„Kod nas u Pirotu kažu, dogovor drži brak. Mi se sve dogovaramo, al’ kako žena kaže“, ovako počinje priču Božidar Mitrović o zajedničkom životu sa suprugom Ljiljanom, koji traje punih 60 godina.
Njihovom poznanstvu nije kumovao niko. Pirotski korzo bilo je mesto gde je Ljiljana, davne 1955. godine spazila mladića koji joj je privukao pažnju. Visok, lep i poseban, sa meksikanskim brkovima, podsetio je na, u to vreme popularnog glumca, Klerka Gebla.
Ljubav na prvi pogled je planula i održala se do danas.
„Maštala sam da se jednog dana udam za muškarca poput mog omiljenog glumca. Mnogi su pokušavali da ga oponašaju, ali Boža je imao ono nešto što me je privuklo. Brak je sklopljen iz ljubavi i danas zaista mogu da kažem da me je srce povelo pravim putem“, objašnjava Ljiljana, ponosna na svoj izbor i šest decenija sreće.
„Nije uvek išlo glatko, ali umeli smo da se dogovorimo i, kako se to kaže, nađemo zajednički jezik. Bilo je i kompromisa, bilo je finih dana, ružnih, bilo je svakakvih, ali eto proživeli smo to sve. Ma, bilo je svega, ali je najvažnije da je bilo mnogo lepih trenutaka. Valjda nam se zato čini da je 60 godina prošlo za čas“, kaže Ljiljana.
U Niš su se doselili iz Pirota kako bi porodica bila na okupu za vreme školovanja sina jedinca.
„Učiteljsku školu sam završila u rodnom Pirotu, a Boža je diplomu farmaceuta stekao u Nišu. On najbolje zna kolika je muka biti odvojen od kuće. Zato smo se i preselili u Niš“, objašnjava Ljiljana.
„Mogao je naš sin i u Pirotu da se školuje i da eventualno postane odličan mašin-bravar ili varioc, ali smo mi hteli da on, ipak, izuči neke više škole, što se i ostvarilo. Prodali smo kuću u Pirotu, došli u Niš, našli posao i skućili se“, kaže kroz osmeh Božidar.
Imali su, kažu, sreću da brzo nađu posao. Doduše, Ljiljana je kao učiteljica svoj pedagoški trag ostavila u brojnim seoskim školama – u Crnatovu, Drenovcu, Žitorađi i na kraju u Nišu. Božidar je bio malo srećnije ruke. Kao farmaceut i aktivista tadašnjeg Saveza komunista, u Pirotu je bio jedini koji je bio resorno zadužen za oblast zdravstva. Po toj liniji, izabran je i za predsednika UO Higijenskog zavoda Niš, što je osiguralo i njihov ostanak u Nišu.
Ovakve priče nisu retkost ni danas, međutim, moderni brakovi uglavnom traju do prvog većeg problema, a razvodi su postali svakodnevna pojava, što bi se reklo kao „dobar dan“.
„Mladi danas nemaju strpljenja. Malo je i poštovanja među supružnicima, da ne govorimo o toleranciji. Veliku grešku prave svi koji pošto poto žele da isteraju svoje, ne dajući šansu kompromisu i dogovoru. Tako se brak ne čuva. Nisu ni nama uvek cvetale ruže, ali bez dogovaranja ne bismo uspeli“, kaže Ljiljana koja je ovu mudrost prenela na sina, njegovu suprugu, ali i na unuke koji su na korak od zasnivanja svojih porodica.
Božidar je trećeg dana Božića ove godine navršio 85, Ljiljana će na praznik žena 83, ali im te godine nisu umanjile vedar duh. Na pitanje da li je bilo ljubomore ili možda „švrljanja“ u mladosti, Boža šeretski uzvraća pitanjem „U to vreme, koliko se sećam, ne. A da niste možda čuli neku reklamu u moju korist?!“
Ljiljana nije imala problem sa ljubomorom. Nije ni imala vremena, jer je trebalo uskladiti obaveze na poslu, u kući i oko deteta. Sam Božidar priznaje da je najveći teret u njihovom braku ponela Ljiljana, ali naglašava Božidar, da nije bilo nje ne bi bilo ni porodice.
„Prave žene znaju kada treba da popuste. Ljiljana je to uvek umela da proceni bolje od mene. Tako smo sačuvali ljubav, a obostrano razumevanje, poštovanje i pomaganje održalo nas je svih ovih godina“.
Neostvarenih želja Ljiljana i Božidar nemaju. Jedina i najveća je da su im deca zdrava i srećna, da dožive pa i nadmaše ono što su proživeli njih dvoje.
Jedinstveni jubilej, dijamantsku svadbu, proslavili su u krugu porodice uz osmeh i pesmu, zajedničku i omiljenu – za Ljiljanu, Tome Zdravkovića. Živi i zdravi bili do „gvozdene“ svadbe (65 godina braka).
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
