Kultura

Emir Hadžihafizbegović: Niš je grad koji ja neizmerno volim

Poslednjeg dana takmičarskog dela programa 53. Filmskih susreta u Nišu, prikazana su dva filma, “Žaba” reditelja Elmira Jukića, sniman u produkciji BiH, Makedonije, Srbije, Hrvatske i Slovenije i hrvatski film “Sans komik” Nevija Marasovića.

Snimljen kao ekranizacija istoimene pozorišne predstave, film “Žaba” je izazvao emocije kako publike tako i dela glumačke ekipe, predvođene Emirom Hadžihafizbegovićem koji u filmu igra glavnu ulogu.

Na ovoj Tvrđavi bio sam sa filmom „Život radnika“. Anica Dobra, Mira Banjac i ja igrali smo glavne uloge. Tad sam prvi put upoznao grad Niš. Imao sam 26 godina. Te noći su bila dva filma, „Živeti kao sav normalan svet“ Miše Radivojevića sa Sonjom Savić i Buletom Goncićem u glavnim ulogama i naš film koji je režirao Miloš Mandić. Kasnije sam na festivalu imao još nekoliko filmova i večeras, evo me sa „Žabom“ posle 30 godina“, započeo je svoju priču Emir Hažihafizbegović na letnjoj pozornici posle projekcije filma, pred brojnom niškom publikom.

To što je „Žaba“ našla svoje mesto u zvaničnom programu niškog festivala ga je veoma obradovalo.

Film „Žaba“ je antiratna poruka iz Sarajeva, grada koji je bio četiri godine opsednut, doživeo jednu tiraniju, pogrom, ali, život teče dalje. Sarajevo nije doživelo uništenje multikulturalnosti, dobrih ljudi. U Sarajevu je postojala samo jedna nacija zvala se Sarajlija, a za njegovu slobodu ginuli su i Srbi i Hrvati i Bošnjaci, Jevreji, Mađari. Ovaj film šalje jednu snažnu antiratnu poruku i govori o tome da postoje ljudi i neljudi, a da su sve ostalo gole laži. Moramo shvatiti da smo jedni drugima bitni i da smo jedni drugima najbolji poklon koji treba da traje. Ne gledam svoje filmove, ali sam ovaj, večeras odgledao u društvu mog brata Vanje Bulića. Njegova tišina govorila mi je najviše o tome kako je film delovao“.

Ne krijući radost što se posle tri decenije ponovo nalazi među zidinama niške Tvrđave, Hadžihafizbegović je objasnio da film oslikava stanje duha ljudi koji žive u sistemu zombi elemenata, naglasivši da se svi, ili većina nas kreće kao Džek Nikolson u filmu „Let iznad kukavičjeg gnezda“.

Živimo u lobotomičnim društvima, koja su izmanipulisana, u kojima su na ovim svim geografijama učinili da počnemo živeti bez cilja i smisla. Ali, umetnost ima dva zadatka, da otvara probleme i popravlja ljude. Ako je ovaj film popravio jednog čoveka na festivalima na kojima je  bio, a bio je do sad na mnogo festivala, od Njujorka, Visbadena, Pusana u Koreji, Pule i došao do Niša“, rekao je Hadžihafizbegović.

Kada bih morao da biram ….

Ovo je grad koji ja neizmerno volim. Ne samo zbog festivala već i zbog ljudi. Ovo nije nikakva blagoglagoljiva ili patetična priča, već priča čoveka koji je osetio dušu ovog grada. Ako bih nekada morao birati grad, osim Sarajeva u kome živim, to bi bio Niš“.

Dolazak na festival bio je i prilika da se sretne sa kolegama, ali i sa prijateljima koje dugo nije video.

To su moje „vannastavne aktivnosti“. Radiša Savić Sarma, Neša Saita, moj Bubi nekadašnji vlasnik kafića „Una“, moji prijatelji sa „Južnih vesti“, tu je i moj prijatelj Labud koji je došao sa Kosova. Verujte mi, ovo nije nikakva kurtoazija i dodvoravanje Nišu. Ja toliko volim ovaj grad, njegovu energiju i ljude koji ovde žive, da ga doživljavam jednako kao Sarajevo“.

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close