлије дођу на изложбу и почну да цене лепо ручно писање којим се предано бави Станковић. Било би добро и да средстава јавног информисања поклоне калиграфији више простора и да заједнички направимо да НИш буде центар лепог писања у Србији. Александру Станковићу је потребна финансијска помоћ да би у томе успео. Од неких људи сам чула да је проф. др Каменко М. Марковић светски познати рембрантолог спреман да одржи неколико предавања о Рембранту али и о неким великим светским уметницима и да тај новац поклони Станковићу како би он могао да настави са калиграфијом.

  23. Браво професоре. Ви сте прави и истински педагог. Мало је таквих људи попут Вас.

  24. Активности у Нишу на плану културе су такве да су потпуно занемарљиве. Град Ниш би „морао“ да има разумевање за културне активности појединих аматерских урдужења али и појединаца. Неби смело да се догађа да удружења па и појединци немају ни динара помоћи око својих активности. Поставља се питање где иду паре које се од појединаца преко пореза и свих других „харача“ убирају. Сви градови у Србији ,који држе до тога да је важно да се „нешто“ догађа у граду у домену уметности и културе имају фонд из којег се издвајају новчана средства за финансирање таквих активности. НИш не ТРЕБА ВИШЕ да троши сав новац на два „пропала“ пројекта: филмске сусрете и џез фестивал. Зна се којој култури припада џез!!! Можемо да га волимо или не, то је мање битно. Битно је какав је то бенефит за грађане, јер се финансира њиховим парама. Опште није важно да ли је дошао овај или онај црнац да свира, па то је део њихове културе. А филмски сусрети су „сахранили“ све културне активности у Нишу јер сваке године поједу сва средства намењена културним активностима града за једну календарску годину. Град Ниш не заслужује прелазну оцену за своје тзв. културне садржаје. То је аматерски то је без утицаја на културу грађана.

  25. Ово је град у којем се све дешава стихијски. Разлог је једноставан: На местима на којима би требало да се налазе стручни људи , налазе се ПАРТИЈСКИ ИЗАБРАНИ ЉУДИ. Ово је земља у којој је КУЛТУРА И УМТНОСТ – ПАРТИЈСКА. У другим сферама је исто па зато имамо и : ВАЗДУПОХЛОВЕ и АЕРОДРУМЕ!

  26. Нишлије нису својевремено имале разумевање за једног великог сликара, мислим на Божу Илића. Нису имале много осећаја ни за друге велике ствараоце па није никакво чудо што је Ниш остао само са оронулом тврђавом и „преораном“ Медианом. За две недеље Александар Станковић по ономе што сам чуо имаће своју другу самосталну изложбу на тему калиграфије. Он ће и даље на свој начин бележити биографије знаменитих нишлија. Његови радови наћи ће се у каталогу који ће за изложбу припремити проф. др Каменко М. Марковић. Биће то добра прилика да се види његов рад и да му се на известан начин помогне да настви своје бављење калиграфијом.

  27. За већи квалитет живота ваља се изборити. Наше друштво није праведно, оно је дубоко корумпирано и праве вредности нису у стању да испливају. Град какав је Ниш заслужује много , много више него што му „они“ нуде. Живот је борба и то мора да се има у виду. Промене су неопходне.

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *